DEJMON BEJKER: „Da nisam fotograf bio bih mrtav“

U susret predstojećoj SEMPL konferenciji, koja će biti održana 27. i 28. novembra u Portorožu, razgovarali smo sa njujorškim fotografom Dejmonom Bejkerom (Damon Baker), kao učesnikom ove renomirane konferencije. Dejmon je fotografisao neke od najvećih svetskih zvezda, kao što su Nikol Kidman, Tejlor Svift, Kejt Blanšet…Razgovor vodio Nenad Danilović, glavni i odgovorni urednik izdanja Advertiser Serbia

 

Gospodine Dejmon, molim vas da nam kažete nešto više o vašoj ulozi na ovogodišnjoj SEMPL konferenciji

– Zdravo, drago mi je što sam te upoznao Nenade. Hvala ti na odvojenom vremenu. Moja uloga na ovogodišnjem SEMPL-u je jednostavna, da budem svoj i istražim neka od značenja koja stoje iza moje kreativnosti i, nadam se, pružim uvid ljudima koje to može da zanima.

Poznati ste po svojim crno-belim portretima. Kako ta estetika komunicira sa današnjom publikom koja je navikla na jarke boje i brze slike?

– Ako bih teoretisao o tome kako moje slike komuniciraju sa ljudima, počeo bih sa sopstvenim iskustvom sa crno-belim slikama. Za mene, to uklanja svu buku koja ponekad dolazi sa bojom, omogućava mi da jasnije vidim i osetim iz umetnosti ono što treba da osetim, a da mi se ne serviraju informacije ili da budu previše direktne. Nadam se da se to na isti način prenosi i na svakoga ko doživi moju umetnost, ali se takođe nadam da će van monohromatskog osećati i videti više, možda i sami sebe. Umetnost u celini, ne samo estetiku.

Kako digitalni mediji menjaju fotografiju kao umetnički način izražavanja?

– Ne mislim da digitalni mediji uopšte menjaju fotografiju u umetničkom smislu. Barem ne za mene. Naravno, može se raspravljati o tome da digitalni mediji omogućavaju da vašu umetnost vidi veći broj ljudi i da se lakše deli sa publikom. Ali moja umetnost rođena je iz moje duše i ljudskog iskustva, bilo kroz emocije ili stvarne događaje u mom životu dok sam izrastao kao osoba. Svoj izraz mogu crpsti samo sa tog mesta. Nikada ne stvaram iz perspektive medija.

Kako ocenjujete poziciju umetničkog fotografa u savremenom svetu?

– Mislim da je stav oduvek postojao kada je reč o većini stvari u životu. Hijerarhija vrednosti koja se pridaje nagradama i poznatosti. Ali ja ne verujem u to, niti živim tako, ni kao čovek, ni kao umetnik. Moja poruka je prilično jednostavna. Nagrada ili priznanje nisu najčistiji pokazatelj vrednosti umetnika, zapravo, ponekad je prilično uznemirujuće biti voljen zbog svog bola. Dakle, moj stav je jasan, umetnik je onaj koji stvara za sebe. Fotograf u društvu, pa, kao i većina stvari u pop kulturi, mora da radi određenu „stvar“ da bi se smatrao uspešnim. Jesam deo toga i moje ime, ali me to zapravo ne zanima.

Šta mislite o budućnosti umetničke fotografije?

– Dragi, ako ću biti iskren sa tobom, uopšte ne razmišljam o tome.

Čovečanstvo i umetnost će postojati, kao i naše priče i naše izražavanje.

Koju vrstu aparata najviše volite da koristite, imate li veće preferencije prema digitalnim ili prema analognim aparatima? U kojoj meri uopšte koristite digitalne tehnologije?

– Kamera je alat, koliko i moj mozak, moja olovka, moj foto žurnul i bilo koji drugi oblik alata kroz koji prodire moja kreativnost. Mislim da ne mogu iskreno da procenim da li preferiram jedno ili drugo. Samo sam zahvalan što su mi alati dostupni da se izrazim i učim.

Koja zvezda koju ste fotografisali je najviše sijala ispred vašeg foto aparata?

– Ona sledeća

U jednom ranijem intervjuu naveli ste da vam je žao što niste fotografisali Jeff Buckley, Leonard Cohen, Sinéad O‘Connor, Amy Winehouse….Šta je zajedničko svim ovim zvezdama pop kulture pored toga što ne pripadaju njenom mejnstrimu? Imaju li oni nešto zajedničko što vas je njima privlačilo?

– Za mene, ovi umetnici nisu samo neverovatni umetnici, već su umetnički ratnici. Govorili su istinu i slobodno je izražavali, što im nije uvek išlo u prilog u ovoj kapitalističkoj verziji shvatanja uspeha. Međutim, ostali su verni sebi i svojoj umetnosti. Zauvek ću poštovati i diviti se svakom umetniku koji shvati da ono što neko može da vam uzme nije vredno posedovanja. Tvoju umetnost, to ti niko nikada ne može uzeti. Oni su doveli u pitanje status quo društvenog uspeha i, po mom mišljenju, upravo zbog toga danas postaju još veći.

Volite li da putujete po svetu i šta najviše volite da fotografišete na mestima koje ste posetili?

– Volim da putujem, volim da upijam kulturu i učim. Rekao bih da volim da fotografišem knjige na maternjem jeziku zemlje u kojoj se nalazim. To je za mene poseban i intiman trenutak.

U kojoj meri ste sarađivali sa komercijalnim brendovima? Kakvo je vaše mišljenje o toj vrsti posla?

– Mislim da je prelepo raditi sa kreativnim ljudima koji vide i razmišljaju van okvira u kojem se moj um prirodno kreće, i imati poverenja da u to unesem nešto iz svoje duše što može da živi u njihovoj viziji. Da budem deo jedne velike porodice kreativnosti.

Nedavno ste osnovali DB PRODUCTIONS i najavili svoj rediteljski debi pod nazivom „Ways of Loving“, čija je premijera zakazana za 2026. godinu. O kakvom ostvarenju je reč?

– To zapravo nije neko dostignuće. Vreme je da proširim svoje priče na druge oblasti.

Da niste fotograf, bili biste…

– Mrtav

Uputite poziv potencijalnim posetiocima da prisustvuju ovogodišnjoj SEMPL konferenciji

– Ako želite da se osećate viđeno, eventualno saslušano, i možda se poistovetite sa autentičnom pričom i kreativnošću, slobodno mi se pridružite ovom posebnom prilikom u nečemu što obično ne volim da radim, ali sam veoma uzbuđen što ću biti deo toga.

 

Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia