The New York Times reklamira na Facebook-u uputstvo za gašenje naloga na Facebook-u

Uredništvo kaže da se ovom platformom bave zato što se velika kompanija s neobično velikom moći našla u središtu verovatno najvećih pitanja današnjice – privatnosti i mešanja u politiku

 

Ugledni njujorški list je plaćao da se na Facebook-u objavljuje vodič za korisnike kako da trajno izbrišu nalog i oslobode se svojevrsnog čudovišta koje hrane svojim podacima.

Američki informativni portali pišu, pozivajući se na kontakte iz kompanije, da su Mark Zakerberg i ljudi koji ga okružuju prilično ljuti. Neki od njih smatraju da su novinari The New York Times namerno izostavili nijanse o tome kako internet funkcioniše da bi prikazali Facebook u što gorem svetlu, s ciljem ili da mu nanesu ozbiljnu štetu ili da možda istraživačkim serijalom osvoje Pulicerovu nagradu.

Niko iz kalifornijskog tehnološkog džina nije hteo da komentariše ove navode za NBC, dok je izvršni urednik The New York Times-a Din Baket prokomentarisao da su se Facebook-om bavili zato što je to velika kompanija s neobično velikom moći, koja se našla u središtu verovatno najvećih pitanja današnjice – privatnosti i mešanja u politiku. The New York Times je inače jedan od predvodnika novog talasa u izveštavanju o tehnologiji u kom novinari zauzimaju malo agresivniji stav prema moćnicima iz Silicijumske doline.

Među korisnicima interneta odavno je aktuelna priča da se s Facebook-a ne može trajno nestati, već da se nalog može samo deaktivirati jer svi podaci ostaju negde sačuvani. Istina je da se sve može trajno obrisati (ili bar tako tvrdi Facebook), ali proces traje čak 90 dana i za to vreme korisnik ima priliku da se eventualno predomisli. Vodič The New York Times-a kako korak po korak raskinuti s Facebook-om prilično je dugačko štivo. Sadrži uputstva kako sačuvati povezane naloge (ako se preko ove mreže prijavljujete na druge) i kako preuzeti sve tamo sačuvane fotografije i objave. I kada je sve naizgled izbrisano, potrebno je eliminisati „kolačiće” i druge alate kojima Facebook prati ponašanje čak i onih korisnika interneta koji nisu deo najveće onlajn društvene mreže.

Okidač za takav potez mogao bi biti jedan od niza skandala u koje se protekle dve godine upetljala Zakerbergova kompanija, od nezakonitog pokušaja navodnog ruskog mešanja u američke predsedničke izbore, preko kompromitovanja korisničkih podataka u firmi Cambridge Analytica, do otkrića da je zbog bezbednosnog propusta hakerima bilo dostupno 50 miliona naloga.

To znači da Zakerberg, osnivač i generalni direktor, prvi put nije ispunio novogodišnje obećanje dato pre godinu dana – da će popraviti Facebook, a spisak problema se toliko produžio da mnogi sumnjaju da se ovaj tehnološki džin uopšte može popraviti.

U jednoj od istraživačkih priča The New York Times je objavio detalje koji otkrivaju da je svakako veliki globalni arbitar slobode govora, mnogo više nego što je spremna da prizna. Tim od 15.000 moderatora iz celog sveta ima zadatak da prema zadatim smernicama odluči šta korisnici smeju da objave. Jedan od je njih je anonimno izneo strah da Facebook ima preveliku kontrolu a premalo nadzora i da suviše često pravi greške. Ne znajući ni sami prave odgovore, zaposleni ponekad dozvole da u nekim zemljama cveta ekstremistički govor, dok u drugim neopravdano ograničavaju slobodu govora. U Mjanmaru se, na primer, zbog administrativne greške mesecima na platformi širila ekstremistička grupa koja podstiče na genocid.

Zbog brojnih jezika moderatori često moraju da se oslone na pomoć „gugl prevodioca”, tražeći pravi odgovor u moru tabela sa birokratskim nazivima kao što je „Organizacije koje šire govor mržnje na zapadnom Balkanu”.

I pored obećanja čelnih ljudi da će više brinuti o bezbednosti podataka, The New York Times je u decembru otkrio da Facebook bez znanja korisnika deli njihove podatke s velikim tehnološkim kompanijama poput Microsoft-a, Amazona ili Netflix-a – „da bi imali bolje usluge”.

 
Priredila: Jelena Kavaja
Izvor: Politika