Ko su uzori mladima u Srbiji? Kakvi su im stavovi, navike, strahovi…? To su samo neka od pitanja na koja ekspertski centar McCann Truth Central Beograd pruža odgovore u svom istraživanju i studiji „Istina o mladima”
Istraživanje o mladima, pored Srbije sprovedeno je u još 18 zemalja, sa preko 11.000 ispitanika uzrasta 16-29 godina koji su pomogli da se bolje upozna današnja generacija mladih i da se sagleda njihov život na što objektivniji način. Današnja generacija mladih je možda više nego ijedna druga istraživana, analizirana i etiketirana kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji. Slika o mladima koju dobijamo kroz medije je po pravilu negativna, a kada su istraživanja o ovoj generaciji u pitanju, vrlo često nailazimo na situaciju da se svetske studije o mladima prosto prevedu, a dobijeni zaključci prenesu na mlade u Srbiji, dok su dostupna lokalna istraživanja uglavnom nesistematična, ponekad pristrasna i često usmerena na jedan aspekt njihovog života.
„Cilj ove studije je da na što objektivniji i sveobuhvatniji način otkrije istinu o mladima u Srbiji, da sazna koji su njihovi ciljevi u životu, strahovi, nadanja, strasti i da utvrdi sličnosti i razlike sa njihovim globalnim vršnjacima. Istraživanje obrađuje veliki broj tema, od odnosa mladih prema primarnoj porodici, emotivnim vezama, seksualnosti, tehnologiji i društvenim mrežama, društvenoj odgovornosti, brendovima, kupovini, politici, budućnosti, i mnoge druge.“ ističe Željka Mićić, psihološkinja i menadžerka za analitiku i razvoj u agenciji McCann Beograd u okviru koje deluje ekspertski centar McCann Truth Central. Ovaj ekspertski centar svojim istraživanjima otkriva još uvek neotkrivene pojave u našem društvu spoznajom relevantnih uvida, kako lokalnih, tako i regionalnih i globalnih.
Pojedini rezultati dobijeni istraživanjem umnogome dovode u pitanje učestalu sliku koja u našem društvu i javnosti postoji o mladima. Tako npr. čak 84 odsto mladih ispitanika kaže da im je bitnije da dožive različita iskustva nego da poseduju stvari, a na pitanje koje su im tri želje za budućnost, samo je 16 odsto njih izjavilo da želi da bude bogato. Četri petine mladih smatra da njihova generacija prihvata ljude drugih rasa i vera više nego prethodne, a nešto manje od trećine ne bi moglo da ima vezu ili stupi u brak sa osobom druge boje kože, nacionalne pripadnosti ili verskog ubeđenja. Iznenađujući je podatak i da 64 odsto sebe vidi prvenstveno kao globalne građane, a tek onda kao građane zemlje u kojoj su rođeni. Više od 80 odsto strahuje da će se aspekti naše kulture i tradicije izgubiti globalizacijom, ¾ je ponosno na naciju kojoj pripada i to najviše na sportske uspehe, prirodu, hranu, naučna dostignuća, kao i mentalitet naših ljudi koje odlikuje opušteni stil života i karakter. Čak 75 odsto njih kaže da oseća odgovornost da svet učini boljim mestom za generacije koje dolaze. Zanimljivi su stavovi o braku, vezama, seksualnošću mladih o kojima govori ova studija.
Jedna od tema istraživanja bila je i ko su uzori mladih, tj. na koga bi oni želeli da se ugledaju. Kako su to sami naveli, mladi su birali one koji su do uspeha došli sopstvenim radom, doslednošću i upornošću, one koji poseduju dozu autoritativnosti i sklonosti da žive život po sopstvenim pravilima. Među onima kojima se mladi dive su Novak Đoković, Nikola Tesla, Svetlana Ceca Ražnatović, Vladimir Putin, Anđelina Žoli, Aleksandar Vučić, Jelena Karleuša, Bil Gejts, Zoran Đinđić i Stiv Džobs. Odgovori ispitanika na pitanje o uzorima bili su inspiracija za izložbu u UK Parobrod na kojoj je 10 mladih umetnika predstavilo svoja autorska dela inspirisana listom TOP 10 poznatih ličnosti kojima se mladi u Srbiji dive.
Ovi i mnogi drugi zanimljivi podaci pred nas postavljaju pitanje: Koliko zaista poznajemo mlade u Srbiji?
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS