Siromašni mediji podložni su pritiscima

BEOGRAD – Ekonomski osiromašeni mediji u Srbiji i urušeno tržište zbog nelojalne konkurencije osnovni su razlozi zbog kojih medijske kuće, i pored korektne zakonske regulative, nisu u stanju da se izbore s neformalnim pritiscima na uređivačku politiku, ocenjeno je na okruglom stolu ANEM-a.

Vođa monitoring tima Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i advokat Slobodan Kremenjak ocenio je da je još 2009. godine poslednji put bilo značajnih optužbi da postoji cenzura u medijima, kada su obavljane promene Zakona o javnom informisanju.

Kremenjak je dodao da je, u međuvremenu, u Srbiji dostignut odgovarajući nivo medijskih zakona, ali se ponovo govori o cenzuri i autocenzuri.

Po njegovim rečima, problem više nije zakonska regulativa, već ekonomsko osnaživanje medija, zaštita konkurencije i kontrola državne pomoći medijima, što je uslov da mediji ojačaju.

On je ocenio da je paradoks da su mediji imali više snage 1990-ih godina da se odupiru i formalnim pritiscima, a sada često nisu u stanju da se odupru čak ni neformalnim pritiscima.

Advokat Miloš Stojković rekao je da je potrebno usvojiti novu Strategiju razvoja radio i audio-vizuelnih medijskih usluga jer je prethodna doneta 2005. godine, a u međuvremenu je došlo do značajnih promena i na medijskoj sceni i na planu tehnoloških mogućnosti.

Stojković je dodao da u Srbiji radi veliki broj elektronskih medija koje tržište ne može da izdrži, a kriza kontinuirano traje još od 2008. godine.

„Zato je potrebno obezbediti fer utakmicu i odgovarajući broj medija, a ne kao sada kada pojedini mediji rade samo jer ih subvencioniše država ili zato što svaka lokalna samouprava misli da je važno da ima svoje medije“, rekao je Stojković.

Stojković je ocenio da će najavljeno obustavljanje državnog finansiranja medija uvesti „prirodnu selekciju“ koja će neminovno dovesti do gašenja određenog broja medija i omogućiti da se mediji za svoje mesto na tržištu izbore kvalitetom.

Ekspert iz Hrvatske Davor Glavaš rekao je da je istraživanje medijskih prilika u toj zemlji od pre pola godine pokazalo da čak 60 odsto novinara smatra da su osetno smanjene medijske slobode, dok je oko dve trećine anketiranih reklo da se susrelo sa cenzurom ili autocenzurom.

Glavaš je dodao da, uprkos tome što je ostvarena transparentnost vlasništva, zabrinjava podatak da je čak 80 odsto novinara u Hrvatskoj reklo da su čuli ili prisustvovali situaciji u kojoj urednik traži da se tekst dopuni stavom koji vlasnik želi da nametne kao zaključak teksta.

 

Izvor: Beta