Dok milijarde cirkulišu u prodaji, 21% potrošača i dalje je izloženo riziku sajber pretnji

Prime day, Crni petak, Sajber ponedeljak i Božić predstavljaju 100 najvažnijih dana u kalendaru maloprodajnog sektora. Period od oktobra do decembra poznatiji je kao „Zlatni kvartal“ i najprometniji je deo godine kada je u pitanju kupovina, kako onlajn tako i oflajn.

 

Na globalnom nivou, onlajn prodaja će zabeležiti vrednost veću od 4,000 milijardi dolara, ali skoro svaki peti kupac i dalje nije zaštićen od sajber pretnji, prema studiji kompanije Kaspersky. Globalna studija o IT bezbednosnim rizicima među potrošačima je godišnji izveštaj zasnovan na istraživanju koje je sprovela kompanija Kaspersky u 14 zemalja među 10.000 ispitanika.

Ove sezone, skoro četvrtina onlajn kupaca će novac trošiti na određene artikle ili one za posebne prilike. Bluetooth zvučnici, MacBook računari, pametni telefoni i satovi, kao i bežične slušalice, spadaju u najpopularnije poklone za sve generacije. Na onlajn listama želja se takođe mogu naći i 4K televizori, laptopovi i Apple AirTag uređaji.

Trendovi kupovine pokazuju da žene preferiraju prodavnice sa jasnim pravilima za vraćanje robe, temeljno istražuju proizvode i radije biraju brzu dostavu. Žene su sklonije spontanom kupovanju, dok 35% muškaraca treba više ubediti kada su u pitanju pokloni ili sniženja, jer uvek pokušavaju da kupe najbolje stvari, čak i ako su skuplje. Ili da jednostavno ostave kupovinu za poslednji trenutak.

Donošenje odluka o kupovini na osnovu preporuka influensera, kupovina uz pomoć glasovnih asistenta i plaćanja putem digitalnih novčanika takođe su među trendovima onlajn kupovine.

Naše onlajn pretrage su dosledne. Istraživanje otkriva da muškarci vrednuju detaljne karakteristike proizvoda, oslanjaju se na slike za procenu kvaliteta i koriste alate za uštedu novca. Žene se fokusiraju na recenzije, dok su muškarci skloniji da biraju fleksibilne opcije plačanja. Oba pola pokazuju različita ponašanja prilikom onlajn kupovine. Ono što nas spaja je da kupujemo putem pametnih telefona i tableta više nego ikada.

Svi vole popuste, ali u žurbi da kupe jeftin proizvod, da li lovci na povoljne ponude preduzimaju dovoljno da se zaštite od sajberkriminala? Godišnji IT Security Economics izveštaj koji je objavila kompanija Kaspersky otkriva da kada je u pitanju onlajn kupovina, 60% potrošača vrši finansijske transakcije samo na pouzdanim uređajima, preko pouzdane internet konekcije. Dok većina kupaca (79%) koristi IT rešenja koja sveobuhvatno štite njihove uređaje, podatke i digitalni identitet, gotovo svaki peti onlajn kupac, tj. 21%, i dalje se izlaže sajber pretnjama.

Takođe, pretnje se razvijaju: u 2024. godini, rešenja kompanije Kaspersky blokirala su više od 38 miliona fišing napada u vezi sa za onlajn kupovinom, prevaranti su se predstavljali kao veliki maloprodajni lanci i širili zlonamerne poruke koje promovišu ograničene ponude i vredne nagrade. Zbog toga, korišćenje pouzdane potrošačke zaštite koja naročito štiti od pretnji u vezi sa onlajn kupovinom, curenja ličnih podataka i krađe digitalnog identiteta, trebalo bi da postane neizostavno kada je u pitanju onlajn kupovina.

„Tokom velike sezone rasprodaja, nepažnja potrošača može ih koštati pravo bogatstvo: dok kupci love najbolje ponude, sajberkriminalci love novac i lične podatke kupaca, kreirajući potpuno nove načine da do njih dođu. Broj sajberpretnji u vezi sa maloprodajom porastao je za 25% u odnosu na prethodnu godinu. Kako je teško biti uvek oprezan tokom šoping ludila, pametno je koristiti Kaspersky Premium kao snažnog saveznika za sveobuhvatnu zaštitu uređaja, ličnih i bankarskih podataka i digitalnog identiteta“, podseća Marina Titova, potpredsednica za marketing potrošačkih proizvoda u kompaniji Kaspersky.

Stručnjaci kompanije Kaspersky podelili su nekoliko saveta kako da se zaštitite u vreme šoping groznice:

1. Proverite izvor. Pre nego što se odlučite za bilo koju specijalnu ponudu, proverite verodostojnost izvora. Ako se radi o poznatom brendu ili organizaciji, proverite njihov zvanični veb-sajt ili društvene mreže kako biste potvrdili da je kampanju darivanja prava.

2. Ukucajte URL u adresnu traku. Nemojte otvarati link iz imejla jer to može biti fišing link. Kada god postoji potreba da otvorite veb-sajt, uvek je bolje da unesete URL u adresnu traku i izbegavate bilo kakve linkove u imejlu.

3. Potražite „crvene zastavice“ u ponudi. Budite oprezni sa ponudama koje izgledaju predobro da bi bile istinite, poput dobijanja velike svote novca ili skupih nagrada uz malo ili nimalo truda. Ovo je posebno riskantno kada su u pitanju transakcije kriptovalutama: prevaranti će učiniti sve što mogu da ponuda izgleda legitimno.

4. Ne delite lične podatke. Legitimne nagradne igre retko traže osetljive lične podatke unapred. Budite oprezni sa bilo kojim zahtevima za davanje podataka kao što su bankovni računi, lozinke ili brojevi socijalnog osiguranja.

 

Image by Riki32, Pixabay