ANA ŠUTIĆ, New Moment: „Ključna i neophodna ravnopravnost polova tiče se visine zarade“

Narednih desetak dana, predstavićemo mišljenja nekih od najznačajnijih kreativki advertajzing scene u Srbiji a po pitanju uloge i položaja žena u funkcionisanju pojedinačnih agencijskih sistema i čitave industrije…Razgovor vodio Nenad Danilović

_____________________________________________________________________________________
UVOD. Kao temu meseca ovog puta odabrali smo pitanje uloge i položaja žena u srpskoj advertajzing industriji. Ono što smatramo početnom premisom svakog promišljanja ove teme jeste da žene daju izuzetan doprinos funkcionisanju advertajzing industrije. Međutim, postavlja se pitanje vrednovanja tog doprinosa, kako na nivou industrije tako i na nivou svake pojedinačne agencije. Žene imaju razvijeniju emocionalnu i verbalnu inteligenciju što je posebno vredno u menadžmentu koji sa ovim u većoj meri dobija mekši, mirniji i tolerantniji lik. Agencijski poslodavci vrlo rado upošljavaju ženske profesionalce jer su one, ne samo vredni već i u velikoj meri lojalni uposlenici, opet sa druge strane, nije nikakva tajna da i u najvećim svetskim agencijama u Njujorku, Londonu, Parizu žene bivaju slabije plaćene od muških uposlenika. To nije nikakav specifikum advertajzing industrije već je ta praksa ustaljena u gotovo svim granama i delatnostima privređivanja. Ovo smatramo jednom od konzerviranih iracionalnosti koja opstaje u vrlo racionalistički postavljenim okvirima savremenog kapitalističkog sistema. Prema različitim procenama potplaćenost ženskog osoblja prosečno se kreće oko 20%. Slične tendencije postoje kada je reč i o distribuciji moći po polu. Jednostavno rečeno, ključne upravljačke pozicije ostaju rezervisane za muškarce.

Kakva je situacija po ovom pitanju u srpskoj advertajzing industriji pokušali smo da doznamo na osnovu mišljenja istaknutih kreativki na srpskoj advertajzing sceni. Zašto baš kreativki? Zato što su kreativci jezgro agencijskog sistema čija je uloga od suštinskog značaja za dobar rad agencije. Agencijska scena u Srbiji je doživela veliki procvat početkom 2000-tih, usvojene su savremene metode i radne procedure koje su u ogromnoj meri preslikane sa Zapada. Želimo da vidimo u kojoj meri je savremen i odnos polava u njenom radu za koji smatramo da treba i zakonski i u praksi da teži jednakosti pa čak i tzv.pozitivnoj diskriminaciji u korist žena jer su žene stub porodice kao primarne zajednice na kojoj počiva svaki društveni sistem bilo kog tipa.

Ovom prilikom se zahvaljujemo svima koji su se odazvali na upit na ovu temu, koja je bitna ne samo za poboljšanje položaja žena nego i za razvoj boljih i pravednijih odnosa između agencijskih uposlenika različitog pola. Ova tema je poklon redakcije Advertiser Serbia svim ženama zaposlenim u srpskoj advertising industriji a umesto osmomartovske čestitke.
_____________________________________________________________________________________

Našim sagovornicama postavili smo sledeća pitanja:

Da li je srpski advertajzing ženska ili muška industrija, posmatrano paralelno po dva kriterijuma a to su polna struktura i distribucija moći po polu?

Da li postoji nešto što se može nazvati “žensko pismo” u advertajzingu? Postoji li specifičan senzibilitet žena u oblasti advertajzing kreativnosti? Da li taj senzibilitet predstavlja prednost u komunikaciji sa potrošačima, ako da onda na koji način?

Postoji li ženski pristup i u agencijskom menadžmentu? Ako da, vidite li u njemu neke prednosti u odnosu na muški menadžment?

Kako se vi lično osećate kao žena u advertajzingu, dovoljno ili nedovoljno poštovano? Kako generalno ocenjujete položaj žena u našem advertajzingu po sledeća tri kriterijuma: plata, moć odlučivanja i poštovanje – a u odnosu na muškarce?

Da li ste u svojoj karijeri u ovoj industriji osetili nepravdu čiji je izvor bila „urođena“ premoć muškog pola?

Koji su glavni problemi položaja žena u srpskom advertajzingu?

Koja sredstava treba upotrebiti da bi se položaj žena u ovdašnjem advertajzingu poboljšao (naravno, ukoliko smatrate da ga treba poboljšati)?

 

ANA ŠUTIĆ, Kreativna Direktorka agencije NEW MOMENT

…srpski advertajzing, ženska ili muška industrija?…Bilo bi zanimljivo videti neki konkretniji statistički podatak na ovu temu. Do tad, sve o čemu možemo da govorimo je pitanje opšteg utiska. U tom smislu, moj utisak je da žene u našoj industriji nisu „ugrožena vrsta“. Čak i ukoliko bismo utvrdili da su u pogledu polne strukture ili raspodele moći žene u srpskom advertajzingu malobrojnije, verujem da to nije pitanje sistemske naklonosti prema muškarcima.

…“žensko pismo” u advertajzingu…Specifičnost „ženskog izraza“ u kreativnosti je po mom mišljenju pitanje individualnog senzibiliteta. Svakako da među nama ima žena čiji je izražajni stil u većoj meri definisan na taj način.
A prednost ženskog kreativnog senzibiliteta u komunikaciji s potrošačima možemo posmatrati u zavisnosti od toga kojoj industriji pripada brend za koji se ta komunikacija kreira, kao i kojoj ciljnoj grupi je namenjena.

…ženski pristup u agencijskom menadžmentu…Slično prethodnom odgovoru, mislim da je i u pogledu agencijskog menadžmenta reč o vrlo individualnom pristupu. Svakako je dobro kad su kreativni timovi heterogeni, po pitanju rodne i starosne strukture. A da li tim organizuje i usmerava muškarac ili žena na menadžerskoj funkciji, smatram manje važnim. Iskrenost i zajedništvo vrednujem mnogo više :)

…položaj žena u advertajzingu…Zaista nemam negativnih iskustava u tom smislu. Možda su vremena ranije bila drugačija, ali tokom poslednjih godina, koliko učestvujem u advertajzingu, nisam bila ni svedok sličnih situacija.

Što se tiče položaja žena u našoj industriji prema navedenim kriterijumima, smatram da je ključna i neophodna ravnopravnost koja se tiče visine zarade.

…negativna iskustva na bazi polne premoći…U advertajzingu su po mom mišljenju u najtežem položaju oni koji najvrednije rade, bez obzira na to kom polu pripadaju. Nepravde su na tom polju nažalost svakodnevne.

…glavni problemi položaja žena u advertajzingu…Mislim da nije neophodno generalizovati probleme položaja žena u ovoj industriji.

Pitanje uloge, položaja i ravnopravnosti žena na našim prostorima je definisano opštim društvenim okolnostima, pre mnogo vremena.
Nažalost, svesna sam da problem u određenom opsegu sigurno postoji, uprkos mom iskustvu, i da svaki makar i pojedinačni slučaj takvog tipa zahteva trenutnu reakciju.

Ipak, uopšteno posmatrano, verujem da realnost nije toliko dramatična, koliko je sama tema aktuelna – i to više na svetskom, nego na lokalnom nivou.

…sredstava za poboljšanje položaja žena u advertajzingu…Baš kao što mislim da ne treba generalizovati probleme, smatram da su i dometi takođe pitanje lične odluke da se poslu koji smo odabrali posvetimo dovoljno – bio to advertajzing ili neka druga industrija; bili mi žene ili muškarci. Osnovna „sredstva“ koje u tom smislu treba upotrebiti su hrabrost, trud i želja da sve što radimo, radimo najbolje moguće.
Tako je i sa obrazovanjem. I sa mnogim drugim temama koje čine život.

 
SVETLANA ĆOPIĆ, Block & Roll: „Polna transformacija advertajzinga je neminovan i nezaustavljiv proces“

IVANA ZEKOVIĆ, Saatchi & Saatchi: „Najbolje ideje nastaju kada se načini razmišljanja ukrste“

JANA, SANDRA & KRISTINA (McCann Beograd) o ulozi i položaju žena u srpskom advertajzingu

JELENA STEVANOVIĆ, MPG: „Moć je i dalje u rukama muškaraca…“

 

Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia