Google se suočava sa kaznom od 6 milijardi dolara

Evropska komisija je krenula u ofanzivu protiv američke grupe Gugle (Google), optuživši je da je zloupotrebila svoj dominanatan položaj u pretraživanju interneta. Ako se to utvrdi kao tačno, Google bi mogao da plati kaznu u visini 10% svog godišnjeg prihoda, što je oko 6 milijardi dolara. Komisija istražuje i druge Google-ove aktivnosti i sve ukazuje da bi slučaj EU protiv te kompanije mogao da preraste u višegodišnji spor sličan onom sa kompanijom Majkrosoft (Microsoft).

„Strahujem da je kompanija nepravedno davala prednost svom servisu za upoređivanje cena, što je kršenje pravila EU u domenu zaštite konkurencije i zloupotreba dominantne pozicije“, izjavila je 15. aprila evropska komesarka zadužena za konkurenciju Margareta Vestager.

Evropska komisija je ocenila da američka grupa daje ili je davala prednost prilikom pretraživanja na internetu svom servisu za poređenje cena GoogleShopping i pre toga ranijem servisu Google Product Search.

Komisija smatra da je moguće da korisnici Google-a, preko koga se obavlja 90% pretraga interneta u većini evropskih zemalja, „ne vide uvek rezultate koji najviše odgovaraju odgovorima na njihove zahteve“.

„Cilj Komisije jeste da se primene evropska pravila tako da kompanije koje posluju u Evropi ne uskraćuju na veštački način evropskim potrošačima najširi mogući izbor i ne sprečavaju inovacije“, kazala je Margareta Vestager.

Brisel je dostavilo Google-u dopis sa primedbama i američka grupa sada ima deset nedelja da odgovori na njih.

„Google sada ima priliku ubedi Komisiju da nije tako. Ipak, ako istraga potvrdi naše sumnje, Google će morati da snosi zakonske posledice i izmeni način na koji obavlja aktivnosti u Evropi“, poručila je Vestager.

Google: Ne slažemo se sa optužbama

Google je saopštio da se ne slaže s tvrdnjama Komisije i da namerava da svoj slučaj odbrani u narednim nedeljama.

Više potpredsednik u Google Search Amit Singal je napisao na svom blogu da je jasno da, kada je reč o kupovini na internetu, „postoji more konkurencije (uključujući Amazon i eBay, dva najveća sajta za kupovinu na svetu) i da rezultati na Google-a o kupovini nisu naštetili konkurenciji“.

Sporazumno rešenje spora je i dalje moguće u ovoj fazi, ali ako Komisija utvrdi da je Google kršio evropske propise o zaštiti konkurencije, ta kompanija bi mogla da bude kažnjena sa 10% svojih godišnji prihoda, što bi bilo oko 6 milijardi dolara.

Evropska komisija se odlučila na ovaj korak nakon četiri godine bezuspešnih pokušaja da se pronađe rešenje sa Google-om. Taj korak su pozdravile Nemačka i Francuska koje su bile protiv kompromisnog sporazuma sa američkom kompanijom.

Sumnjive i druge Guglove aktivnosti

Evropska komisija je 15. aprila otvorila i zasebnu istragu o tome da li je Google kršio evropske propise o zaštiti konkurencije nametanjem svog operativnog sistema za mobilne telefone Android. Taj operativni sistem koristi se u oko 80% pametnih telefona prodatih u svetu.

Komisija želi da ustanovi da li je Google u sektoru mobilne telefonije sprečavao razvoj i pristup tržištu operativnim sistemima za mobilne telefone koji su konkurenti Androidu. Istraga treba da utvrdi da li je Google primoravao ili podsticao proizvođače pamentih telefona i tableta da isključivo instaliraju Google-ove aplikacije ili servise.

Brisel nije isključio mogućnost da „ide dalje“ i ispita i druge specijalizovane Google-ove servise za pretraživanje poput Goggle Flights za pronalaženje letova, ili Google Hotel Finder za hotele.

Evropska komisija sumnja i da je Google prikupljao i kopirao sadržaj svojih konkurenata, nametao odredbe o ekskluzivnosti oglašivačima, kao i ograničenja za oglašivače koji su želeli da svoju reklamu sa servisa za oglašavanje Gugle AdWords stave i na druge sajtove. Komisija je najavila da će nastaviti da „aktivno“ istražuje“ ta pitanja.

Ovakve najave ukazuju da bi slučaj EU protiv Googl-e mogao da potraje i preraste u višegodišnju bitku kakvu je Brisel vodio sa Majkrosoftom (Microsoft).Microsoft je na kraju platio kazne u visini 2,3 milijardi dolara.

Političko pitanje

Pitanje Google-u je osetljivo i sa političkog stanovišta. Američki predsednik Barak Obama je početkom godine optužio Evropljanje da napadaju Google kako bi odbranili svoje poslovne interese.

„Ponekad je evropski odgovor više motivisan poslovnim stvarima nego nečim drugim. Ono što se predstavlja kao plemenita pobuda je samo način da se proguraju poslovni interesi“, rekao je Obama u intervjuu datom početkom ove godine.

Margareta Vestager je pokušala da se odbrani od takvih optužbi pre posete Vašingtona, 16. i 17. aprila. „Moja deca i ja nikad ne govorimo da je to preduzeće evropsko ili američko. Koristimo Google jer nudi veoma dobre proizvode“, rekla je ona novinarima.

Ona je rekla i da je svaka četvrta kompanija koja se žalila na Google bila njegov konkurent iz SAD.

Vašington je pre dve godine odustao od slične istrage protiv Google-a zbog nedostatka dokaza a ta kompanija se obavezala na dobre prakse.

Tadašnji predsednik Federalne komisije za trgovinu (FTC) DŽon Leibovic (Jon Leibowitz) je rekao da je sprovedena temeljna istraga navoda da je Google manipulisao rezultatima pretrage na štetu svojih konkurenata ali da nisu pronađeni dovoljni dokazi da bi se pokrenuo postupak.

Google je pristao da ukine ograničenja na servisu za oglašavanje Google AdWords zbog kojih oglašivači nisu mogli da vode paralelne reklamne kampanje na konkurentskim platformama. Ta kompanija je prestala da u rezultate svoje specijalizovane pretrage uvrštava sadržaje sa nekih sajtova, pre svega kritike restorana i hotela, pošto je optuživana da prisvaja te sadržaje.

Pozivi da se ponovo pokrene istraga protiv Google-a ponovo su počeli pošto je u u martu objavljen poverljiv interni izveštaj FTC-a u kome stručnjaci preporučuju da se pokrene pravosudni postupak.

 

Izvor: www.euractiv.rs