BEOGRAD – Usluge elektronske trgovine u Srbiji je u prošloj godini koristilo više od milion ljudi
Iz Ministarstva za trgovinu, telekomunikacije i turizam poručuju da se još veći pomaci u e-trgovini očekuju od 1. oktobra ove godine kada će osim stranih institucija elektronskog novca, poput PayPal-a, početi da rade i domaći servisi za bezbedno plaćanje preko interneta.
Jovan često kupuje putem interneta. Kako bi kupio ono što mu je potrebno i izbegao lutanje od prodavnice do prodavnice, do željene stvari dolazi jednim klikom miša.
„Najpre se odllučujem za nešto što u Srbiji nema u ponudi. To su pre svega knjige koje ja volim da čitam, muzika, filmovi koje želim da imam u kolekciji“, kaže Jovan Milutinović.
Tako razmišlja i 670.000 korisnika najveće internet prodavnice na kod nas. Ta virtuelna zajednica, iako ima više članova od tri srpska prosečna grada, mogla bi da bude i veća. Ali tek ukoliko se olakša plaćanje preko interneta i uvede institucija elektronskog novca.
„Za sve kupce čak i ako se desi da im se nešto loše desi, da budu prevareni ili da ne dobiju predmet koji su kupili, mi snosimo troškove“, objašnjava Olja Mirković – Maksimović iz „Limunda“.
Iako je broj kupaca na internetu od 2011. do 2014. porastao za gotovo 30 odsto i dalje zaostajemo za zemljama u regionu. Da bismo ih dostigli, nedostaje nam – jednostavnija carinska porcedura, sigurnija dostava, veća bezbednost za kupca.
„Elektronsko društvo nije jedan od prioriteta vlade i vidimo da mali broj preduzeća koristi pogodnosti informacionih tehnologija“, ističe Slobodan Marković iz RNIDS-a.
Kako bi taj porcenat bio veći – prioritet resornog Ministarstva je da otkoloni uska grla elektronskog poslovanja.
„Usaglašavanje regulatornog pravnog okvira, razvoj IT komponentni, gde će se razviti novi servisi – government to business, gde će država moći da naračuje kao najveći naručilac svoje usluge i dobra elektronskim putem“; kaže Sava Savić iz Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija.
Ističe i da veruje da će uskoro biti napravljeni veliki pomaci, u skladu sa svim aktivnostima sa Ministarstvom finansija, Poreskom upravom i NBS.
„Mislim da u Srbiji sve institucije treba da se uključe, ne samo nadelžno Ministarstvo, treba više da se angažuju na dijalogu sa internet preduzetnicima, da sagledaju koji su to problemi koje imaju u svakodnevnom poslovanju i da pokušaju da nešto urade da im olakšaju posovanje“, navodi Marković.
Zato Ministarstvo najavljuje Zakon o informacionoj bezbednosti koji će dodatno urediti segment elektonskog poslovanja, kao i bezbednost informacionih sistema.
Izvor: RTS
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS