Zašto dobijate „tihe“ telefonske pozive?

Šta se krije iza tihih telefonskih poziva, često upućenih sa brojeva iz inostranstva, kakve veze imaju sa savremenim prevarama i gde se u svemu tome uklapa veštačka inteligencija, objašnjavaju Kaspersky stručnjaci.

 

Telefon zazvoni, javite se, a sa druge strane — potpuna tišina. Niko ne odgovara, a poziv se iznenada prekida. Ako već ne koristite aplikacije ili funkcije za blokiranje neželjenih poziva, gotovo sigurno ste se već susreli sa ovakvom situacijom. U većini slučajeva reč je o pozivima povezanim sa prevarama. Kaspersky stručnjaci objašnjavaju zašto do njih dolazi, šta pozivaoci žele od vas i kako možete da se zaštitite.

Ko vas poziva?

Na drugoj strani nisu uvek samo prevaranti — ovakve pozive mogu upućivati i automatizovani sistemi, legitimni operateri korisničkih centara, pa čak i obični ljudi. Tihi pozivi mogu dolaziti i od AI agenata koji proveravaju da li je telefonski broj aktivan. Oni mogu biti i prvi korak u prevari: napadači mogu iskoristiti takve pozive da identifikuju potencijalne žrtve i pripreme naknadne pokušaje prevare, predstavljajući se kao banke, državne institucije ili druge organizacije. Ponavljani tihi pozivi mogu se koristiti i za stvaranje osećaja uznemirenosti i psihološkog pritiska.

Zašto zovu, a onda ćute?

Kada se javite, verovatno ćete iz navike brzo reći: „Halo?“ ili „Izvolite?“ To je dovoljno da druga strana prikupi iznenađujuće veliku količinu podataka. Dok je obrada ovakvih informacija nekada bila teška, razvoj veštačke inteligencije značajno je olakšao taj zadatak. Na osnovu samo jedne izgovorene reči, može da se sazna o vama:

• Region, akcenat i lokacija. Prevaranti su veoma sofisticirani i domišljati i često ciljaju stanovnike konkretnih država ili čak pojedinih oblasti unutar njih.
• Približna starost i pol. Dok ljudski slušalac lako može pomešati glas tinejdžera sa glasom mlade žene ili potpuno pogrešno proceniti nečije godine, veštačka inteligencija mnogo bolje prepoznaje suptilne karakteristike glasa. Informacije o vašoj starosti i polu pomažu prevarantima da dodatno prilagode svoje metode za buduće napade socijalnog inženjeringa.
• Vreme kada ste dostupni. Ako se na telefon javljate ujutru, popodne ili kasno uveče, napadači mogu zakazati naredni poziv upravo u vremenskom periodu kada je najverovatnije da ćete se javiti.
• Verovatnoća uspešnog napada. Veštačka inteligencija može automatski proceniti potencijalnu vrednost određene mete. Na primer, ako se neko brzo javi, govori smireno i ne prekida odmah pozive sa nepoznatih brojeva, verovatno će dobiti viši prioritet za naredne pozive koje će obaviti živi operateri-prevaranti.

Vratimo se na pitanje „zašto zovu, a onda ćute?“ Glavni razlog može biti prikupljanje biometrijskih podataka. Već nekoliko sekundi snimljenog glasa može pomoći sajberkriminalcima da naprave lažni glas (voice deepfake). Iako jedna ili dve reči same po sebi možda nisu dovoljne za uverljivo kloniranje glasa, napadači mogu spojiti snimke iz više tihih poziva i tako napraviti uverljivu kopiju nečijeg glasa. Ova tehnologija se već koristi u stvarnim prevarama. Oponašajući člana porodice, kolegu ili nadređenog, prevaranti mogu hitno zatražiti da im pošaljete novac, podelite kod za dvostruku autentifikaciju za državne servise ili izvršite neki drugi naizgled bezazlen zahtev. Što lažni glas zvuči uverljivije, to je prevaru teže prepoznati — naročito kada je podržana ubedljivom pričom koja objašnjava okolnosti.

Šta da uradite ako dobijete tihi poziv?

Ako se javite na poziv, izgovorite nekoliko reči i prekinete vezu, nema razloga za paniku. Ipak, ta kratka interakcija može napadačima potvrditi da je vaš broj aktivan i da se javljate na pozive sa nepoznatih brojeva. Zbog toga bi vaš broj mogao dospeti na liste meta za buduće kampanje neželjenih poziva ili prevara. Ipak, važno je zapamtiti da jedan tihi poziv sam po sebi ne predstavlja neposrednu bezbednosnu pretnju.

Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da ostanete smireni i izbegnete taktike prevaranata ako tihi pozivi počnu da predstavljaju problem:

• Ne javljajte se na pozive sa nepoznatih ili skrivenih brojeva. Ako neko zaista treba da vas dobije, pronaći će drugi način da vas kontaktira ili će vas više puta pozvati sa istog broja, u različito vreme. Prevaranti gotovo uvek pozivaju sa različitih brojeva, dok automatizovani sistemi često rade po strogo utvrđenom rasporedu — na primer, pozivaju svakog dana tačno u 8:05 ujutru.
• Nemojte žuriti da uzvratite poziv. Prevaranti često računaju na proaktivne žrtve koje će, iz radoznalosti, uzvratiti poziv sa nepoznatog broja. Osim toga, uzvraćanje poziva moglo bi vas koštati novca, ako je reč o broju u inostranstvu ili sa posebnom tarifom.
• Nemojte prvi govoriti. Sačekajte da se pozivalac javi pre nego što započnete razgovor. Ako čujete prigušene zvuke ili potpunu tišinu sa druge strane, prekinite vezu i poštedite sebe neprijatnosti — verovatno je reč o prevari.
• Blokirajte nepoznate brojeve — čak i nakon poziva. Ako ste se javili i shvatili da bi poziv mogao biti rizičan, najbolje je da odmah blokirate broj. Za to možete koristiti ugrađene funkcije koje postoje na većini savremenih pametnih telefona.
• Ne ostavljajte svoj broj telefona svuda. Fišing sajtovi, nepouzdane veb-stranice i sumnjive nagradne igre često postoje isključivo radi prikupljanja ličnih podataka. Kada popunjavate formulare na internetu, nije loša ideja da koristite privremeni ili dodatni broj telefona.
• Nabavite drugi broj telefona. Razdvojite svakodnevni život između dva broja. Glavni broj koristite isključivo za porodicu, prijatelje i poslovne kontakte, a drugi broj rezervišite za dostave, onlajn oglasnike, kupovinu preko interneta i registraciju na različitim veb-stranicama.

 

Image by Pexels, Pixabay