Povodom 31. maja Svetskog dana bez duvanskog dima: Pušači smatraju da su zavisnici od duvana, a ne samo ljudi sa lošom navikom

Više od 90 odsto pušača u Srbiji pušenje definiše kao bolest zavisnosti. Ovo je veliki pomak, ka smanjenju broja pušača, u odnosu na raniji period kada je većina njih pušenje videla samo kao lošu naviku. I pored toga, pušači smatraju da im je, za odvikavanje od cigarete dovoljna isključivo snaga sopstvene volje.

Ovo su glavni zaključci online ankete koju su sproveli Savetovalište za prevenciju i odvikavanje od pušenja Klinike za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije i sajt www.bezduvana.rs , koji okuplja zajednicu onih koji žele da prestanu da puše, kao i bivše pušače.

Najčešći motiv za ostavljanje cigareta je briga o sopstvenom zdravlju. Na drugom mestu je želja pušača da ne budu zavisni od cigareta, a tek na trećem mestu je finansijski motiv glavni razlog za ostavljanje duvana.

“Pušači kažu da poslednjih godina nekontrolisano puše sve više i više cigareta, da osećaju zasićenje nikotinom i da ne žele više da budu zarobljenici pušenja. Sve je manje prostora u kome je dozvoljeno pušenje. Pušačima je teško da se suzdržavaju u tim prostorima i zato se suočavaju sa efektom snažne zavisnosti”, kaže dr Ika Pešić, iz Savetovališta za odvikavanje od duvana.

Oni koji razmišljaju o ostavljanju duvana kao podršku u procesu odvikavanja ističu i pomoć lekara i stručnjaka (15%) i upotrebu medikamenata (20%).

„Uz pomoć lekova koji sadrže supstancu citizin, koja na telo pušača deluje slično kao nikotin, mnogi bivši pušači su se uspešno odvikli od pušenja. Praktično, citizin sprečava pojavu apstinencijalnih kriza. Mnogi pušači koji su se odvikavali uz pomoć ovog leka kao najveću prednost ističu upravo postepenost prekidanja pušenja. Pozitivan uticaj citizina poznat je među farmakolozima duže od pola veka, a gotovo isto toliko dugo lekari lek koji sadrži citizin uspešno primenjuju u radu sa hroničnim pušačima“, navodi dr Pešić.

U online anketi na sajtu www.bezduvana.rs. tokom prve polovine maja učestvovalo je 1009 ispitanika iz Srbije. Većina njih je prvu cigaretu probala iz radoznalosti. Najkritičniji period za prvu cigaretu je – srednja škola, od 15. do 18. godine života, kada je počelo da puši čak 63% ispitanih. Posebno zabrinjava to što je znatan procenat (njih 13 %) počelo da puši pre 15. godine. Period od 19. do 22. godine je vreme kada se još uvek eksperimentiše sa cigaretama pa se i u tom periodu regrutuju novi pušači. Zanimljivo je da je drastično mali broj ljudi koji su počeli da puše posle 22. godine (svega 7 %).

Ispitanici koji uopšte ne razmišljaju o prestanku pušenja uglavnom tvrde da bi konkretan zdravstveni problem i zabrana lekara bili motiv da započnu proces odvikavanja. Zanimljivo je i to što je značajan broj ispitanika istakao da bi započeli proces odvikavanja ukoliko bi zajedno sa nekim u paru, prolazili kroz sve faze odvikavanja.