Zašto je Evropi potrebna digitalna regulacija?

Digitalni monopoli rastu velikom brzinom. Investitorima to odgovara. Međutim, ne bi li građani trebali da imaju pravo na neke zahteve?

Ne bismo li kao građani trebali da imamo pravo na prigovor ukoliko Facebook odluči da manipuliše izborima ili Google odjednom odluči u rezultatima pretrage da ne navodi neke kompanije? Zagovornici slobodnog tržišta imaju spreman odgovor na takva pitanja. Prema njihovom tumačenju, stvari su preterano kompleksne da bi ih potencijalni regulatori razumeli. Veruju kako niko izvan tih kompanija ne bi trebao da preispituje njihovo funkcionisanje, osim ako kompanije nisu pribegle nekim ilegalnim rešenjima.

Međutim, sumnjive stvari se jako često događaju u sklopu društvenih mreža i pretraživača. Na primer, potez zbog kojeg je Evropska unija tužila Google – EU je optužila Google zbog zlouporabe položaja, odnosno zbog uticanja na rezultate pretrage u vlastitu korist, a na štetu konkurencije. Uz to, kompanija je optužena i zbog varanja korisnika. Facebook se našao u središtu skandala nakon što je otkriveno da je nad korisnicima vršio eksperimente bez njihovog znanja. Svi ti potezi se sprovode pod maskom ‘unapređenja korisničkog iskustva’. Što ako odbijemo da poverujemo?

Agencije zadužene za regulaciju tržišne konkurencije u SAD-u tvrde da nadgledaju velike kompanije, ali nedostaje im stručnosti. Ograničava ih i budžet koji jednostavno nije dovoljan.

– Agencija može neku kompaniju da dovede na sud, ali advokati, ionako pretrpani poslom, jednostavno nemaju jednake mogućnosti niti resurse kao finansijski potkovana horda advokata Silicijumske doline – objašnjava novinar Peter Maass.

Evropska unija, čini se, pokušava s drugačijim pristupom. U dokumentu koji je procureo iz kancelarije Poverenika za digitalnu privredu i društvo, Günthera Oettingera, on poziva na stvaranje ‘jedinstvenog tela Evropske unije koje ima moć nadziranja digitalnih platformi’, odnosno načina na koji koriste podatke i rešavaju sporove. Takva vrsta regulacije je ključna. Nova ekonomija zahteva novu vrstu regulacije.

U budućnosti bi tajni marketing (prihvatanje novca ili nečeg drugog u zamenu za bolje rangiranje profila kompanija u sistemu algoritama) mogao biti veliki problem. Evropa je u nekoliko navrata izrazila zabrinutost zbog monopolističkih navika američkih kompanija. Ukoliko se nešto ne učini i tehnološki giganti ne budu nadzirani i podvrgnuti sistemu koji pruža jednake šanse svima, bez obzira na veličinu, naći ćemo se u situaciju u kojoj će nekoliko gigantskih korporacija određivati pravila igre, što će malim kompanijama onemogućiti pristup (i uspeh) na tržištu – a to je nedopustivo.

 

Izvor: Lider Press