Razgovarali smo sa Mojcom Briščik, Predsednicom najznačajnijeg CEE advertajzing festivala – Golden Drum, o tome kako je proteklo njegovo 25. jubilarno izdanje, planovima za budućnost i o drugim pitanjima bitnim za funkcionisanje festivala…Razgovor vodio Nenad Danilović
Draga Mojca, zadovoljstvo mi je da porazgovaramo posle realizacije 25. izdanja Golden Drum festivala, koji je svakako najznačajniji advertajzing događaj u SEE regionu. Da li ste ovogodišnji Golden Drum festival shvatili kao njegovo jubilarno izdanje i da li ste mu zbog toga pridali posebnu važnost? Da li je bilo nekih novina ove godine? Molim vas da u ovom trenutku saberete svoje utiske o tome kako je protekao ovogodišnji Golden Drum.
– Izuzetno smo ponosni na povećan stručni nivo ovogodišnjih predavanja, zadovoljni donošenjem odluke da se festival vrati na slovenačku obalu, u Portorož, a posebno smo ponosni na potvdu koju smo dobili u vezi sa hrabrom odlukom da se uvedu promene u takmičarski deo, isplatilo se. Dodali smo sekciju koji ima za cilj ida podstakne pitanja o suštini komunikacijske profesije: zašto radimo ono što radimo? Za nas je satisfakcija i sama potvrda da smo i festival koji postavlja nove trendove, iako smo znatno manji od Cannes Lions.
Pored toga, mi smo jedini festival u regionu, koliko ja znam, koji je stabilan, u smislu prijavljenih radova. Trudimo se da budemo pozitivno orijentisani, ali smo svesni da nepovoljni ekonomski uslovi u jednoj ili dve glavne zemlje iz kojih dolazi veći broj radovi, mogu imati značajan uticaj na postojanje festivala.
Sledeće godine ćemo još više raditi na društvenom aspektu festivala – što je takođe veoma važno, tako da ljudi mogu da provode kvalitetno vreme i da se odmoraju sa kolegama/vršnjacima,…Više poboljšanja će biti napravljeno za Young Drummers – detalji će biti otkriveni na proleće i trudićemo se da dovedemo više predavača out of the box, kao što smo to činili u prošlosti.
Gde se danas nalazi Golden Drum kao advertajzing festival, na mapi bitnih evropskih i svetskih festivala? Uveren sam da postoji i nekakva vaša ambicija kada je u pitanju pozicioniranje samog festivala u Evropi i svetu…Kakve su vaše ambicije?
– Golden Drum je festival sa dugom tradicijom koji nudi izvrsnu priliku da se nauči nešto novo, sretnu stari i upoznaju novi prijatelji i kolege, i što je najvažnije, da se dobije inspiracija za budući rad na lepom mestu kao što je Portorož.
Jedinstvena stvar u vezi sa festivalom je, po mom mišljenju, da je Golden Drum festival koji je najviše prijateljski orijentisan, u Evropi, gde možete da se susretnete sa svojim idolima/ profesionalcima iz industrije, razgovarate sa njima i uživate u njihovom društvu.
Druga karakteristika koja nas izdvaja od ostalih festivala je konkurencija. Promišljene godišnje promene i novosti, koje podstiču kandidate da prijave radove, i naravno, neverovatan žiri sastavljen od najboljih profesionalaca, ne samo iz CEE regiona, već i šire.
Naš cilj je da budemo najrelevantniji kreativni festival u CEE regionu.
Znamo da to možemo postići samo sa jakom/oštrom konkurencijom, inspirativnim predavanjima i ludim žurkama.
Ove godine po prvi put su prijavljeni radovi iz Španije i Portugala… Ranijih godina učestvovale su i Austrija i Finska ali bitnijeg učešća agencija iz jakih kapitalističkih centara ipak nije bilo. Kakve su šanse da u takmičarskom delu dođe do značajnijeg proširenja na Staru Evropu?
– Što se tiče nekih pitanja o geografskoj orijentaciji festivala: ovo je bila strateška odluka, retrospektivno nije nužno uvek najbolja. Takav je bio slučaj ove godine u odnosu na Španiju i Portugaliju.
Shodno tome, takmičarski Savet Golden Drum-a održaće ponovnu raspravu o zemljama koje će biti pozvane da se takmiče 2019. godine – uzimajući u obzir konstruktivan doprinos ovogodišnjih prijavljenih kandidata i drugih gostiju festivala.
Pre nekoliko godina Golden Drum je akcenat stavio na koncept pod nazivom “Nova Evropa”…Meni lično se taj koncept jako dopao jer je time Golden Drum postao mesto osvetljavanja kreativnosti bivišh socijalističkih istočnoevropskih zemalja, na koju veliki međunarodni festivali nisu obraćali dovoljnu pažnju. Kakvo je vaše mišljenje o postignutom nivou advertajzing kreativnosti u Istočnoj Evropi? Da je li ja ta kreativnost posledica dugogodišnjeg blokiranja advertajzinga od strane realsocijalističkih sistema, odnosno, da li je došlo do nekakvog boom-a advertajzing kreativnosti u ovim zemljama, posle pada Berlinskog zida? Mogu li se danas uporediti kreativna dostignuća Nove i Stare Evrope u oblasti advertajzinga? (Uporedite ih ukoliko je to moguće)
– 1994. godine polovina Evrope je bila netaknuta oblast. Više od pedeset godina nije bilo tržišta izvan Gvozdene zavese. Nije bilo konkurencije u planskoj ekonomiji i nema potrebe za komunikacijom sa potrošačima. Kada je srušen Berlinski zid, iza njega se ukazalo devičansko tržište od 400 miliona – novi, netaknuti svet novih mogućnosti za već iscrpljen Zapadni kapital, koji bez bilo kakvog proširenja nije mogao da preživi. Na prostoru između Varšave i Vladivostoka, Budimpešte i Sofije nije bilo znanja ili iskustava, a kamoli profesije koja bi se našla u novim marketinškim konfrontacijama sa agresivnom Zapadnom konkurencijom. Novorastuće marketinške i reklamne agencije iz Londona i Njujorka su nudile profesionalnu pomoć i iseljenike kako bi na noge stavile novu kreativnu industriju. Razdrobljeni, u principu, naivni, ambiciozni i entuzijastički orijentisani kreativci brzo su se razvijali na brzorastućim tržištima izvan bivšeg Berlinskog zida, ali bez izuzetka, ograničeno i u hladnoj senci svojih velikih Zapadnih partnera.
Golden Drum, kreativni festival Nove Evrope, integrisao je mladi kreativni potencijal novog evropskog kontinenta.
Kako mi je objasnio gospodin Jure Apih, počasni predsednik Golden Drum-a, festival je u to vreme postavio jasne kriterijume profesionalne izvrsnosti i kreativnosti. Odabrali su i stratifikovali industriju, probudili ambicije i samopouzdanje. U još praznom 400 milionskom prostoru u kome niko nije poznavao nikoga, gde je se svaki pojedinac vodio svoje sopstvene bitke, dogodio se Port of Roses.
Tokom cele jedne nedelje u oktobru, ugledna Nova Evropa se dogodila kao integralni entitet. Danas znamo tačno ko je u Varšavi, u Pragu, u Moskvi ili Novosibirsku, u Bukureštu, Beogradu, Ankari ili Ljubljani.
Moto „oštra konkurencija, dobra škola, luda zabava i đavolski izazov“ vodili su festival ka uspehu.
Kako vidite stanje razvijenosti advertajzinga u zemljama SEE? Da podsetimo naše čitaoce, agencije od Skoplja pa sve do Ljubljane već duži niz godina redovno učestvuju u takmičarskom delu festivala, tako da smo uvereni da imate dosta dobar pregled advertajzing scene u ovom regionu…
– U godinama koje slede, industriji će biti potrebna veća transparentnost i iskrenost. Poštenje kao integritet brenda, što dovodi do poverenja potrošača koje se odražava u boljim prodajnim rezultatima. Zatim, ogroman rast influence marketinga i digitalnih potreba koje nas vode do većeg broja digitalnih profesionalaca. Takođe se suočavamo sa trendom gde oglašivači sve veći obim posla obavljaju in-house, posebno kada govorimo o brendiranom sadržaju. Verovatno su glavni razlog troškovi.
Još jedan trend je porast konsultantskih firmi koje kupuju agencije, uglavnom u digitalnom sektoru. Međutim, imajte na umu da su kreativne ideje u centru komunikacije brenda, i možemo ih kontrolisati tehnologijama (svih vrsta) ali bez kreativnosti neće biti postignut isti rezultat. Kreativna ideja pravi bitnu razliku.
Čvrsto verujem da će prvi oglašivačev sagovornik uvek biti advertajzing agencija koja kontroliše polje kreativnosti, a tek onda će se usredsrediti na konsalting sa firmama koje znaju kako da upravljaju ključnim aspektom da bi se postigli ciljevi – podacima.
Značajan segment Golden Drum festivala jesu izlaganja govornika, koji su na vrlo visokom nivou. Ove godine je jedan od govornika bio i globalni izvršni kreativni direktor McCann Worldgroup Adrian Botan, takođe tu je bio i Justin Billingsley iz Publicis-a…Koji govornici su ove godine privukli najveću pažnju publike? Da li je neko od njih bio posebno inspirativan za publiku? Koje teme su privukle posebnu pažnju?
– Odgovor među različitim generacijama bio je različit, ali većina se složila, da Sir John Hegarty iz BBH-a još uvek ima dosta toga da kaže i podeli … Mlađe generacije slušale su širom otvorenih očiju predavanja Justin-a Billingsley-a iz Publicis-a, Jan Jelle de Boer-a iz MediaMonks i Davida Pick-a iz Nike sa Evgeny Primachenko iz Wieden+Kennedy Amsterdam. Sva predavanja su uključivala dosta informacija o podacima i o digitalu u srži poslovanja, zatim o brand experiences, elektronskoj trgovini i obrazovanju klijenata.
Mešovite generacije bile su više usmerene na predavanja Barry Wacksman-a koji je VP u R/GA, zatim Pietro Leone-a iz Geometry Intelligence i Thomas-a Kolster-a iz Mr. Goodvertising, koji su svi govorili o transformaciji brenda koji prihvata održivost i bihevioralnu ekonomiju.
Ovogodišnje predavanje koje je mene najviše dotaklo bilo je ono koje je održao Jason Romeyko “9125 days of Übercreativity in New Europe”. Uz pomoć festivala prošli smo kroz 25 godina Golden Drum-a prezentacijom najboljih filmova, komunikacija i inovacija iz Nove Evrope u poslednjih 25 godina. Kada je citirao Dragana Sakana, rekavši: „Da bi nas čuli, mi moramo da osluškujemo sebe same„, publika je zaćutala. I to je bilo jako. Podsetio me je da bi trebali da težimo advertajzingu koji menja svet na bolje!
Kako ocenjujete posetu ovogodišnjem Golden Drum-u? Kakvi su vam utisci i o zainteresovanosti medija za Golden Drum festival?
– Sjajno!
Ovogodišnji odziv bio je jednostavno fantastičan i čak bolji od očekivanog. Ovo samo potvrđuje moje uverenje, da je festival Golden Drum još uvek raskršće kreativnosti, biznisa, druženja i da će dati još više u narednim godinama.
Zbog toga sam uverena da će festivali kao što je Golden Drum uvek opstajati. Festivali su pregled i ogledalo naše industrije. Oni nagrađuju ideje i doprinose razmeni najboljih praksi. Verujem da Golden Drum, definitivno, daje odgovor na pitanje svog kvaliteta; priznata nagrada Golden Drum festivala u rukama dugo pokazuje svetu ko ste!
Kako vidite stanje advertajzing scene u Sloveniji? Kakav je tempo rasta advertajzing industrije iz godine u godinu? U kakvom privrednom okruženju posluje slovenačka advertajzing scena?
– Suočavamo se sa različitim izazovima. Prvi je GDPR. To je uticalo na one koji nisu bili spremni za ovu tranziciju, zatim tu je transparentnost u kupovini medijskog prostora i medijskim istraživanjima i takođe veliki porast uticaja influensera. Postoji sve veći broj opcija za velike brendove koji rade sa srednjim ili mikro influenserima. Oglašavači imaju priliku da redefinišu programe influensera.
Budući da postoji veliki broj proizvođača hrane među najvećim nacionalnim oglašivačima, nova ograničenja oglašavanja HFSS hrane za decu i maloletnike mogu imati negativan uticaj na sve. Pored toga, zbog male veličine slovenačkog tržišta mnogi globalni oglašivači zatvaraju ili smanjuju osoblje u kancelarijama u Sloveniji, tako da se marketinške aktivnosti često vode iz vaše zemlje, iz Zagreba ili iz Budimpešte.
Pored toga, marketari u Sloveniji su preplavljeni novim taktikama, novim alatima i novim formatima sadržaja. Društvene mreže nastavljaju da inoviraju i grade nove načine za dosezanje publike. Marketari su pod pritiskom da dokažu da njihove postojeće društvene strategije zaslužuju stalno ulaganje. Buduće investicije treba da imaju dokazan poslovni uticaj, a ne samo više „lajkova i pratioca“. Ove i 2019. godine više će se raditi na poboljšanju primene postojećih strategija a manje na eksperimentisanju.
Slobodno se može reći da je slovenačka alternativna politička i kulturna scena 80-ih prošlog veka imala ogroman značaj na modernizaciju načina mišljenja na tlu čitave ex Jugoslavije. Takođe, upravo u toj dekadi došlo je do velike afirmacije slovenačkog shvatanja o značaju advertajzinga u privredi i društvu. Slovenački advertajzing toga doba viđen je kao progresivan na prostoru čitave bivše države… Da li je danas Slovenija sposobna da bude emiter novih značajnih ideja koje menjaju ovaj prostor u smeru modernizacije u različitim oblastima privrede i društva? Meni se čini da je Slovenija pomalo upala u zlatni kavez sigurnosti i izvesnosti…Šta vi mislite o tome?
– Danas se ne radi o sigurnosti ili (ne)izvesnosti; reč je o globalizaciji i digitalizaciji. Obe su okrenule svet naopačke, i to je činjenica. Ne govorimo više o zemljama; govorimo o pojedincima koji prave drugačija rešenja u oglašavanju.
Tokom osamdesetih godina, kretanje zaposlenih (u advertajzingu/ljudi koji napuštaju zemlju na nekoliko godina) nije bilo toliko visoko koliko se danas susrećemo sa njim. Ovo je ohrabrujuće za mlade talente koji mogu zapravo da idu u inostranstvo, uče i donese novo znanje i dele ga sa vršnjacima. Međutim, potrebne su neke garancije da mogu da rade u odgovarajućim uslovima i sa potrebnim resursima, kako bi i kod kuće postigli ciljeve koje su stavili pred sebe.
Ako pogledamo prošlost – bio je Tito, njegova smrt, pank, siva ekonomija, a u Sloveniji snažna orijentacija prema Zapadu, konzumerizam i želja za modernizacijom. Zbog toga je slovenačka reklama bila toliko jaka. Međutim, sve je počelo sredinom šezdesetih godina, kada su se pojavile prve marketinške agencije i marketing usluge, a mediji su videli dobar izvor prihoda u oglašavanju. Godine 1973. osnovan je Studio Marketing, osnovna organizacija udruženog rada, koja je odigrala centralnu ulogu u oglašavanju. To je bila prva reklamna agencija u Jugoslaviji, uporediva sa agencijama koje su delovale na Zapadu.
Šta planirate za sledeće izdanje Golden Drum festivala? Otkrijte nam onoliko koliko smete :)
Za narednu godinu planiramo da redefinišemo program takmičenja – oba dela “What” i “Why”. Međutim, ove godine dobili smo relevantne predloge članova žirija u kojim segmentima su potrebna poboljšanja. Govorimo o „finom podešavanju“ i za sadržajni deo programa, priprema se novi koncept koji će razlikovati trodnevni program značajno u danima. Ovde možemo očekivati velike promene i nadamo se da će ih ljudi koji dođu na festival prihvatiti.
Ipak, festival će ostati u Portorožu i ojačati društveni deo događaja koji uključuje zabave! Više razloga da nam se ljudi pridruže, tek treba da se predstavi 2019 …:)
Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS