Zašto je u BiH zabranjeno reklamiranje Caffetin-a?

U BiH, kažu, žele sprečiti njihovu neracionalnu primenu koja može izazvati nuspojave u većem obimu.

Agencija za lekove Bosne i Hercegovine je krajem prošlog meseca prvi put zabranila reklamiranje jednog leka koji se izdaje bez recepta, zbog sadržaja opojne droge.

Reč je o Caffetinu, čiji je proizvođač makedonska kompanija Alkaloid. Nadležni ističu da se opojne droge nalaze i u drugim lekovima, ali da su efikasni i sigurni ako se koriste u skladu s uputstvom.

Ipak, lekari savetuju oprez pri upotrebi bilo kojeg leka.

„Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom“, najkraći je deo reklame za svaki lek.

O neželjenim reakcijama se obavezno informišu, uglavnom, oni koji znaju da sve može završiti kobno.

„U firmi je pre nekih 25 godina gospođa umesto kapi za oči dobila hidrogen. Vrlo često vodim računa o tome“, kaže Dika, stanovnica Sarajeva.

„Nijedan lijek ne koristim dok ga dobro ne prostudiram. Dok sigurno i u mojoj familiji i to, o tome se skoro nikako ne obraća pažnja“, kaže Ibro, stanovnik Sarajeva.

Sprečiti neracionalnu primenu

Lek Caffetin, makedonske kompanije Alkaloid prodaje se u više od 15 zemalja. Njegovo reklamiranje u Bosni i Hercegovini je zabranjeno krajem prošlog meseca, zbog prisustva droge ‘kodein’ koja može izazvati ozbiljna neželjena dejstva. Iz Alkaloida ističu da se zabrana ne odnosi na upotrebu leka.

“Preparati sa istim ili sličnim sastavom koriste se u mnogim zemljama u svetu. Sama činjenica da se u velikom broju zemalja nalazi u slobodnoj prodaji u apotekama i izdaje se bez lekarskog recepta, govori u prilog sigurnosti ovog proizvoda“, objašnjava Adimir Indov, regionalni direktor za prodaju kompanije Alkaloid.

U BiH, kažu, žele sprečiti njihovu neracionalnu primjenu koja može izazvati nuspojave u većem obimu.

„Svaki od ovih lijekova koji imaju dozvolu za stavljanje u promet su kvalitetni, efikasni i bezbedni kada se upotrebljavaju u skladu sa važećim uputstvom za upotrebu“, kaže Tijana Spasojević iz Agencije za lekove BiH.

Na pitanje da li bi se eventualna neracionalna primjena lijeka efikasnije sprečila ako bi se on mogao dobiti samo uz recept, umesto što se zabranjuje njegovo reklamiranje, nismo dobili konkretan odgovor.

„Iz Agencije za lekove Bosne i Hercegovine ističu da je u ovoj zemlji poseban problem reklamiranje preparata koji uopšte nisu lekovi, a njihovom reklamom se upućuje poruka da se radi o veoma efikasnim lekovima. Upozoravaju da građani putem interneta kupuju i koriste lekove neutvrđenog sastava i neproverenog kvaliteta“, javlja reporter Al Jazeere Emir Skenderagić.

Njihova neželjena dejstva mogu biti posebno opasna za decu, ističu pedijatri.