Još pet tona do potpune sigurnosti – Kako zlato štiti državu i građane

Zlatne rezerve Narodne banke Srbije dostigle su rekordnih 51,7 tona. Samo tokom ove godine vrednost zlatnih rezervi uvećana je za 1,4 milijarde evra.

 

Deo od pet tona kupljenih u julu 2024. još se nalazi u posebnom trezoru Narodne banke Švajcarske u Bernu, ali kada i ta količina stigne u Beograd, cela nacionalna zlatna rezerva biće fizički smeštena u domaće trezore. To je deo dugoročne strategije Narodne banke Srbije – repatrijacije zlata i postepenog jačanja nacionalnih rezervi, u skladu sa praksom mnogih evropskih država.

Dok iz NBS poručuju da se time povećava sigurnost i otpornost sistema u vreme globalne neizvesnosti, jača ekonomski suverenitet, stručnjaci smatraju da ovakav potez države utiče i na poverenje građana, jer mnogi svoj lični novac usmeravaju u zlato prateći politiku centralne banke.

„Kada država povećava zlatne rezerve, ona šalje snažan signal da ulaže u dugoročnu sigurnost. To direktno jača poverenje u dinar i u finansijski sistem, a istovremeno inspiriše građane da razmišljaju o zlatu kao o obliku štednje“, kaže Georgi Hristov, direktor „Tavex zlato&srebro“.

Povratak zlatnih rezervi

Zlato je kroz istoriju služilo kao sidro u turbulentnim vremenima – štitilo je ekonomije od inflacije, geopolitičkih rizika i finansijskih šokova. Zato se centralne banke u poslednjoj deceniji sve više okreću repatrijaciji i povećanju zlatnih rezervi. Nemačka, Holandija, Austrija, Poljska, Mađarska i Rumunija vratile su značajan deo svog zlata iz inostranih trezora, a Srbiji je to pošlo za rukom sredinom 2021. kada je u zemlju vraćeno 13 tona koje su bile u Londonu i Švajcarskoj.

O strategiji naše centralne banke svedoči podatak da su u odnosu na 2012. godinu zlatne rezerve utrostučene i njihova vrednost iznosi 5,3 milijarde evra, čak devet puta veća nego pre 13 godina, kada je iznosila 0,6 milijardi evra.

“Zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive, što naročito dolazi do izražaja u periodima pojačanih neizvesnosti i krize, a često služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok”, kažu u NBS i dodaju da su geopolitički rizici, ali i istorijsko iskustvo iz pojedinih ranijih perioda uticali na ovu odluku.

„Narodna banka Srbije kupuje monetarno zlato, zlatne poluge najvišeg kvaliteta na redovnoj osnovi iz domaće proizvodnje – od kompanije Serbia Zijin Copper iz Bora. Od avgusta 2012. do danas otkupljeno je 36,8 tona zlata, od čega više od polovine iz domaćih izvora”, kažu iz NBS i dodaju da sve ove kupovine zlata (koje ima međunarodni LGD standard kvaliteta) obavljane su preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela.

“Sve odluke o kupovini zlata na međunarodnom tržištu, kao i potrebi da to zlato prebaci u svoje trezore, NBS procenjuje na bazi analiza svih faktora koji na to mogu uticati, od globalne geopolitičke i ekonomske situacije, preko troškova i uslova držanja, do mogućnosti raspolaganja tim sredstvima”,  objašnjavaju u Centralnoj banci i podvlače glavne razloge za povećanje deviznih rezervi – stabilnost valute, finansijske garancije, jačanje poverenja, zaštita od spoljnih šokova i sigurnost u krizama.

Danas zlato čini oko 18% ukupnih deviznih rezervi Srbije, što je trostruko više od njihovog učešća krajem jula 2012. Devizne rezerve Narodne banke Srbije, uključujući i zlato iznose 29,2 milijardi evra. Po količini zlatnih rezervi, prema podacima Svetskog saveta za zlato, Srbija je na 52. mestu u svetu, ispred većine komšija, dok jedino Mađarska i Rumunija na Balkanu imaju više zlata – 110, odnosno 104 tone.

Na spisku zemelja sa najvećim svetskim rezervama zlata su – Amerika (8133 tona), Nemačka (3352 tone), Italija (2452 tone), Francuska (2437 tona), Rusija (2336) i Kina sa 2264 tone.

Signal i građanima da zlato znači sigurnost

Dok centralna banka koristi zlato kao stratešku rezervu i oslonac u krizama, građani ga sve više prepoznaju kao oblik lične zaštite.

“Zlatne rezerve nisu samo nacionalna `sigurnosna mreža`, već donose i direktne koristi građanima”, kaže Georgi Hristov i dodaje da je verovatno i to razlog očiglednog porasta “zlatnih” investotora u Srbiji.

Kako kaže, istraživana pokazuju da čak 96% centralnih banaka širom sveta tretira zlato kao sigurnu investiciju.

“Može se povući jasna paralela između državnih rezervi i ličnog investiranja u zlato. Nacionalne banke širom sveta počele su da povećavaju svoje zlatne rezerve još tokom 2022. godine. One imaju daleko širu sliku globalnih kretanja i rizika, pa se s pravom može reći da znaju pre nas kako da obezbede stabilnost i sigurnost. Ako države štite svoje bogatstvo zlatom, ne čudi što sve više pojedinaca slede taj primer.”

Kako naš sagovornik kaže, na nivou praktične investicije, zlato je za građane dostupno kroz poluge i zlatnike, a njegova prednost je što ne zavisi od bankarskog sistema i što se lako može prodati u bilo kom trenutku.

„Najvažnije je da se čuva u originalnom pakovanju i na sigurnom mestu, najbolje u bankarskom sefu. Tako vlasnik može da bude spokojan jer dobija maksimalnu zaštitu svoje imovine“, dodaje Hristov i zaključuje da to što države zlatnim rezervama obezbeđuju stabilnost i suverenitet, građanima šalje jasnu poruku: zlato je i dalje univerzalna valuta sigurnosti.