Porez na linkove: Jedan od najžešćih lobističkih ratova u istoriji Brisela

BRISEL – Kažu da je to jedan od najžešćih lobističkih ratova u istoriji Brisela u kojem snage odmeravaju na jednoj strani medijske kuće i Paul McCartney, a na drugoj tehnodivovi i pobornici slobode interneta

 

Borba se vodi oko kontroverznog predloga zakona o autorskim pravima koji bi, po tvrdnjama EU-a, Uniju trebao da uvede u 21. vek i obezbedi da autori muzike, filmova i vesti budu pravedno plaćeni za svoj rad.

»To je bila jako intenzivna i agresivna lobistička bitka… definitivno jedna od najintenzivnijih«, rekao je Olivier Hoedeman, iz organizacije Corporate Europe Observatory, koja proučava uticaj lobističkih grupa na zakone EU-a.

»U igri je ogroman novac«, naglašava.

Brisel je jedno od glavnih svetskih lobističkih središta nakon Vašingtona, gde svi, od korporacija do sindikata i posebnih interesnih grupa, pokušavaju da utiču na politiku EU.

No bitka oko Komisijine predložene Direktive o autorskim pravima na jedinstvenom digitalnom tržištu posebno je žestoka, u trenutku dok se Evropski parlament priprema za drugo glasanje o tom pitanju 12. septembra.

Borba se vodi oko dva elementa predloga zakona.

Prvi je član 13 po kojem bi platforme kao što je Google-ov YouTub-e bile zakonski odgovorne za kontrolu korišćenja sadržaja zaštićenog autorskim pravima kako bi se sprečilo potkradanje njihovih autora.

Drugi je član 11 koji bi uveo tzv. »susedna prava« (autorskom pravu susedna ili srodna prava) odnosno tzv. »porez na linkove«, a po kojem bi novine, časopisi i novinske agencije morale da dobijaju naknadu za autorska prava kada bi Google ili druge internet stranice delile linkove na njihove članke, uključujući čak i kratke zapise sadržaja članaka.

S jedne strane su umetnici i tradicionalni mediji, autori sadržaja koji vape za novcem u trenutku kada se gotovo sve na internetu može videti besplatno.
Kritičari predloga među kojima je i Silicijska dolina tvrde da će te izmene dovesti do toga da će platforme sprovoditi sveopštu cenzuru i da će to možda označiti kraj memova, internet šala koje se oslanjanju na kratke video snimke ili fotografije.

Za predloženi »porez na linkove« tvrdi se pak da će ugušiti razmenu mišljenja na internetu.

Osnivač i predsednik Wikipedije Jimmy Wales stao je na njihovu stranu i online enciklopedija bila je u znak protesta ugašena u nekoliko evropskih zemalja.
Tehnološka industrija dobila je prvu rundu bitke u julu kada su zastupnici Evropskog parlamenta odbacili prvi nacrt predloga zakona poslavši ga na doradu.

Neki su zastupnici kritikovali, po rečima francuskog zastupnika desnog centra Marca Joulauda, »nezapamćeno nasilnu lobističku kampanju koju je orkestrirala GAFA (Google, Apple, Facebook i Amazon)«.

»Jedino s čim to mogu uporediti je industrija oružja«, rekla je socijalistička zastupnica Virginija Roziere, dodajući da digitalne kompanije koriste »ogromne resurse« kako bi pokrenule »pseudo-građanske kampanje«.

Roziere je kazala da je u tri nedelje pre julskog glasanja dobila više od 40.000 e-mailova protiv direktive.

No protivnici zakona odbacuju kritike.

»Da budemo iskreni, to je jedini način da dođete do zastupnika Evropskog parlamenta. Šta biste trebali da učinite, poslati im samolepliv listić?«, kazala je Caroline de Cock, koordinatorka organizacije Copyright for Creativity (C4C).

Kazala je da C4C predstavlja organizacije potrošača, muzeja i knjižara, ali priznaje da je »delomično« finansira još jedan ključni akter: CCIA, Udruženje kompjutorske i komunikacijske industrije, koje lobira za digitalnu industriju.

De Cock je kazala da je Google takođe klijent PR agencije koju vodi, ali i napomenula: »Ljudi napadaju glasnika kada im se ne sviđa poruka.«

Teško je proceniti koliko je novca potrošila tehnološka industrija, no procena britanskog tela UK Music da je Google potrošio 31 milion evra nije verovatna, kazao je Hoedeman.

Siada El Ramly, direktorica EDiMA-e, lobističke grupe tehnološkog sektora, kazala je da su potrošili »puno manje od milion evra« na to »prioritetno« pitanje.
Kritikovala je takođe lobističke metode koje koristi muzička industrija, uključujući slanje legendarnog muzičara Jean-Michela Jarrea, predsednika Međunarodne konfederacije udruženja autora i kompozitora, da brani zakon pred zastupnicima EP-a.

McCartney je pak pisao zastupnicima EP-a optužujući neke internet platforme da ne žele da plate naknade umetnicima za njihova dela »dok ih iskorišćavaju za vlastiti profit«.

Nemačka zastupnica Zelenih Julia Reda, koja je predvodila nastojanja da se predlog zakona odbaci, upozorava na »niske udarce« medijskih kompanija i umetnika.

Pred septembarsko glasanje u EP-u, lobistička bitka se ponovno zaoštrava.

C4C je u ponedeljak ponovno počeo zastupnike da zasipa mejlovima, a evropske novine trebale bi da objave pismo izvestioca AFP-a Sammyja Ketsa koje je potpisalo desetak evropskih novinara.

 

Izvor: SEEbiz