Od AI četbotova, preko TikToka pa do email poruka – sajber kriminalci prilagođavaju taktike napada navikama kupaca različitih generacija

Pripadnici generacije Z (48%) i milenijalaca (45%) ponude najšečće pronalaze u preporukama influensera, kreatora sadržaja i na društvenim mrežama, dok pripadnici generacije X (43%) i bejbi bumera (39%) prednost daju proverenim internet pretraživačima i veb-sajtovima brendova.

 

Istraživanje kompanije Kaspersky pokazuje koliko su se navike različitih generacija promenile i zašto prevaranti sada prate oba obrasca ponašanja – od prodavaca koji koriste dipfejk sadržaje na TikToku do fišing imejlova usmerenih na trećinu starijih potrošača koji i dalje obavljaju kupovinu putem imejla.

Uoči početka sezone rasprodaja 2026. godine, kompanija Kaspersky sprovela je istraživanje* među 7.200 potrošača širom sveta kako bi utvrdila na koji način pripadnici različitih starosnih grupa donose odluke o kupovini putem interneta i gde pronalaze najpovoljnije ponude. Nakon analizire  trendova u onlajn kupovini, stručnjaci kompanije Kaspersky podelili su savete o tome kako ostati bezbedan prilikom potrage za najpovoljnijim ponudama.

Društvene mreže za mlađe generacije, veb-sajtovi za starije – prevaranti prate oba trenda

Preporuke sa društvenih mreža ili one koje dolaze od influensera i drugih kreatora sadržaja najpopularniji su izbor kod generacije Z (48%) i milenijalaca (45%), ali nešto manje kod generacije X (35%) i, očekivano, bumera (28%).

Nasuprot tome, bumeri kao najstariji potrošači, češće biraju tradicionalnije načine pretrage i direktno posećuju veb-sajtove internet prodavnica (39%). Zanimljivo da je to najšečći izbor i najmlađih potrošača iz generacije X (43%), dok je i za milenijalce i pripadnike generacije Z on na drugom mestu, odabran od po 41% ispitanika.

Ove razlike u navikama ne promiču ni sajber kriminalcima, koji prilagođavaju svoje taktike kanalima na kojima potrošači traže proizvode i ponude. Na TikToku i Instagramu sve su prisutnije prevare zasnovane na veštačkoj inteligenciji i dipfejk tehnologiji: virtuelni influenseri reklamiraju nepostojeće proizvode, čudotvorne medicinske preparate ili navodno ručno izrađene predmete, navodeći kupce da novac uplate direktno prodavcu. U nekim slučajevima kupci dobijaju jeftine fabričke proizvode koji ne odgovaraju reklamiranim, dok u drugim ostaju bez novca. Dodatni rizik predstavljaju fotografije i opisi proizvoda generisani pomoću veštačke inteligencije, koji mogu stvoriti potpuno pogrešnu predstavu o onome što se zapravo kupuje.

S druge strane, korisnici koji se oslanjaju na internet pretraživače, veb-sajtove prodavnica i imejl ponude takođe nisu pošteđeni prevara. Lažne internet prodavnice, fišing stranice koje imitiraju poznate brendove i obmanjujuće promotivne poruke koriste upravo poverenje koje potrošači imaju u poznate kanale komunikacije.

Istraživanje pokazuje da promotivni imejlovi i dalje privlače pažnju približno 30% milenijalaca, pripadnika generacije X i bejbi bumera, dok se na preporuke porodice, prijatelja i kolega oslanja približno 30% potrošača u svim generacijama.

Zanimljivo je i da su preporuke zasnovane na veštačkoj inteligenciji našle svoj mesto u pet najčešće korišćenih metoda za otkrivanje popusta, i bili su najpopularnijij među pripadnicima  generacije Z (19%) i milenijalaca (18%) i neznatno ređe kod pripadnika generacije X (15%) i bumera (13%).

„Uočavamo da digitalni trendovi menjaju način kupovine putem interneta u svim starosnim grupama. Tradicionalne promotivne kanale odavno su zamenile ponude na internetu, a sada društvene mreže i veštačka inteligencija sve više preuzimaju primat u odnosu na rezultate internet pretraživača i veb-sajtove brendova. Mlađe generacije kupovinu doživljavaju kao oblik zabave, dok joj starije generacije pristupaju kao zadatku, ciljano tražeći ono što im je potrebno. Nažalost, bez obzira na strategiju kupovine, nijedna starosna grupa nije imuna na sajberpretnje. One se mogu kriti kako u sofisticiranim prevarama zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, tako i u fišing imejlovima. Kompanija Kaspersky posvećena je pružanju višeslojne zaštite od različitih oblika prevara, bez obzira na to na koji način ljudi tragaju za najpovoljnijim ponudama, sa ciljem da svakom korisniku omogući bezbednu kupovinu putem interneta“, komentarisao je Dragan Davidović, generalni direktor komapnije Kaspersky za istočnu Evropu.

Bez obzira na to gde pronalaze ponude, kompanija Kaspersky savetuje potrošačima da obrate pažnju na nekoliko osnovnih pravila bezbedne onlajn kupovine:

• Proverite prodavca i verodostojnost ponude. Na društvenim mrežama obratite pažnju na starost naloga, komentare i neuobičajeno ponašanje profila. Kod internet prodavnica proverite reputaciju prodavca, uslove povraćaja novca i da li ponuda deluje suviše dobro da bi bila istinita.
• Ne verujte automatski fotografijama, video-snimcima i preporukama. Sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije može izgledati veoma uverljivo. Obratite pažnju na nelogičnosti u prikazu proizvoda i proverite da li postoje nezavisne potvrde o njegovom kvalitetu i autentičnosti.
• Pažljivo proverite linkove i adrese veb-sajtova. Poseban oprez potreban je prilikom otvaranja linkova iz imejlova, poruka i oglasa na društvenim mrežama. Obratite pažnju na sitne razlike u nazivima domena i moguće slovne greške. Za dodatnu zaštitu od fišinga i lažnih internet prodavnica može se koristiti bezbednosno rešenje kao što je Kaspersky Premium, koje je 2025. godine dobilo sertifikat „Approved“ laboratorije AV-Comparatives za sposobnost otkrivanja lažnih internet prodavnica.
• Kupujte i plaćajte putem pouzdanih kanala. Izbegavajte direktne uplate nepoznatim prodavcima i koristite bezbedne sisteme za plaćanje koji pružaju mogućnost zaštite kupca. Za onlajn transakcije preporučuje se i korišćenje posebne kartice, uz aktivirana obaveštenja o transakcijama.

 

* Istraživanje je sproveo interni istraživački centar kompanije Kaspersky u avgustu 2026. godine. U anketi je učestvovalo 7.200 ispitanika iz 18 zemalja: Brazila, Kine, Kolumbije, Egipta, Francuske, Nemačke, Indije, Indonezije, Italije, Malezije, Meksika, Rusije, Saudijske Arabije, Španije, Južnoafričke Republike, Tajlanda, Turske i Vijetnama.

 
Image by Maicon Fonseca Zanco Pixabay