Kada su online, ljudi sve više vole da gledaju nego da čitaju vesti, često se oslanjajući na širi spektar izvora, objavio je Rojters institut (Reuters Institute).
Dok je Rojtersov izveštaj o digitalnim vestima (Digital News Report) prošle godine karakterisala relativna stabilnost mnogih pokazatelja koje prate već duže od decenije, ovogodišnji podaci ne prate ranije uspostavljene trendove i ukazuju na neizvesnost, jer publika širom sveta reaguje sa sve većom nelagodom na uzastopne epizode političkih, ekonomskih i tehnoloških turbulencija.
„Vidimo niz reakcija: anksioznost, distanciranje i cinizam, ali i otvorenost prema novim izvorima i formatima, kao i kontinuiranu veru u ono što vesti u svom najboljem izdanju mogu da ponude“, navedeno je u Izveštaju o digitalnim vestima za 2026. godinu koji je objavio Rojters institut.
Ističu i kako se unutar ekosistema vesti pojavljuje očigledan paradoks između ponašanja i stavova. S jedne strane, konzumacija vesti se kontinuirano menja u korist društvenih i video mreža i, odnedavno, veštačke inteligencije. Istovremeno, raste zabrinutost u vezi sa poverenjem u vesti, dezinformacijama i širim uticajem pomenutih platformi.
Centralna tema ovogodišnjeg izveštaja je rastuća „platformizacija“ konzumacije vesti, jer su po prvi put društvene i video mreže, u proseku na svim obuhvaćenim tržištima, popularnije kao izvor od televizije, portala i aplikacija za vesti. Sve veći broj ljudi takođe eksperimentiše sa AI četbotovima kao novim načinom pristupa vestima.
„Kada su na mreži, ljudi sve više vole da gledaju nego da čitaju vesti, često se oslanjajući na širi spektar izvora“, piše u rezimeu izveštaja koji je pripremio Džim Egan (Jim Egan).
Palo je i poverenje u medije i vesti koje donose – na 37 odsto, što je najniži nivo otkako se od 2025. godine meri i taj aspekt. „Deo globalnog pada poverenja odražava širu zabrinutost van novinske industrije – poverenje u institucije i vođe uveliko opada, a novinarstvo je takođe često pod direktnim napadom istaknutih političara“, istaknuto je.
Bez obzira na revolucionarne političke, ekonomske i društvene promene, osnovne vrednosti vesti ipak ostaju relevantne, a podrška načelima poput nepristrasnosti i dalje postoji, čak i ako publika izražava nezadovoljstvo aspektima svog trenutnog iskustva sa vestima.
„Ljudima je i dalje stalo do toga čemu vesti i novinarstvo teže, kako na nove načine, tako i u nekim tradicionalnim oblicima“, piše u izveštaju.
Neki delovi ovogodišnjeg izveštaja čine se uznemirujućim štivom, priznali su autori, ali i dodali kako je „ovo posebno nesigurno vreme i za sektor vesti i za svet u celini“. U tom smislu, ističu i kako nalazi mogu podstaći pitanja o tome koliko su novinske organizacije krive za ključne trendove ili ih kontrolišu.
„Možda je konstruktivnije priznati anksioznost i zabrinutost koje izražava publika te se fokusirati na to šta novinarstvo može učiniti kako bi pomoglo ljudima da protumače šta se događa i njegovu relevantnost za njihov svakodnevni život“, zaključeno je u rezimeu izveštaja.
Kad su u pitanju zemlje regiona, izveštajem su obuhvaćene Hrvatska i Srbija. Za Hrvatsku se navodi da se, iako se Direktiva Evropske unije o slobodi medija sprovodi, u praksi ta sloboda i dalje ugrožena. Istovremeno, u Srbiji se, prema izveštaju, stanje pogoršalo zbog političke krize.
Ceo izveštaj, nastao kroz istraživanje konzumacije vesti u svetu i na osnovu gotovo 100.000 intervjua, dubinskih razgovora i fokus grupa na 48 različitih tržišta, dostupan je na ovom linku.
Foto: Khezez, Pexels
Prijavite se za Advertiser Serbia Daily Newsletter
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS