Zašto je tako teško regulisati društvene mreže?

Meta i druge platforme društvenih mreža optuženi su da svojim algoritmima stvaraju zaisnost korisnika.

 

Zavisnost, samopovređivanje, samoubistvo: društvene mreže, čija je strategija usmerena na interakciju sa korisnicima, suočavaju se sa masovnim kritikama. Optužuju ih da podstiču zavisnost od korišćenja mreža i izazivaju ozbiljne psihičke posledice, posebno kod dece.

Držeći korisnike „prikovane“ za ekrane neprekidnim listanjem sadržaja, preporukama i stalnim obaveštenjima, platforme poput Facebooka, YouTubea i TikToka ostvaruju ogromne profite.

Tako je Meta, vlasnik Facebooka, prošle godine zabeležila rekordne prihode od oglašavanja u iznosu od 196,2 milijarde američkih dolara (168,3 milijarde evra) – sve zahvaljujući svojoj sposobnosti da korisnike zadrži uz ekrane.

No taj poslovni model danas se suočava sa velikim pravnim i regulatornim preprekama. Sve više zemalja zabranjuje korišćenje društvenih mreža mlađima od 16 godina, a posebno u SAD raste broj tužbi protiv tehnoloških kompanija.

U najnovijem velikom pravnom sporu, 29 američkih saveznih država, među njima Kalifornija, Kolorado i Nju Džersi, početkom meseca je podnelo tužbu protiv Mete. Društvenoj mreži zameraju da je svoje platforme namerno dizajnirala tako da mladi korisnici postanu zavisni od njih.

U nagodbi koja je javno objavljena prošle srede, Meta je pristala da plati do 18 milijardi američkih dolara (15,5 milijardi evra) za 47 saveznih država, Distrikt Kolumbiju i američke teritorije (područja pod kontrolom vlade SAD, ali koja nemaju status savezne države, prim. red). Sa državom Teksas kompanija je sklopila zasebnu nagodbu u vrednosti od milijardu američkih dolara (0,86 milijardi evra). Osim toga, pristala je da uvede ograničenja vremena korišćenja i noćne blokade za maloletne korisnike.

Vlade širom sveta su poslednjih godina pooštrile pravila, no zakonodavcima je teško da prate brz razvoj tehnologije.

Više opsežnih studija utvrdilo je povezanost između korišćenja društvenih mreža među tinejdžerima i povećane pojave anksioznosti, depresije, kao i nezadovoljstva sopstvenim telom. I istraživači same kompanije prepoznali su povezanost između korišćenja Instagrama i problematične slike o sopstvenom telu, kao i mentalnog zdravlja kod nekih devojaka tinejdžerskog uzrasta, što potvrđuju Metini dokumenti koji su dospeli u javnost 2021. godine.

Prema podacima kompanije Senzor tauer, koja se bavi istraživanjem tržišta, američki tinejdžeri su 2025. godine provodili oko 90 minuta dnevno pregledajući TikTok. Testiranja organizacija poput Amnesti Internešenela pokazala su 2023. godine da algoritmi te platforme korisnicima koji pretražuju sadržaje povezane sa mentalnim zdravljem u određenim slučajevima preporučuju i video-snimke o depresiji i samopovređivanju.

„Kompanije ove veličine, koje imaju tako veliki uticaj na živote ljudi, moraju da ispunjavaju osnovne bezbednosne standarde“, kaže za DW Kamij Karlton, direktorka sektora za strategiju u organizaciji Centar za humanu tehnologiju (Center for Humane Technology).

„Ta ideja nije radikalna“, kaže ona. „To je isti standard koji primenjujemo na druge proizvode poput automobila, lekova i dečjih igračaka.“

Posle višegodišnje blokade, u SAD među demokratama i republikancima raste podrška strožim pravilima kojima bi se deca, kroz zakon o zaštiti dece na internetu KOSA, zaštitila od opasnosti društvenih mreža.

Predlog zakona predviđa da za maloletnike automatski važe najstrože bezbednosne postavke. Time bi roditelji dobili više mogućnosti za nadzor internet profila svoje dece.

„Tehnologija se razvija tako brzo, a dokazi da prouzrokuje štetu gomilaju se tolikom brzinom, da sam veoma optimističan da će tokom sledećeg saziva Kongresa biti usvojen važan zakon“, rekao je socijalni psiholog Džonatan Hajt, autor knjige „Generacija anksioznosti“, u jednom političkom podkastu.

Zakon bi mogao precizno da definiše u kojoj su meri tehnološki giganti dužni da predvide moguće štete i razviju odgovarajuće funkcije za njihovo sprečavanje. No Karlton se takođe zalaže za to da proizvodi društvenih mreža podležu američkim propisima o zaštiti potrošača i odgovornosti za proizvode.

U Nemačkoj je Kornelija Zinderman, profesorka psihologije na Univerzitetu Šarlota Frezenijus u Hajdelbergu, istraživala stavove korisnika prema alternativnim modelima društvenih mreža. Među njima su modeli zasnovani isključivo na pretplati, bez oglašavanja, koje Meta testira za Facebook i Instagram u 27 država članica EU i Ujedinjenom Kraljevstvu.

U svojoj studiji iz 2024. godine Zinderman je utvrdila da bi više od polovine odraslih i dve trećine mladih bilo spremno da plaća neku vrstu javnog servisa na društvenim mrežama, sa mnogo strožim bezbednosnim standardima, na primer odgovarajuću verziju Facebooka.

Iako bi platforme društvenih mreža mogle da „iznova osmisle delove svog poslovnog modela i otvore dodatne izvore prihoda“, Zinderman sumnja da bi takve alternative mogle da zamene najpopularnije društvene mreže.

Zakonodavci se suočavaju sa još jednim problemom: upravo one platforme društvenih mreža koje koriste milijarde ljudi ulažu stotine milijardi američkih dolara u prestižne projekte veštačke inteligencije.

Neki posmatrači ističu da podaci prikupljeni putem društvenih mreža pružaju vredan uvid u stvarno ponašanje korisnika, što je od velike koristi za razvoj veštačke inteligencije.

Tehnološki giganti postaju sve moćniji, a njihovi novi projekti veštačke inteligencije pokazuju se podjednako teškim za regulaciju kao i društvene mreže. Stručnjaci sve češće izražavaju zabrinutost da se upravo problematične prakse koje su oblikovale društvene mreže sada „ugrađuju“ u znatno moćnije proizvode veštačke inteligencije.

Dok se društvene mreže takmiče oko toga ko će pridobiti našu pažnju, veštačka inteligencija je danas već sposobna da utiče na ljudsko razmišljanje, ponašanje i odnose na načine koje je teško i zamisliti, smatra Karlton.
 

Izvor: dw.com
Image by Alexandra_Koch, Pixabay