Stroži propisi koji se odnose na virtuelne slike i video-zapise su na snazi, pri čemu značajan deo sadržaja nastalog uz pomoć veštačke inteligencije (AI) mora da bude označen.
Pored toga, korisnici moraju da budu obavešteni o tome da komuniciraju sa veštačkom inteligencijom, kao što je, na primer, slučaj kada razgovaraju sa čet-botom, a ne sa stvarnom osobom.
Nove smernice se odnose na slike, video-zapise i tekstove koji se koriste u profesionalne svrhe, kao što je oglašavanje na internetu ili na bilbordima.
Pravila moraju da poštuju i influenseri koji ostvaruju zaradu od svog sadržaja.
Oni koji objavljuju slike kreirane pomoću AI na svojim privatnim profilima nisu, međutim, u obavezi da ih označavaju.
Za označavanje su odgovorni sami pružaoci usluga veštačke inteligencije, kao što su na primer, kompanija OpenAI koja stoji iza ChatGPT-a, zatim Google sa svojim čet-botom Gemini ili Meta kao matična kompanija Instagrama i Facebooka.
Pravila su posebno usmerena na takozvane deepfake sadržaje koji su toliko realistični da mogu da zavaraju posmatrača i koji mogu da se koriste u manipulativne svrhe.
Prema smernicama Evropske unije, deepfake video-zapisi treba da budu označeni kao takvi od samog početka, tako da ta oznaka ostane vidljiva, ili da se bar ponovo prikazuje u redovnim intervalima.
Preporučuje se i upotreba interaktivnih elemenata, na primer kod manipulisanih slika.
Pored stalne oznake, moglo bi da se pojavi i obaveštenje kada, recimo, korisnik pređe kursorom miša preko lica koje je izmenjeno pomoću veštačke inteligencije.
Za audio-datoteke, poput podkasta generisanih pomoću AI, na samom početku treba da stoji odgovarajuća napomena da je reč o govornom sadržaju generisanom na taj način.
Kada je reč o tekstu, sugeriše se korišćenje oznaka za AI, na primer iznad samog teksta ili pored naslova. Generalno, prilikom kreiranja sadržaja pomoću veštačke inteligencije, u datoteku bi trebalo uneti i “otiske” čitljive mašinama, kako bi drugi sistemi mogli pouzdano da prepoznaju da je sadržaj veštački generisan.
Pored toga, Evropska kancelarija za veštačku inteligenciju u Briselu trenutno proverava da li postoji adekvatna kontrola nad velikim modelima AI i da li oni samostalno izvode sajber-napade.
U tom cilju, oni moraju da primene odgovarajuće bezbednosne mere i odmah prijave sve incidente EU.
Ovo više nije samo teoretski scenario, što pokazuju i dva značajna nedavna slučaja, navodi list.
Kompanije OpenAI i Antropik, koja je tvorac modela Cloud, morale su da priznaju da je njihov softver tokom testiranja nenamerno izvršio napade na druge kompanije.
Kršenje propisa o veštačkoj inteligenciji može da dovede do izricanja visokih kazni, pa su za zabranjene prakse u vezi sa AI predviđene kazne do 35 miliona evra, ili sedam procenata ukupnog godišnjeg prometa kompanije na globalnom nivou, u zavisnosti od toga koji je iznos veći.
Nepoštovanje obaveza u pogledu transparentnosti, ili primena neadekvatnih bezbednosnih mera, mogu da rezultiraju novčanim kaznama do 15 miliona evra, ili tri procenta globalnog godišnjeg prihoda, takođe u zavisnosti od toga koji je iznos veći.
Za postojeće sisteme veštačke inteligencije važi prelazni period do 2. decembra, dok se na nove modele koji izlaze na tržište propisi primenjuju odmah.
Izvor: Tanjug
Image by Kohji Asakawa, Pixabay
Prijavite se za Advertiser Serbia Daily Newsletter
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS