VELJKO GOLUBOVIĆ: DIGITALNI DELIRIJUM – SREĆNA NOVA GODINA

Tokom narednih meseci objavićemo niz autorskih tekstova Veljka Golubovića pod zajedničkim naslovom “Digitalni delirijum – Vodič za brend komunikaciju u AI svetu”. Autor Veljko Golubović, koji je jedan od vodećih i najnagrađivanijih kreativaca na ex-YU prostoru, predstaviće svojim Digitalnim delirijumom “jednu vrstu uputstva za brzu i laganu konzumaciju svega što se dešava u industriji tržišnih komunikacija u ovom trenutku”, kako je on sam definisao DD. Tekstovi će obuhvatiti širok spektar tema: Stvaranje novog (AI) sveta, Položaj i uloga brendova, Budućnost agencija i kreativnosti itd. Ova serija Veljkovih tekstova odiše otvorenošću, britkom mišlju i jezikom, kritičkim stavom, širokim znanjem i nagomilanim profesionalnim iskustvom. Topla preporuka redakcije Advertiser Serbia čitaocima, jer će pred sobom narednih meseci imati Must Read štivo

 

Po jutru se dan poznaje, po januaru godina.

Ne treba nam horoskop, ni majanski kalendar, ni kigaku, da bi nam bilo jasno od koga se najviše očekuje u 2026.

Od ljudi sigurno ne.

Ali, tu je zato naš stari dobri apdejtovani AI.

Za njega nema rezolucije, samo predikcije. A prognoze govore da će u 2026. godini, veštačka inteligencija početi da masovno preuzima ljudske poslove. AI agenti, super-agenti, AI sistemi biće konačno 3 in 1 – jeftini, brzi i kvalitetni. Nedostižni san postaće realnost, imaćemo najzad sveto produkcijsko trojstvo koje sa ljudskom radnom snagom nije bilo moguće ostvariti. Jer uvek je jedno od to troje nedostajalo, jer ljudi nisu bili dovoljno sposobni, jer ljudi nisu bili mašine, jer su ljudi bili i ostali samo ljudi: puni emocija, željni prava i sloboda, skupi i bez kontrole.

Zato očekuju da se već 2030, jasno razdvoje dve klase u društvu: jedna koja poseduje, kontroliše i upravlja veštačkom inteligencijom i druga, koja zavisi od pomoći države i isto tako pod kontrolom. Naravno, ovih drugih će biti mnogo više.

U narednih nekoliko godina, kompanije će morati da se adaptiraju i sistemski uvedu AI da bi opstale. Mnogi poslovi će biti prepušteni veštačkoj inteligenciji, ali će i dalje biti potrebno da neko njome upravlja i da je primenjuje u poslu.

Što bi rekao kum veštačke inteligencije, Džefri Hinton, pred nama je jedan veliki ‘’jobless boom’’.

To je jedna verzija. Za ove što gledaju horor filmove i vole da se plaše.

Druga verzija je za tehno-optimiste. Nikada nije bilo bolje vreme za život i za sticanje bogatstva. Ovo je zlatna groznica našeg doba, svako ima priliku da se nakrca dukatima. Posebno ako ste kreativni. Ako imate biznis ideje, ako imate planove, strateški razmišljate, hitro reagujete, imate balls, sredstva i sreću, onda ste vi prava osoba na pravom mestu, u pravo vreme.

Ima i treća verzija za skeptike. Za one što ne veruju ni u prvu ni u drugu varijantu : AI je glupa i halucinira, ljudi su alavi i buncaju.

Istina je da su sve tri tačne. Neki će da izginu, a neki ćemo da preživimo. A neki treći neće ni znati da se nešto dešava.

Godina implementacije veštačke inteligencije u organizacijama, otkrila je ključni faktor uspeha za njeno efikasno usvajanje. A to je pomeranje fokusa sa izbora alata na rešavanje problema.

Presudno je razumevanje da AI tehnologija najbolje funkcioniše kao integrisani sistem, a ne kao samostalni alati.

Bez alata nema zanata, al’ bez pameti nema ničega.

Ko to skapira, na konju je.

Onom krilatom.

Iako je katovanje kostova važno, prava vrednost je u ubrzavanju dolaženja do insajta i donošenju pravog desižna.

Kompanije će postizati najveće uspehe kada počnu kombinuju nove mogućnosti veštačke inteligencije sa uspostavljenim okvirima za rad kao što je naša omiljena to do lista. Bolje krenuti od planiranja i eksperimentisanja, nego navrat-nanos žuriti sa implementacijom najnovije tehnologije.

Od te žurbe samo naprave sebi dodatnu frku.

Vrat se ušine, nos razbije.

Brendovima su danas najpotrebnije ideje koje ljudi zaista žele u svojim životima – ideje koje rešavaju stvarne probleme i pokreću posao napred. A najmoćnije među biće one ideje koje će se nalaziti na preseku doživljaja koji pružaju, tehnologije i veštine izrade.

U svakom slučaju, kompenzacija ljudskih neadekvatnosti je najpogrešniji i najpovršniji način korišćenja veštačke inteligencije. A upravo to se dešava.

Na taj način nekreativni likovi se uzdižu na poziciju vrhunskih inovatora, preplavljujući svet morem neželjenih ‘’kreativnih’’ proizvoda koje u suštini realno nije stvorio niko, a realno i ni za koga.

U isto vreme, tako pravi talenti postaju suvišni, nepotrebni, a ljudi se svode na bezumne potrošače koji samo pritiskaju dugmad i klikću i skroluju do besvesti.

Što je preludijum za popularni brain rot.

Trulež mozga.

Kontent adikcija i kognitivna degradacija.

Zaglupljivanje, otupljivanje, odmoždavanje.

Uzdignuće veštačke i slobodan pad prirodne inteligencije.

Nekreativni homo sapiens učiniće svet samo glupljim.

A kada se uz nedostatak mašte i talenta doda i nedostatak morala, onda se dobije idelana kombinacija.

Što manje neko zna, to sigurnije zvuči.

Prava inteligencija je tiha.

Radoznala.

Svesna koliko ne zna.

Samopouzdanje nije imati sve odgovore. Samopouzdanje je kad si komforan sa neizvesnošću.

I tu se taj mehanizam pokvario.

Odavno.

Umesto da su se bavili ishodima i ciljevima, anksioznost ih je preplavila i posvetili su se suzbijanju osećaja neizvesnosti. Nesigurnost se lako uvukla u kosti, risk management je postao mantra menadžera, CEOova, bordova, šerholdera, ounera – pusti sutra, daj danas! Sutra ne postoji, svi smo oročeni na šest meseci, godinu dana najviše. Kakve bre vizije, misije, dugoročni planovi, strategije, ‘oću sad i odmah rezultate, prodaju, profit, ludilo…

I onda ispod kamena iskoče biznis mesije, profit-proroci puni uskršnjih obećanja: growth, growth, growth!

Rajz en šajn na tacni.

Rezirekšn iz pepela.

Ne igra se za budućnost, igra se za fotelju.

Nema kvalifikacija, sad je finale. I sutra je opet finale i prekosutra i tako svaki dan.

365/1.

24/7.

1440/24.

Kraj više nije blizu, nego je tu. Svaki dan se igra u zaustavnom vremenu. Svaki dan je finale finala.

I onda, u poslednjih pet minuta, kad je delovalo da je sve izgubljeno, na teren istrčava spasitelj.

AI.

Golgeter.

Rešava situaciju, donosi bodove, pobede, trofeje.

Svi ga slave, vole, hoće da budu sa njim, da se slikaju, da pričaju, da razmišljaju, da stvaraju, da sanjaju nove trijumfe.

Triumph des Willens.

I to volje za moći.

Da je Leni živa, zasenila bi samu sebe.

Šta onda poželeti takvom prodidžiju za novaka, osim da nam dugo živi i puno zdravlja i ljubavi… mislim, para.

Ovo je njegova godina.

I svaka sledeća.

Od sad, pa nadalje i ubuduće.

Zato podignimo visoko, više, najviše desnu ruku sa čašom crvene tekućine i složno gromko uzviknimo:

All hail AI!

Tri puta zaredom.

Nek se čuje, nek se zna, svi smo jedna armija.

Srećna nam Nova Stara Reprizna Večnaja 2026. godina.

 

***
Veljko Golubović radi u oblasti tržišnih komunikacija kao Izvršni kreativni direktor u agenciji New Moment Beograd. Za projekte i kampanje koje je kreirao i vodio, nagrađen je sa preko 250 nagrada na najznačajnijim svetskim, regionalnim i lokalnim festivalima.
Na svetskoj listi kreativnosti bio je plasiran u top 12 najboljih kreativnih direktora na svetu i osvojio je 8 Kanskih lavova. Dva puta mu je u Briselu uručeno Grand Prix priznanje od strane Evropskog parlamenta i Evropske asocijacije agencija za komunikacije (EACA).
Jedan je od prvih istraživača i teoretičara u oblasti psihologije veštačke inteligencije u Srbiji. Čest je predavač i panelista na temu razvoja veštačke inteligencije. Ko-autor je knjige “Digitalna prizma” sa poglavljem “Psihologija veštačke inteligencije i nove granice znanja“.
Diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a jedan je od dobitnika Oktobarske nagrade grada Beograda za 1989. godinu.
Završio je strateški edukacioni program na Saatchi&Saatchi Lovemarks Academy u Londonu, kao i obuke iz strateškog razmišljanja globalnih agencijskih mreža Leo Burnett i FCB.