Kupovina u internet radnjama sve popularnija

Podaci govore da se i u Srbiji sve više kupuje onlajn, a to se posebno odonosi na mlađe generacije jer oni, kada krenu u šoping, ili odlaze u velike tržne centre ili u potragu za željenom robom krenu preko interneta

Pri tome, oni koji se odluče na onlajn kupovinu imaju mnogo veći izbor i niže cene, bar na prvi pogled. Ponuda preko interneta posebno se poboljša u decembru. Istraživanje koje je nedavno sprovela kompanija Mastercard, pod nazivom MasterIndex Srbija 2017, kaže da čak 77 odsto građana Srbije kupuje onlajn, a da se na taj način najčešće pazari odeća – čak 54 odsto, sledi kupovina tehničke robe – 30 procenata, a dobro stoji i kupovina knjiga – 24 odsto.

Ipak, potrošači koji pazare onlajn treba da vode računa o sigurnosti plaćanja. Osim toga, treba znati i da cena koja se vidi u ponudi nije konačna, odnosno treba dodati još i troškove carine, ukoliko se kupuje iz inostranstva, i proveriti ko snosi troškove transporta – kupac ili prodavac. Tek kada se sve to proveri, treba klikom potvrditi kupovinu.

Veb šopovi, kako se popularno zovu internet radnje, nude ogroman izbor. Posebno je dobra onlajn ponuda za kupovinu/rezervaciju avionskih karta, turističkih aranžmana, hotela kao i bilet-servisa, ali je zapravo moguća kupovina različite vrste robe. Povećano interesovanje za onlajn kupovinu skrenulo je pažnju banka, koje sve više nude specijalne kartice za plaćanje u veb radnjama, kreditne i debitne, a težište je na sigurnosti plaćanja.

Banka Inteza je svojim klijentima ponudila „viza” internet karticu, koja se ne može koristiti na bankomatima i u običnim radnjama jer nema PIN. Umesto toga, tu je trocifreni zaštitni kod, a pre kupovine treba proveriti da li je sajt obeležen oznakom Verify by visa. Kredi Agrikol banka takođe ima kartice iz Viza i Mastercard programa, koje pružaju direktnu zaštitu. Da bi klijent mogao da plaća preko interneta treba da se registruje, odnosno da se javi poslovnoj jedinici banke i ostavi neophodne podatke – broj mobilnog telefona i imejl-adresu te će dobiti lozinku i sigurnosni kôd pa je plaćanje sigurno. Slična je i ponuda drugih banaka.

Roba kupljena u veb-šopu može se platiti preko bankarskih kartica u dinarima, preračunato u evre, dolare… a obračun je veoma zanimljiv. Kurs evra se računa prema bankarskom prodajnom kursu, koji je listom iznad 120 dinara. Zato je prilikom pravljenja kalkulacije za kupovinu onlajn i taj trošak potrebno uračunati u cenu koja će se konačno platiti. Isti je način obračuna i kod bilo koje druge valute.

Klijent može izabrati debitnu ili kreditnu karticu, a uslovi su isti kao i kod svih drugih kartica tog tipa, a koje nemaju prolaz na internetu. Kreditne kartice nose na godišnjem nivou kamatu od 20 do 30 odsto, a za debitne kartice banke kupcima omogućavaju da trošak plate nakon 30 ili 45 dana.

Prilikom onlajn kupovine iz inostranstva na cenu treba dodati carinu i porez, koji se, doduše, za robu vrednosti do 50 evra ne plaća. Ukoliko je pošiljka skuplja, kupac će morati da snosi troškove carine, a jedinstvena stopa je 10 odsto, kao i trošak PDV-a od 20 odsto. Zbog obračuna je dobro da kupac zahteva od prodavca da uz robu pošalje i prateću fakturu. Tako je krajnja cena jakne koja u veb šopu košta 80 evra, zapravo 108,8 evra. Naime, cena se prvo uvećava za iznos poštarine od deset evra, a to je i osnovica za carinjenje, pa će jakna, zajedno s carinom, koštati 99 evra. Kada se na to doda i PDV od 19,8 evra, iznos treba uvećati 28,8 evra. Sve to treba uzeti u obzir pre klika na OK.

 

Autor: D. Vujošević
Izvor: Dnevnik