MIRKO MANDIĆ, SVA: „Gde god zagrebete potrebna su velika unapređenja“

Razgovarali smo sa Mirkom Mandićem liderom marketinške agencije SVA o sjajnom projektu „Šampioni svaki dan“ koji je usmeren na poboljšanje pristupačnosti sportskih objekata i aktivnosti osoba sa invaliditetom (OSI)…Razgovor vodio Nenad Danilović

Mirko, već duže vreme radite na jednom sjajnom projektu pod nazivom „ŠAMPIONI SVAKI DAN“, za koji je vaša agencija SVA pobrala nagrade u oblasti tržišnih komunikacija. Nedavno je završena jedna faza ovog projekta. Molim vas, da za početak, ponovite bitne informacije o čitavom projektu: koji je njegov idejni koncept i smisao, koliko dugo traje, ko su partneri u radu na projektu, koja je uloga vaše agencije u njemu…Takođe, za naše čitaoce recite nešto o fazi projekta koja je upravo ovih dana završena…

– Ljudi uglavnom nisu svesni da je svaka deseta osoba u Srbiji osoba sa invaliditetom, što samo govori u prilog tezi koliki je jaz između naša dva sveta. Zato je u 2016. Jelen pivo, odlučilo da inspiriše promenu u srcima i umovima svih nas i tako inicira novu realnost.

Ideja je bila da kažemo i pokažemo da je jelen sa jednim rogom i dalje jelen. Zato je na svakoj desetoj boci Jelen piva bila etiketa sa brend ikonom koja nije imala jedan rog. Zato na pozivnici za medijski događaj ispraćaja paraolimpijske reprezentacije Srbije, na paraolimpijske igre u Riju nije bilo svakog desetog slova. I svi su čitali i shvatali značenje i odazvali se pozivu.

Ideja je bila da ne ostanemo samo na podršci paraolimpijcima, već da pokažemo da su osobe sa invaliditetom šampioni svakog dana. Jer, da bi postigli isti rezultat kao osobe koje nemaju invaliditet moraju da ulože mnogo više napora. Sportisti paraolimpijci jesu najbolji ambasadori ove ideje.
Sa najvećih takmičenja donose veliki broj medalja, proporcionalno znatno više nego druge selekcije. I dobijaju podršku države kao i ostali sportisti, ali nikada nisu (i to im je teško padalo), kao ostali srpski šampioni dočekani na platou ispred Gradske Skupštine, što je tradicija posle velikih uspeha već dvadeset i nešto godina. Naš “skriveni” cilj bio je da izvršimo pritisak na javnost i na nadležne da se po povratku iz Rija dočekaju onako kako zaslužuju. Uspeli smo i srce nam je bilo puno, kao i šampionima koje smo dočekali.

U projekat su bile uključene i druge agencije koje su radile za Jelen, jer ovo je kampanja koja se odvijala na mnogim touchpointima, svakoga dana.

Sam projekat u svojoj suštini poboljšava sportsku inkluziju osoba sa invaliditetom (OSI), tačnije, poboljšava prustup bavljenju sportom…Dakle, ključna reč je pristupačnost (sportskih objekata)…Koliko je sport bitan za OSI? Šta on njima znači?

– Da ponovim ideju kampanje – jelen sa jednim rogom je i dalje jelen. Imaju iste potrebe, iste želje, strepnje i prava. U svetu ljudi mnogo toga nije idilično i to je tema o pristupačnosti.

Danas je vreme komunikacija par excellence….Međutim, danas kad kažemo komunikacije odmah pomislimo na nekakvu digitalnu komunikaciju a zaboravljamo da je jedna od bazičnih komunikacija FIZIČKA tj. kretanje i spajanje tela u prostoru…Kakav je, dakle, elementarni, fizički pristup osoba sa invaliditetom sportskim objektima u kojima se obavljaju sportske aktivnosti? Ima li u Srbiji dovoljno električnih kolica, kosih ravni, prilagođenih liftova, elevatora itd…Gde vi UOPŠTE vidite centralni problem pristupačnosti sportskih objekata i kako to rešavati?

– Na sajtu Šampiona www.sampionisvakidan.rs se nalazi mapa pristupačnosti. Precizna je, detaljna i impresivna. Na žalost, mnogo je veća mapa nepristupačnih objekata. Cela Srbija im je nepristupačna, kako za sport, tako i za školovanje, lečenje, svakodnevni život. Centralni problem je u glavama većine – nisu svesni i realno nisu previše zainteresovani. Jer da jesu i vlast bi morala da izmeni zakone, da primeni strategije.

Kakav je odnos države prema problemu pristupačnosti sportskih objekata OSI? Kako generalno naša država reaguje na sportske potrebe OSI?

– Formalno je skoro sve na svom mestu.

Suštinski, gde god zagrebete potrebna su velika unapređenja.

Država je fokusirana na saveze i na sportove u kojima se ostvaruju rezultati. Za klubove, lokalne organizacije i inicijative nema ni interesovanja, ni akcije. I tu je ogroman prostor za sve nas koji nismo deo državnog aparata, a možemo da doprinesemo promeni na bolje.

Radeći na ovom projektu sigurno ste stekli uvid u iskustva drugih zemalja sa problemom pristupačnosti sportskih objekata osobama sa invaliditetom…Kakva su ta iskustva? Kako druge zemlje rešavaju ovaj problem?

– Nisu ta poređenja ni primerena ni smislena. Civilizovana društva ovakva pitanja rešavaju sistemski, iskreno i ljudski relevantno. Mi smo kao društvo podosta nezainteresovani. Ćerka mog bliskog prijatelja je osoba sa invaliditetom. Sve je bio problem. I pohađanje osnovne i pohađanje srednje škole i to u centru Beograda. Ono što je uspešno rešeno, rešeno je ličnom inicijativom i ličnim novcem.

Civilizacijski nivo i humanost jednog društva mogu se meriti upravo po odnosu prema najnemoćnijima, a osobe sa invaliditetom su u samom vrhu po nemoći. Kakva je ovde društvena svest o sportskim potrebama osoba sa invaliditetom? (Moramo primetiti da je, generalno gledano, ova društvena grupa gotovo tradicionalno marginalizovana a nije marginalna pojava – jer je ima oko 10 posto u populaciji i pritom zaboravljamo da daje genijalne fizičare, umetnike, intelektualce pa i vrhunske sportiste)…Koji su putevi promene društvene svesti o potrebama OSI?

– Nama kao društvu je preko potrebno da izađemo iz mitova. Mita da smo širokogrudi, na primer. Mita da smo veoma kulturni i civilizovani. Mita da gajimo vrednosti ravnopravnosti i jednakosti. Mita da smo društvo jednakih šansi.

I naš jedini put je socijalna katarza u mnogim potisnutim i zamrznutim frustracijama i zabludama u kojima živimo.

Kakva je, Mirko, budućnost ovog projekta, hoće li imati svoju sledeću fazu?

– Projekat je u ovoj godini otišao nekoliko koraka dalje. U gradovima širom Srbije brend Jelen je organizovao inspiracijske događaje. Dolazile su osobe sa invaliditetom, njihovi prijatelji i rođaci. Ideja je bila da ih uključimo, da ih usmerimo i da im pomognemo da se bave pitanjima koja su njima važna, u njihovim sredinama. Brend je podržao akciju punim srcem, iskreno. Obezbedio je mentore za projekte koji su nastajali posle inspiracijskih događaja, podržao i organizovao održavanje Hakatona na kome su ideje izrasle do celovitih projekata, a potom najbolje ideje podržao finansisjki da se realizuju. Danas smo u fazi realizacije.

Devet finalnih projekata koji su ušli u završnicu takmičenja i prisustvovali dvodnevnom Hakatonu imali su prilike da kroz intenzivan rad sa ekipom iz Jelena i mentorima saznaju mnogo toga o samom procesu kreiranja projekata, formiranju plana realizacije, načinima i pristupima finansiranju.

Stručni žiri na čelu sa Draženkom Mitrovićem, našim proslavljenim paraolimpijcem odlučio je da projekti: „Pokreni se i treniraj“ atletskog kluba „Pora“ iz Užica, „I po suncu i po kiši, vežbaćemo zajedno“, atletskog kluba Takovo iz Gornjeg Milanovca i „Podrška međunarodnom turniru košarke u kolicima“ košarkaškog kluba „Singidunum“ iz Beograda dobiju sredstva za finansiranje u vrednosti od po 4000 evra.

Važan deo platforme Šampioni svaki dan predstavlja i direktan poziv da svi mi, sa invaliditetom i bez invaliditeta, učestvujemo u kreiranju društva koje je više otvoreno i okrenuto sportistima i osobama sa invaliditetom koje žele ili se već bave sportom. Program Šampioni svaki dan predstavlja glavni alat okupljanja zajednice kroz aktivnosti kojima se podstiču ljudi da se pokrenu i stvaraju promenu tako što mogu da svoje društvene ideje pretvore u prototipe koji rade, kao i da za njih dobiju podršku, znanje, finansiranje i uvežu se s drugima sličnim sebi.

Jelen pivo i Apatinska pivara su pokrenuli akciju na koju mogu i treba da budu veoma ponosni, jer su još jednom pokazali da su veliki, da su najveći.

 

Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia