KASPER SUOMALAINEN: „Dinamični stil preduzetništva može biti ključna prednost država u budućnosti“

Kasper Suomalainen direktor je zajednice StartapSauna, najuspešnijeg programa rane akceleracije preduzetništva u severnoj Evropi. Na trećem lokalnom Slush takmičenju u Beogradu, koje organizuju Ambasada Finske u Republici Srbiji i Fond za inovacionu delatnost, Kasper će sa prisutnima podeliti svoja iskustva u izgradnji najuspešnije svetske startap zajednice

Šta možete da nam kažete o finskom modelu startapa?

– Po mom mišljenju, ovaj model je u velikoj meri povezan sa finskom kulturom. U Finskoj za to čak postoji reč „talkoot“, što u suštini znači „grupa ljudi se udružuje da radi besplatno na zajedničkom cilju“. Ovo je kamen temeljac našeg ekosistema, u kojem ljudi ne rade stvari za ličnu dobitveć́ u korist zajednice. Interesantno je istaći da je ovo jedan aduta koji naš startap ekosistem izdvaja iz svih drugih širom sveta.

Koliko Finska ulaže u inovacije?

– Investicije su u Finskoj u stalnom porastu. Taj rast se jasno video još pre nekoliko godina kada je EBAN (EuropeanBusinessAngelsNetwork) imenovao finsku mrežu FiBAN (FinnishBusinessAngelsNetwork) za najuspešniju u Evropi 2014. godine. Pored toga, prošle godine su strane direktne investicije u startap projekte u Finskoj premašile one u ostalim nordijskim zemljama, uz rast od 27 odsto u odnosu na prošle godine.

Startupsauna je projekat koji vode većinom dvadesetogodišnjaci. Šta je doprinelo tolikom interesovanju omladine za preduzetništvo?

– Krajem prošle decenije studenti, i uopšte omladina, počeli su da se interesuju više za startape. Alto preduzetničko društvo je formirano 2009. godine, a tokom godina su se iz aktivnosti tog društva rodili Startuplifers, StartupSauna i Slush. Jedan od činilaca koji su doprineli ovoj promeni kod omladine, pa i cele zemlje, jeste prodaja Nokia mobilne divizije Microsoft-u. Iznenada smo izgubili nekoliko procenata BDP-a i shvatili da je ta kompanija bila zaslužna za veliki procenat izvoza naše zemlje. To nas je razbudilo, shvatili smo da su startapi i mala i srednja preduzeća ti koji će omogućiti zaposlenje u Finskoj i u budućnosti. Dodatno, preduzetništvo podrazumeva rešavanje problema i pronalaženje novih izazova. Sveukupno se ovaj razvojni način razmišljanja primio kod omladine. Kada pričamo o tržištu rada budućnosti, ono će biti samo više fragmentirano nego što već jeste. Neće biti onih koji 40 godina rade u istoj kompaniji, pa će usvajanje širokog spektra veština biti od najveće važnosti za rad. Preduzetničke inicijative i aktivnosti predstavljaju sjajan način za usvajanje takvog seta veština.

Dva puta ste posetili Srbiju. Šta mislite o startap sceni Srbije?

– U Srbiji sam prvi put bio pre nekoliko godina kada smo organizovali događaj na Belom dvoru. Prošle godine sam došao po drugi put i iskreno se obradovao velikom rastu koji je taj startap ekosistem ostvario za samo jednu godinu. To možete videti, na primer, po sve većem broju startap događaja koji se organizuju u Srbiji i sve većem broju ljudi koji pokreću svojestartape ili organizuju prateće potporne događaje. Ipak, uvek možemo bolje i treba da stremimo ka tome da činimo više, tako da nas čeka puno posla, i u Finskoj i u Srbiji.

Napokon, preduzetništvo podrazumeva da nikada zaista ne završimo ono što radimo; uvek tražimo nove izazove, rešavamo velike probleme, što, na kraju krajeva, vodi čovečanstvo napred. Siguran sam da dinamični stil preduzetništvamože biti jedna od ključnih prednosti država budućnosti i raduje me ponovni dolazak u Srbiju gde ćemo razmeniti iskustva sa naših startap scena.

Kako povećati popularnost preduzetništva u Srbiji?

– Izgradnja startap zajednice ne može biti usiljena i svaka zemlja treba da gradi svoj startap ekosistem, a ne da kopira aspekte nekog drugog sistema. Srbija treba da otkrije model koji njoj odgovara, znanja koja može da primeni i, najvažnije, snage koje njenu startap scenu mogu da istaknu u moru drugih.

Mi smo započeli izgradnju startap scene sa idejom da inspirišemo ljude da postanu preduzetnici umesto da im samo govorimo “budite preduzetnici”. Ne možeš reći ljudima šta treba da rade; moraju iznutra da osete strast.

Kako vidite ulogu države u ovom procesu?

– Po ovom pitanju se mišljenja razilaze. Jedni kažu da država treba da osnaži scenu. Drugi smatraju da država treba da se skloni sa razvojnog puta startap scene. Lično se ne slažem ni sa jednom ni sa drugom stranom i smatram da je prava formula njihova kombinacija. Primetio sam da stvari najbolje funkcionišu kada je država tu da podrži, ali ne i da usmerava. Na taj način ekosistem raste organski, vođen pasioniranim ljudima, dok država pruža podršku najbolje što može, na primer osnivanjem entiteta namenjenih finansiranju tehnologije.

Helsinki će još jednom biti epicentar tehnologije i startapa. Zašto ne bi trebalo propustiti Slush 2017?

– Slush je zaista nešto posebno. To je najveće svetsko okupljanje tehnološke scene koje je u potpunosti volonterski organizovano. 2000 volontera iz 100 zemalja angažovano je na organizaciji jedne van standardne konferencije. Teško je opisati, morate to videti, a najbolje objašnjenje koje sam do sada čuo glasi “To je kao da se sreću BurningMan i TED”. Nije to tipična tehnološka konferencija, što se na prošlogodišnjim fotografijama može i videti. Glavni Slush događaj se svake godine održava u Helsinkiju, kao dodatak globalnim Slush događajima koji godišnje privuku oko 45.000 posetilaca.

Koju poruku biste poslali preduzetnicima kako biste ih ohrabrili da ne odustaju od svojih ideja?

– Ne volim da budem onaj koji “prekida zabavu”, ali istina je da preduzetništvo nije za svakoga. Kao što nisu ni vožnja Airbus-a A350 ili neurohirurgija. Pored toga, ponekad je bolje proceniti kada treba odložiti prototip na policu – umesto potrošiti sva sredstva i napraviti nešto što niko ne želi da kupi. Imam jednu prostu poruku za sve one koji imaju ideje: ako vam se putanja dopada, nastavite.

U preduzetništvu je put otkrivanja važniji od svega. Stvar je u tome da treba da radite ono što volite, što vas pokreće.

Ako pride od toga možete da živite – još bolje. Ali, ako pokrećete preduzetnički projekat kako bi zaradili novac, predlažem da postanete investicioni bankar.