Reuters institut: Tokom pandemije COVID-19 zabeležen porast informisanja putem televizije

Novo istraživanje je pokazalo da većina građana i dalje ne želi da plaća online medijski sadržaj

 

Najčešće korišćeni izvori za informisanje o pandemiji korona virusa su online mediji i televizija, pokazalo je novo istraživanje Reuters instituta za studiju novinarstva.

Ovogodišnji izveštaj je obuhvatio 40 zemalja širom sveta, uključujući Keniju i Filipine, po prvi put. Iako je istraživanje započelo 2019. godine, zbog pojave pandemije korona virusa neki delovi istraživanja ponovljeni su tokom aprila 2020 i to u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Španiji, Južnoj Koreji i Argentini.

U istraživanju se navodi da je korona virus podsetio građane na vrednosti tradicionalnih medija. Iako su online mediji još uvek glavni izvor informisanja, u navedenih šest zemalja je zabeležen porast informisanja putem televizije. U ovim zemljama istraživanje je pokazalo i pad (dva posto) informisanja putem štampanih medija, a kao jedan od razloga se navodi smanjenje fizičke distribucije novina. Pretpostavlja se da bi ovo smanjenje distribucije novina moglo ubrzati potpuni prelazak na digitalne platforme.

Istraživanje je pokazalo da građani iz navedenih šest zemalja tokom pandemije nakon zdravstvenih stručnjaka i organizacija najviše veruju informacijama koje im se plasiraju putem medija (59 posto). Građani iz ovih zemalja u istom procentu veruju i vladama, dok se za političare navodi da im građani veruju u samo 35 posto.

Kada je reč o društvenim mrežama i aplikacijama za razmenu poruka, istraživanje je pokazalo da je skoro 24 posto građana u ovih šest zemalja koristilo aplikaciju WhatsApp za pronalaženje i deljenje vesti o COVID-19, a zabeleženo je i da su neki građani po prvi put za video komunikaciju koristili platforme poput Zooma, Housepartya i Google Hangoutsa.

Nalazi istraživanja su pokazali da je više od polovine ispitanika (56 posto) iz 40 zemalja zabrinuto zbog širenja dezinformacija putem interneta, a najviše u Brazilu (84 posto), Keniji (76 posto) i Južnoj Africi (72 posto). Najmanje su zabrinuti građani evropskih zemalja poput Holandije (32 posto), Nemačke (37 posto) i Danske (37 posto). Najveći porast zabrinutosti beleži se kod građana Hong Konga tokom konflikta između vlade i studentskih demonstracija i Finske zbog širenja ruskog uticaja.

Iako je tokom pandemije zabeležen porast plaćanja online sadržaja u nekim zemaljama poput Sjedinjenih Američkih Država i Norveške, u istraživanju se navodi da većina građana i dalje ne želi da plaća online medijski sadržaj.

Istraživanje je u ovih šest zemalja pokazalo da je pandemija korona virusa, između ostalog, doprinela i povećanju korišćenja društvenih mreža kod mladih, naročito kada je reč o upotrebi Instagrama i Snapchata. Iako su već zabeležene ekonomske posledice pandemije korona virusa na novinarstvo, u istraživanju se navodi da će sledećih 12 meseci biti presudno u industriji vesti. Navodi se i da su redakcije navedenih zemalja povećale proveru činjenica, kao i širenje digitalne pismenosti kako bi se suprostavili mnogim teorijama zavere koje se plasiraju na društvenim mrežama i drugim platformama.

Potpuni izveštaj dostupan je ovde.

 
Izvor: media.ba, Reuters Institute