VELJKO GOLUBOVIĆ: DIGITALNI DELIRIJUM – Ko prompta, mnogo ne misli

Tokom narednih meseci objavićemo niz autorskih tekstova Veljka Golubovića pod zajedničkim naslovom “Digitalni delirijum – Vodič za brend komunikaciju u AI svetu”. Autor Veljko Golubović, koji je jedan od vodećih i najnagrađivanijih kreativaca na ex-YU prostoru, predstaviće svojim Digitalnim delirijumom “jednu vrstu uputstva za brzu i laganu konzumaciju svega što se dešava u industriji tržišnih komunikacija u ovom trenutku”, kako je on sam definisao DD. Tekstovi će obuhvatiti širok spektar tema: Stvaranje novog (AI) sveta, Položaj i uloga brendova, Budućnost agencija i kreativnosti itd. Ova serija Veljkovih tekstova odiše otvorenošću, britkom mišlju i jezikom, kritičkim stavom, širokim znanjem i nagomilanim profesionalnim iskustvom. Topla preporuka redakcije Advertiser Serbia čitaocima, jer će pred sobom narednih meseci imati Must Read štivo

 

Zašto delirijum?

U potpisu naziva ovog feljtona, originalno je stajalo „auto-psihološki vodič kroz AI ludilo“.

To je nekako zvučalo previše otvoreno i premalo ozbiljno za pokušaj da se uvede bar neka struktura i jasnoća u rasulo kojem smo izloženi i uredi egzistencijalni haos koji je u nama.

Tako da nije više ispod imena, ali može već sutra da se promeni kao što se, inače, sve neprestano i sve brže menja.

Delirijum je digitalni zato što smo preopterećeni informacijama i ogromnim količinama digitalnih sadržaja do te mere da gubimo fokus, osećaj za realnost i sposobnost da razlikujemo važno od nevažnog.

I ne samo to.

Postali smo digitalno zavisni.

Razvili smo opsesivnu potrebu da uvek budemo online, stalno proveravamo telefone, mejlove, reagujemo na svaki ping, ding, ring, brrrm, tktk.

Anksioznost nas razara.

A to su blaži simptomi. Na njih smo već navikli, znamo ih, dugo su sa nama.

Sad idu oni teži koji vode ka izmenjenom stanju svesti.

Gubitak kontrole.

Izgubili smo kompas u digitalnom svetu.

Algoritmi, veštačka inteligencija i virtuelni identiteti preuzimaju dominaciju nad ljudskim iskustvom.

„Institut za budućnost života“ je ponovo, drugi put u poslednje tri godine, okupio stotine poznatih ličnosti: naučnike, biznismene, umetnike, super-starove, enterprenere, entertejnere, enterologe, futurologe…

Od Voznijaka do Brensona, od Benona do Harija i Megan, još jednom se digao glas protiv onoga za šta se zalažu od početka, a to je veštačka inteligencija.

S tobom smo, ali protiv tebe!

Kontradiktorne poruke nisu dobre ni za prirodnu, ni za veštačku inteligenciju.

Svi su oni potpisali pismo u kojem se traži zaustavljanje razvoja super-inteligentne AI. Prošli put su tražili obustavljanje istraživanja na razvoju Opšte AI.

To pismo nije dobro prošlo. Neće ni ovo.

To im, ionako, nije bio pravi cilj.

Sledeći simptom: poremećaji opažanja.

Filteri, deepfake sadržaji, VR svetovi, botovi, tulovi, LLM-ovi, agenti, asistenti, promptovi, generativni softveri, rezirekšni, devijacije, malverzacije, dark AI, narcizam, face swap, hajpovi – pumpanje digitalnog delirijum sindroma ide do besvesti.

Haluciniramo mi, halucinira AI.

U magnovenju tumaramo digitalnim stazama koje nas neumitno vode ka finalnoj destinaciji, a to je:

Sumanutost.

Iskrivljeno shvatanje stvarnosti.

U filozofskom smislu – shvatanje iskrivljene stvarnosti.

U kreativnom smislu – estetika glitch-a.

U psihološkom – ludilo mozga.

U ljudskom – … (svako neka popuni za sebe)

I kako sada biti Brend kad se sve tako brzo menja?

Kako iskoristiti sve prednosti AI? Kako prepoznati koji tool je dobar, a koji ne? I šta, uopšte, raditi sa svim tim?

Kada me je u decembru prošle godine kontaktirao marketing tim za Toyota Europe da im pomognem oko implementacije veštačke inteligencije u process rada, njihov brif je bio veoma jednostavan i jasan: treba nam pomoć, ne znamo ništa o tome.

Pravi sokratovski pristup, ono što je neophodno današnjim kompanijama, brendovima, agencijama.

Da priznaju i prihvate da ne znaju.

Da znaju da je i ono što znaju sada, ništa u odnosu na ono što će biti za 22 dana.

Da ne pumpaju sami sebe.

Toyoti sam prvo rekao: Biće sve u redu.

Mislim, neće.

Neće biti dugoročno gledano, nego u ovom trenutku deluje da je sve super.

Što je sasvim okej, percepcija je realnost.

Ali, nije lako.

Treba investirati, treba trenirati, treba implementirati.

A, ej aja mi, treba i znati kako to sve uraditi.

Ljudski.

Za ljude.

Uglavnom se pojavljuju ekspertski predlozi, kojima AI uobličava stručne analize, metodološke pristupe, optimizacije.

Posle se to predstavlja kao model iz prakse.

I tu je cela sistemska greška.

AI optimizuje humani sistem po meri AI-a.

Šta se onda desi?

To je pitanje za razmišljanje svima nama do sledećeg teksta.

A, do tada – promptaj, promptaj!…

***
Veljko Golubović radi u oblasti tržišnih komunikacija kao Izvršni kreativni direktor u agenciji New Moment Beograd. Za projekte i kampanje koje je kreirao i vodio, nagrađen je sa preko 250 nagrada na najznačajnijim svetskim, regionalnim i lokalnim festivalima.
Na svetskoj listi kreativnosti bio je plasiran u top 12 najboljih kreativnih direktora na svetu i osvojio je 8 Kanskih lavova. Dva puta mu je u Briselu uručeno Grand Prix priznanje od strane Evropskog parlamenta i Evropske asocijacije agencija za komunikacije (EACA).
Jedan je od prvih istraživača i teoretičara u oblasti psihologije veštačke inteligencije u Srbiji. Čest je predavač i panelista na temu razvoja veštačke inteligencije. Ko-autor je knjige “Digitalna prizma” sa poglavljem “Psihologija veštačke inteligencije i nove granice znanja“.
Diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a jedan je od dobitnika Oktobarske nagrade grada Beograda za 1989. godinu.
Završio je strateški edukacioni program na Saatchi&Saatchi Lovemarks Academy u Londonu, kao i obuke iz strateškog razmišljanja globalnih agencijskih mreža Leo Burnett i FCB.