Uticaj digitalnog marketinga na decu i mlade u Hrvatskoj

Primećuju li deca i mladi oglase na internet stranicama i društvenim mrežama? Razlikuju li sponzorisane od standardnih sadržaja na internetu? Dele li putem interneta svoje lične podatke za pristup besplatnim sadržajima i susreću li se sa marketinškim sadržajima koji su neprimereni njihovom uzrastu? Odgovore na ova i srodna pitanja pružila je anketa o uticaju digitalnog marketinga na dečja prava na internetu, sprovedena u sklopu saradnje UNICEF-a i HURA!-e u oblasti odgovornog maketinga i oglašavanja prema deci.

 

Kancelarija UNICEF-a u Hrvatskoj je sprovela anketu među decom i mladima u Hrvatskoj o tome jesu li svesni kako funkcionišu tehnike digitalnog marketinga, obraćaju li pažnju na marketinške sadržaje dok „surfuju” internetom i koriste društvene mreže i jesu li upoznati s time kako da upravljaju svojom privatnošću na internetu. U anketi je učestvovalo 1092 mladih iz svih hrvatskih županija, a većina ih pripada starosnoj grupi od 16 do 19 godina (75 %). Anketa je sprovedena u sklopu saradnje UNICEF-a i HURA!-e na promociji odgovornog digitalnog marketinga i oglašavanja prema deci, a rezultati su predstavljeni na nedavno održanom predavanju “Uticaj digitalnog marketinga i oglašavanja na decu”.

U kom uzrastu deca i mladi u Hrvatskoj otvaraju profile na društvenim mrežama?

Jedan od najvažnijih rezultata ankete jest da mladi u Hrvatskoj profil na društvenim mrežama otvaraju vrlo rano. Iako otvaranje profila na društvenim mrežama nije dopušteno deci mlađoj od 13 godina, dve trećine ispitanika (61 %) učinilo je to pre te starosne granice. Posebno zabrinjava podatak da je 5 % učesnika otvorilo profil u uzrastu od 7 ili 8 godina, a njih 16 % sa 9 ili 10 godina.

Izloženost dece marketinškim sadržajima na internetu

Kad je reč o izloženosti dece marketinškim sadržajima na internetu, većina učesnika ankete (69 %) primetila je da ih katkad prate oglasi sa internet stranica koje su posetili (bihevioralni oglasi ili remarketing), a gotovo svi učesnici (89 %) primetili su oglase u mobilnim aplikacijama koje koriste. Više od polovine dece i mladih (52 %) razlikuje plaćene (sponzorisane) od standardnih tekstova na portalima. Ipak, trećina učesnika (34 %) nije znala da na portalima postoje plaćeni tekstovi, a jedna sedmina njih uopšte ih ne razlikuje od standardnih tekstova (14 %). Kada je reč o uticaju influensera na potrošačke navike dece i mladih, anketa je pokazala da kod većine učesnika (88 %) influenseri koje prate na internetu nisu uticali na kupovinu.

Izloženost dece neprimerenim marketinškim sadržajima na internetu

U kontekstu neprimerenih sadržaja kojima su deca i mladi izloženi, važno je istaći one koji utiču na njihovu sliku o sebi te koji ih mogu podstaći na negativne obrasce ponašanja. Rezultati sprovedene ankete pokazuju kako većina učesnika (57 %) nije primetila oglase za odrasle na društvenim mrežama i internet stranicama koje posećuju. Ali ipak zabrinjava da je čak petina učesnika ankete ipak primetila neprikladne oglase, među kojima posebno navode pornografski sadržaj i eksplicitne fotografije, kao i alkoholna pića, e-cigarete, kockanje i igre na sreću i dr.

Deca neretko na internetu ustupaju svoj broj mobilnog i lične fotografije

Zabrinjavajući su i podaci o deljenju ličnih podataka maloletnika na internetu, a koji se često koriste za internet oglašavanje. Kao najčešće razloge za davanje ličnih podataka anketirana deca i mladi naveli su besplatan pristup sadržajima – muzici, videu, filmu, kvizu i igrama. Pritom posebno zabrinjava nalaz da je nemalen broj učesnika ustupio svoj broj mobilnog (35 %) i ličnu fotografiju (18 %). Anketa je takođe pokazala da više od trećine anketirane dece i mladih (37 %) ne zna koja je uloga kolačića na internet stranicama ili ih nije svesna.

Važnost odgovornog digitalnog marketinga – šta stručnjaci u marketingu i oglašavanju mogu učiniti?

Uz rezultate ankete, na predavanju su predstavljene i UNICEF-ove preporuke za odgovoran digitalni marketing i oglašavanje prema deci, među kojima se ističu:

• ograničavanje tehnika bihevioralnog oglašavanja na stranicama koje posećuju deca;
• prikriveno brendirano oglašavanje (product placement, advergaming) mora biti pravilno označeno kao takvo;
• deca ne smeju biti izložena oglašavanju hrane s mnogo masti, šećera ili soli ili strosno ograničenih proizvoda (alkohol, duvan, igre na sreću, lekovi, estetske operacije…);
• promovisanje proizvoda od strane influensera na digitalnim medijima uvek treba biti označeno kao oglašavanje na način koji je deci jasan i prepoznatljiv;
• potrebno je voditi računa o zaštiti ličnih podataka dece i mladih;
• razvijanje medijske i digitalne pismenosti dece i roditelja.

“Deca su danas vrlo uticajna grupa potrošača ali nemaju potrebna znanja i veštine kako bi na kritički način mogli da promišljaju o marketinškim sadržajima kojima su izložena. Digitalni marketing poseban je izazov zbog nedovoljne regulisanosti, suptilnijih tehnika oglašavanja i činjenice da deca sve ranije ulaze u online svet, što pokazuju i rezultati ankete koju smo sproveli. Nužno je da prakse digitalnog marketinga i oglašavanja vode računa o zaštiti dece od negativnih uticaja, zaštiti njihovih ličnih podataka, ali i o njihovim pravima na pristup informacijama i da budu aktivni učesnici u digitalnom svetu. Saradnjom s HURA!-om želimo da edukujemo i osvestimo marketinške i komunikacijske stručnjake o ovoj važnoj temi i ponudimo konkretne smernice i alate koji će im pomoći u podržavanju dečjih prava u industriji tržišnog komuniciranja”, istakla je Lidija Gamulin, rukovodilac Odeljenja za partnerstva u UNICEF-u.

“Kao vodeće strukovne udruženje u sektoru tržišnih komunikacija u Hrvatskoj, svesni smo kako naša industrija ima veliki uticaj, ali i veliku vrednost u percipiranju širokog spektra stavova javnosti. Za svoje članice organizujemo brojne edukativne projekte u saradnji sa UNICEF-om, obezbedili smo predstavništvo u Radnoj grupi za ograničavanje oglašavanja prehrambenih proizvoda deci pri Službi za promicanje zdravlja HZJZ-a, te objavili novi i aktuelni Kodeks oglašavanja i tržišnog komuniciranja, koji služi kao dopuna pravnim dokumentima i standard etike. Okrenuti smo budućnosti i realizaciji novih inicijativa s ciljem edukovanja tržišta i sprječavanja kršenja dečjih prava u industriji tržišnog komuniciranja”, izjavila je Dunja Ivana Ballon, izvršna direktorica HURA-e.

Link na rezultate ankete zabum.hr/zabum-voice

 
Izvor: HURA
Foto: pixabay