BBC kreće u borbu sa lažnim vestima

Post istina i lažne vesti češće se pominju poslednjih meseci nego bilo šta drugo što ima veze sa medijima

Lavinu su pokrenuli društveni mediji gde svako može da objavi bilo šta što je idealno za širenje lažnih vesti. BBC je odlučio da tome stane na put u svojim programima po cenu da kasne sa objavljivanjem vesti.

Kao lažne vesti – novoizabrani američki predsednik okarakterisao je CNN, nakon što su objavili dokumente o navodnom ruskom špijuniranju Trampa. Zbog lažnih vesti, BBC je najavio formiranje tima koji će se baviti proverom istinitosti informacija sa interneta i društvenih mreža.

Više informacija znači više posla, ali je princip isti kao i pre interneta – sve se proverava iz više kredibilnih izvora.

Zamenik urednika Internet portala RTS-a Rade Maroević kaže da mora da postoji izvestan filter, procedura prema kojoj se odnosi prema određenim informacijama.

„I zaista u 98 odsto slučajeva nema nikakve potrebe da se žuri sa objavljivanjm informacija, može da se sačeka malo i da se proveri ukoliko je moguće da li je inforamcija tačna ili nije„, rekao je Maroević.

Na to ukazuju i smernice tek napisanog novinarskog kodeksa u onlajn izveštavanju. Sve informacije sa društvenih mreža i one koji ih objavljuju, treba tretirati uz dužnu novinarsku pažnju. Što može da znači i sporije prenošenje vesti. Ka tome ide i britanski javni servis.

„To što je strašno važan element informisanja – brzina, da najvažnije informacije stignu što pre do publike, ne može da bude važnije od toga da je informacija proverena, da smo sigurni da je ona prava i verodostojna. Oni time štite i sebe kao profesionalnu medijsku kuću, ali štite i javnost – u javnost ne treba da stižu informacije koje nisu od javnog interesa„, objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

Ali, nisu svi mediji zainteresovani za javni interes – oni kojima zarada zavisi od broja klikova, ne libe se da objavljuju i lažne vesti. Đorđe Krivokapić, koji se dugo bavi ovom problematikom, kaže da je zato važno da svaki građanin dobro razume u čijem interesu mediji rade.

Krivokapić ističe da su mediji nekad radili u interesu publike jer je publika plaćala za njih.

„Danas većina onlajn medija radi za partikularne interese, ne dobija novac od samih čitalaca već na različite kanale okolo, te stoga kao građanin morate proveriti koji je medij koji čitate, za koga on radi„, rekao je Krivokapić.

A Facebook najavljuje da će raditi za istinu. Zbog izbora u Nemačkoj u septembru, u kompaniji kažu da će obeležavati lažne vesti kako ne bi uticale na izborni rezultat. Za šta su ih optužili prosle pobede Donalda Trampa.

 

Izvor: RTS