Završen 60. Sajam knjiga

BEOGRAD – Predajom Otvorene knjige ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina otpravniku poslova ambasade Irana Naseru Ehsaniju Faridu juče je zvanično zatvoren jubilarni 60. beogradski međunarodni sajam knjiga

Na završnoj svečanosti gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević izrazio je saučešće ambasadoru Ruske federacije zbog velike saobraćajne nesreće i nakon što se ambasador zahvalio na izrazima saučešća, minutom ćutanja je odata pošta poginulima.

Vukosavljević je ocenio da je jubilarni Sajam prošao izuzetno dobro i da će konkretni brojevi biti naknadno saopšteni, ali da je po njihovim procenama bilo nešto više posetilaca nego lane.

On je posebno istakao značaj ruskog nastupa kao zemlje počasnog gosta, pošto je ispunio u celini očekivanja organizatora da će doprineti uspehu Sajma i boljoj budućoj saradnji dveju zemalja na kulturnom planu.

Vukosavljević je rekao da je veoma zadovoljan što je Iran prihvatio da bude počasni gost, jer se radi o velikoj zemlji i narodu čija kultura seže u daleku prošlost antike.

To je bila zemlja, podsetio je on, koja se prostirala od Kineskog zida skoro do Atlantskog okeana. Vukosavljević je podsetio na nekoliko iranskih pesnika (Rumi, Hafiz, Sabi) koji su dobro poznati u celom svetu i izrazio nadu da će srpski čitaoci imati priliku da se upoznaju i sa savremenom iranskom književnošću.

Predsednik upravnog odbora Sajma knjiga prof dr Zoran Avramović je kazao da je njegova lična ocena da je Sajam postigao cilj koji mu je bio zadat i da njega proteklih dani ispunjavaju ponosom.

Avramović smatra da je Sajam dokaz da Srbi čitaju i da visoko vrednuju knjigu koja je u temeljima srpske kulture.

On je rekao da mu je pričinjavalo zadovoljstvo da posmatra posetioce najrazličitijih profesija i svih generacija, a naročito što je primetio dosta mladih posetilaca. „Divan prizor“, rekao je on.

Prema rečima Avramovića, organizatori programa su se postarali da ponude 450 programa, uključujući tribine, izložbe, prezentacije koje su se odvijale u salama određenim za te svrhe ali i na štandovima izlagača.

Sajam je bio prilika za susrete čitalaca sa svojim omiljenim piscima i ovaj jubilej knjige je jedan od najvećih praznika kulture glavnoga grada, rekao je Avramović.

Počasni gost je, dodao je on, doprineo da Sajam bude sjajniji i svima je žao što moramo da se raziđemo, ali sa „doviđenja u oktobru iduće godine“.

Prema podacima kojima sada raspolaže, Avramović je rekao da je na Sajmu bilo 483 direktnih izlagača, od kojih je 401 bio domaći a ostalo izlagači iz inostranstva.

Ukupno je bilo 943 učesnika Sajma, a na prostoru predviđenom za izložbe bilo je 16 izložbi.

Pošto još nije zaključena računica o broju posetilaca, procena je da je Sajam posetilo 180.000 što je za 20.000 više nego lane, rekao je Avramović i dodao da je bilo 1000 akreditovanih novinara.

„Moramo da budemo zadovoljni i nadamo se da smo doprineli kulturi knjige„, zaključio je on.

Ambasador Rusije je izrazio žaljenje što je bio samo na otvaranju i sada na zatvaranju Sajma pošto je bio službeno odsutan iz Beograda ali je dobio od svojih saradnika informaciju da je održano 90 sati programa na ruskom štandu.

Čepurin je rekao da prenosi reči zahvalnosti svih članova brojne ruske delegacije da su nastupi pred srpskom publikom bili izuzetno prijatni jer su bili tretirani kao da smo rođaci.

On je izrazio uverenje da će inače dobra kulturna saradnja Srbije i Rusije nakon Sajma biti još unapređena i najavio da već 19. novembra stiže u Muzej istorije Jugoslavije izložba ruske avangarde organizovana povodom 100 godina Maljevičevog „Crnog kvadrata“.

Predstavnik ambasade Irana zahvalio se organizatorima što su odabrali Iran kao sledećeg počasnog gosta jer smatra da je kultura najveće dostignuće jednog naroda a knjiga je najadekvatniji proizvod za prezentaciju i prenošenje kulture.

„Sajmovi knjiga su zato važna mesta jer direktno doprinose susretima kultura dveju zemalja„, rekao je Farid i dodao da će nastup Irana sigurno osnažiti kulturne veze sa Srbijom.

Podsetivši na reči svog kolege Čepurina o starosti i važnosti iranske kulture, on je zaključio da će Iranski kulturni centar u Beogradu, koji je zadužen za organizaciju sajamskog nastupa iduće godine, uložiti mnogo napora da to bude dostojno zemlje koju reprezentuju.

Na sajmu će biti, pored izlaganja knjiga, organizovane izložbe kulturnih spomenika Irana i to će biti propraćeno projekcijom filmova i nastupima folklornih grupa koje će uneti živost u nastup Irana, rekao je Farid.

 

Izvor: Tanjug
Foto:Tanjug