U 2020. godini ukupna evropska e-trgovina porasla je na 757 milijardi evra, što je 10% više od 690 milijardi evra u 2019. godini što je naglasilo važnost e-trgovine za društvo i privredu.
Rast je ostao značajan (10%) ali bio je pad u odnosu na 2019. godinu kada je iznosio 14%. Pandemija je dala značajan podsticaj prodaji e-trgovine ali nagli pad internet prodaje u sektoru turizma i usluga (događaji, ulaznice itd.) doprineo je smanjenju ukupnog rasta.
Pandemija je imala veliki uticaj na razvoj u sektoru maloprodaje. Ograničenje kretanja i skupova ubrzali su trend digitalne tranzicije trgovina. Ulaganja u digitalni i višekanalni program, koja su prvobitno bila planirana tokom nekoliko godina, izvršena su za samo nekoliko meseci. E-trgovina je bila rešenje za potrošače, jer su ih vladina ograničenja, poput prisilnog zatvaranja trgovina, sprečila da u prodavnicama kupuju ono što im je potrebno. Iako e-trgovina nije u potpunosti nadoknadila gubitke koje su doživela mnoga mala i srednja preduzeća, ona je apsorbirala veliki deo ekonomskog šoka.
Izveštaj Ecommerce Europe i EuroCommerce o e-trgovini na starom kontinentu pokazuje da je zapadna Evropa najjača regija u prometu B2C e-trgovine, njen udeo u ukupnoj evropskoj B2C e-trgovini je 64% u 2020. godini. Južna Evropa je na drugom mesto s tek 16% ukupnog evropskog prometa, udeo srednje Evrope je 8%, a severne i istočne Evropa po 6%. Vodeća u prometu B2C e-trgovine i dalje je Velika Britanija (236 milijardi evra), iza nje su Francuska (112 milijardi evra), Nemačka (93,6 milijardi evra) i Španija (68,4 milijarde evra). Najveće stope rasta prometa e-trgovine zabeležene su u Grčkoj (77%), Moldaviji (49%), Rusiji (41%), Švajcarskoj, Severnoj Makedoniji (37%) i Švedskoj (36%).
Drugi ključni nalazi pokazuju da se upotreba interneta u Evropi povećala na 89% u 2020., s 87% u 2019. i 85% u 2018., pri čemu je zapadna Evropa (95%) sustigla severnu Evropu (96%). Broj internet kupaca povećao se brže tokom 2020. nego u poslednje 4 godine, pri čemu je 71% stanovništva kupilo u e-trgovini (sa 66% u 2019. i 64% u 2018. godini). Zapadna Evropa ima najveći udeo e-kupaca (86%), a slede je potrošači u severnoj Evropi (82%). Najveći udeo internet kupaca ima Velika Britanija (92%), slede Holandija (91%), Danska i Švajcarska (90%), Nemačka i Norveška (87%) i Švedska (86%). Najmanji udeo online kupaca je u Moldaviji (34%), Albaniji (37%), Ukrajini i Severnoj Makedoniji (40%), Bugarskoj (42%) i Rusiji (43%).
Priredio: Gorden Knezović
Izvor: bug.hr
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS