Agencije

Transformacija u vreme Korone

Agencije

Naša realnost se prilično promenila. Epidemija novog Corona virusa COVID-19 je prerasla u pandemiju, i preko noći, bukvalno, realnost naših života je postala drugačija

 

Način na koji radimo, način na koji se družimo, način na koji se volimo, način na koji provodimo dane, način na koji kupujemo, način na koji čitamo se promenio. Ta promena je bila moguća zahvaljujući tehnologiji koja je duboko u našim životima zbog činjenice da kao čovečanstvo živimo u sred nečega što se naziva digitalna revolucija. Digitalna transformacija buzzword poslednjih godina nije ništa drugo do primene tih digitalnih tehnologija svakodnevnom poslovanju, tako da povećaju efikasnost, poboljšaju kvalitet i verovatno pojeftine proces rada.

Do „juče“, u mnogim kompanijama neki od elemenata digitalne transformacije, na primer rad od kuće, bili su gotovo nezamislivi. Mnogi su se pitali da li je to moguće, da li će ljudi raditi predano, da li će svi procesi funkcionisati valjano, i onda preko noći postalo je moguće. I što je još važnije uspešno. IT služba u I&F Grupi koja posluje u 12 zemalja je godinama unazad radila na primeni svih modernih tehnologija blagovremeno vodeći računa o tome da svaka implementacija bude bezbedna. Pred kraj prošle godine, kada smo agenciju Drive, sertifikovali po ISO standardu 27001 za delatnost digitalnog marketinga, audit je pokazao da smo spremni. COVID-19 je to i dokazao. Snaga naših ljudi mogla je da se iskaže gde god oni bili, gde god oni radili za naše klijente. Mene lično je pandemija zatekla u Jordanu koji je zatvorio granice, i iz koga bez ikakvih problema imam dnevne sastanke sa našim timovima.

null

Ova pandemija otvoriće i otvara brojna pitanja kuda će ići dalja digitalna transformacija. Postoje mišljenja koja kažu da šta god se dešavalo tokom ovog perioda, kompanije moraju da nastave da ulažu dalje u digitalnu transformaciju kako bi osigurali da budu spremni za sve izazove koji će se desiti nakon pandemije, ali i koji mogu da se dese ako se bude dogodio novi talas zaraze, na jesen ili zimu ove godine. Konsultanti savetuju da nivo investicija mora da se održi kako kompanije makar ne bi izgubile poziciju koju su imali pre pandemije u odnosu na svoje konkurente. I to svakako jeste ispravno razmišljanje. Naravno, može se diskutovati u kom pravcu investicije ili održavanje treba da idu, da li treba razmišljati o on-prem opremi, ili treba razmišljati o ozbiljnoj i potpunoj migraciji ka colud servisima, ali ono o čemu ne sme da prekine da se razmišlja je bezbednost. U vremenu koje je sada već iza nas, ne mali broj različitih servisa je počeo sa radom u okviru različitih start-up kompanija, i gotovo viralnom brzinom (reč viralno širenje poslednjih mesec dana ima potpuno drugu „težinu“ nego ranije) postalo popularno. Uzeću za primer „video conference“ softver Zoom, za koji se pokazalo prethodnih dana da „ne brine“ previše o bezbednosti i privatnosti svojih korisnika. Greška kompanija je da se odluče za neko popularno rešenje koje ne primenjuje sva pravila enterprise bezbednosti i da cena takve primene sutra postane veoma visoka. Ranija praksa sa kojom se na sreću prekinulo, da se na hakere ne gleda kao na kriminalce već kao na „decu“ koja se igraju, da se na kršenje autorskih prava na Internet gotovo gleda sa simpatijama, danas je prerasla u gotovo lakoverno korišćenje različitih aplikacija i Web servisa bez razmišljanja šta se dešava sa privatnošću podataka i bezbednošću istih na tim servisima. Takve pojave su dovele ranijih godina do pojave zakona GDPR, ili kod nas Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali godinu i po dana kasnije taj zakon je pod velikim moralnim pritiskom. Otvara se pitanje koliko su ljudi danas spremni da se odreknu zaštite podataka da bi sebi obezbedili malo više slobode ili sigurnosti. Na primeru Kine, u kojoj postoje aplikacije koje prate kretanje građana, njihove susrete sa drugim ljudima, potrošnju novca i finansijske transakcije, razvijen je algoritam koji ljudima daje zeleni, narandžasti ili crveni status, koji definiše verovatnoću njihove zaraženosti virusom COVID-19, a u slučaju da neko bude zaražen, epidemiolozi lakše dolaze do svih potencijalnih osoba koje su izloženu riziku. U EU se u par zemalja krenulo u pilot projekat u kome se građani mogu dobrovoljno prijaviti da budu praćeni preko mobilnog operatera, i da im se prate transakcije platnih kartica, a za uzvrat dobijaju veću slobodu kretanja. Dakle dolazimo možda do trenutka u kome ćemo se možda odlučiti za manje privatnosti zarad veće slobode. Drugi primer su baze različitih prodavaca i brendova, koje su bile gotovo glavna tema dela GDPR odredbi. Ljudi koji su se do juče žalili zbog prečestog kontaktiranja sa različitim ponudama, danas u pojedinim zemljama traže da dobijaju ponude kako bi mogli da on line naručuju robu i usluge.

Ekonomija deljenja, koja je do juče bila veoma česti obavezni elemenat priče o budućnosti, danas dolazi pod znak pitanja. Do juče je jedna od glavnih priča bila da će nas električni automobil budućnosti dovesti do posla, a zatim će taj automobil koji će biti prijavljen na neki servis za deljenje vozila, samostalno voziti druge ljude po gradu, zarađivati svom vlasniku novac dok je on na poslu, i kada dođe vreme doći po nas da nas preveze kući. Danas, da li biste želeli da se između vaše dve vožnje u vašem auto vozi desetak nepoznatih ljudi koji su možda ostavili COVID-19 virus negde unutra? Veliko je pitanje da li će ekonomija deljenja opstati i u kom obliku, ili će prerasti u ekonomiju izolacije i šta će to tačno značiti. Takođe, pitanje koje je pred nama je i da li će brenovi koji su tradicionalno prepuštali „last mile“ kontakt za potrošačem nekom drugom nastaviti tako da funkcionišu, ili će morati da razmišljaju o direktnoj isporuci potrošaču? Da li će, na primer, vaš omiljeni brend grickalica, morati da smisli način kako da vama i vašim prijateljima koji posredstvom Netflixa, svako u svom stanu, a opet zajedno gledate film, isporuči grickalice? I da li će to biti posao brenda ili prodajnog lanca?

Tehnološka transformacija kroz koju sada prolazimo pod uticajem nevidljivog „neprijatelja“ ne mora neminovno da znači smišljanje novih tehnologija – često je dovoljno drugačije upotrebiti tehnologije koje su već tu. Dobar je primer SMS (prvi SMS je poslat 1992. godine) koji su mnoge države upotrebile kao glavni način informisanja stanovništva o bitnim lokalnim informacijama ili upozorenjima. Društvene mreže. Aplikacije za razmenu poruka. E-mail. VPN. Netflix. Youtube…Spisak je neograničen, jedino je bitno ne gubiti sa uma da li u korišćenju neke od tih tehnologija postoji neki zdravorazumski bezbednosni rizik.

 
Autor: Relja Jović, Chief Digital Officer, I&F Grupa

U sredu, 08.04. od 16.30h u okviru prvog webinara WeCann Live, Relja Jović će govoriti na temu zaštite podataka u „doba korone“ putem Microsoft Teams platforme.

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Više u Agencije

Najbolja agencija BalCannes-a je Bruketa&Žinić&Grey, a Saatchi&Saatchi Croatia i Violeta zaslužni su za najbolji projekat

Advertiser Serbia25. septembra 2020.

Veliki uspeh MCCANN agencija na BalCannes festivalu

Advertiser Serbia24. septembra 2020.

Saatchi Hrvatska i Kraš prelomili: Dorina ima novu komunikacijsku platformu

Advertiser Serbia23. septembra 2020.

JELENA MIKIĆ: Recept za zadovoljnog i srećnog radnika postoji

Advertiser Serbia22. septembra 2020.

A šta tebe žulja?

Advertiser Serbia22. septembra 2020.

Digitalni porez – Komisija donela novi paket poreskih mera

Advertiser Serbia17. septembra 2020.

Kurs digitalnog marketinga – Professional level: Siguran put za digitalnu transformaciju menadžera

Advertiser Serbia17. septembra 2020.

Direct PERSPECTIVE Talks – HR i poslovanje u Covid-19 svetu

Advertiser Serbia9. septembra 2020.

Počinje novi serijal webinara DIRECT TALKS

Advertiser Serbia2. septembra 2020.

Homepage pokrenuo HOMEPAGE AKADEMIJU

Advertiser Serbia1. septembra 2020.

IPG Mediabrands predstavlja: Prva revizija medijske odgovornosti na društvenim mrežama (ikad!)

Advertiser Serbia24. avgusta 2020.

Saradnja FEFA fakulteta i I&F Grupe

Advertiser Serbia18. avgusta 2020.

Jana summer alarm by Saatchi Croatia

Advertiser Serbia12. avgusta 2020.

Bojan Kočovski imenovan za novog direktora agencije McCann Skopje

Advertiser Serbia11. avgusta 2020.

Nova kampanja JAZAS-a i Degordiana: Distanca od 2 mikrona štiti od virusa!

Advertiser Serbia7. avgusta 2020.