Reuters Institute: Traženje informacija sve češći razlog korištenja AI

Ljudi uglavnom ne prihvataju s lakoćom vesti koje se generišu pomoću veštačke inteligencije, pokazuju rezultati istraživanja Rojtersovog instituta.

 

Upotreba generativne veštačke inteligencije (AI) nastavlja brzo da raste, a po prvi put polovina ispitanika u istraživanju Rojtersovog instituta navodi da namerno koristi specijalizovane sisteme generativne veštačke inteligencije.

U izveštaju Rojtersovog instituta „AI and News Report 2026“ navodi se da je upotreba sistema generativne veštačke inteligencije i dalje zastupljenija među mlađim osobama, kao i među onima sa višim primanjima i višim nivoom obrazovanja. Takođe, veća je verovatnoća da će je koristiti osobe na radnim mestima koja zahtevaju viši nivo kvalifikacija, što ukazuje na to da je usvajanje AI delimično podstaknuto specifičnim vrstama poslova i njenom integracijom u radno okruženje.

Istraživanje o veštačkoj inteligenciji i vestima sprovedeno je u devet zemalja: Argentini, Australiji, Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Japanu, Norveškoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Ovaj izveštaj predstavlja nastavak prethodnih istraživanja Rojtersovog instituta, zasnovanih na podacima prikupljenim u šest od navedenih zemalja tokom 2024. i 2025. godine – Argentini, Danskoj, Francuskoj, Japanu, Velikoj Britaniji i SAD.

Istraživanjem je ispitano kako ljudi koriste generativnu veštačku inteligenciju u svakodnevnom životu, kakav bi, prema njihovom mišljenju, mogao biti njen uticaj na različite društvene sektore, kao i šta misle o njenoj primeni u vestima i novinarstvu.

Na osnovu rezultata ovog i prethodnih istraživanja utvrđeno je da upotreba samostalnih sistema generativne veštačke inteligencije i četbotova nastavlja ubrzano da raste. U šest zemalja za koje postoje podaci iz prethodnih godina, nedeljna upotreba porasla je sa jedne trećine ispitanika (34 odsto) prošle godine na polovinu (51 odsto) u 2026. godini.

Ubrzano raste i svakodnevna upotreba sistema generativne veštačke inteligencije u ovih šest zemalja, koja se gotovo udvostručavala iz godine u godinu: sa sedam odsto u 2024. na 16 odsto u 2025. i 28 odsto u 2026. godini.

ChatGPT ostaje tržišni lider, ali i brojni drugi sistemi beleže rast korisničke baze. Prema prosečnim podacima za šest zemalja za koje postoje raniji rezultati, Rojtersov institut ističe da je nedeljna upotreba ChatGPT-a porasla sa 22 na 34 odsto, Google Geminija sa 11 na 24 odsto, Microsoft Copilota sa šest na 11 odsto, a Claudea sa jedan na sedam odsto. Poverenje u ChatGPT, Gemini, Copilot i Claude poraslo je kako su se ljudi upoznavali sa ovim sistemima i postajali njihovi korisnici. Ipak, veliki broj ljudi i dalje nema ni pozitivan ni negativan stav o mnogim od ovih sistema, delom i zato što nije upoznat sa njima.

Osobe sa višim nivoom pismenosti u oblasti veštačke inteligencije češće su čule za različite sisteme, ali nisu nužno sklonije da ih koriste ili da im veruju, delom i zato što su bolje informisane o mogućnostima i ograničenjima AI.

Pismenost u oblasti veštačke inteligencije najviša je u Finskoj, Australiji i Velikoj Britaniji, dok je nešto niža u Francuskoj i Argentini.

Svaki deseti ispitanik navodi da plaća pristup AI sistemima, pri čemu devet odsto ima pristup plaćenim sistemima preko svog radnog mesta ili škole.

Pored samostalnih AI sistema kojima se direktno pristupa, ljudi se sve češće susreću sa različitim oblicima generativne veštačke inteligencije integrisanim u druge platforme i usluge koje koriste. To se pre svega odnosi na pretraživače poput Googlea i Binga, gde je 57 odsto ispitanika u obuhvaćenim zemljama navelo da se tokom prethodne nedelje susrelo sa AI sažecima, ali i na pametne telefone, tablete i računare (25 odsto), kao i društvene mreže i aplikacije za razmenu poruka (21 odsto). Veliki deo ove izloženosti AI je „slučajan“, odnosno korisnici nailaze na veštačku inteligenciju u uslugama koje koriste iz drugih razloga. Samo 20 odsto ispitanika navodi da se nigde nije susrelo sa njom, dok dodatnih devet odsto nije sigurno.

Informativni mediji takođe doprinose izloženosti publike sadržajima generisanim pomoću veštačke inteligencije. U proseku, 24 odsto ispitanika u devet zemalja navelo je da je tokom prethodne nedelje videlo oznaku da je sadržaj kreiran pomoću AI, dok je 20 odsto videlo sažetak vesti u formi nabrajanja, generisan pomoću veštačke inteligencije.

Traženje informacija postaje sve češći razlog korišćenja AI. Time se nastavlja trend koji je Rojtersov institut zabeležio i prošle godine, kada je informisanje postalo zastupljenija svrha korišćenja od kreiranja medijskih sadržaja.

U šest zemalja za koje postoje raniji podaci, udeo korisnika koji su generativnu veštačku inteligenciju koristili za traženje informacija tokom prethodne nedelje porastao je sa 11 odsto u 2024. na 24 odsto u 2025. i 38 odsto u 2026. godini.

„Istraživanje određene teme“ (24 odsto) i dalje je najčešći oblik upotrebe, ali se korisnici sve češće obraćaju AI i radi dobijanja saveta (20 odsto), što je sada jednako zastupljeno kao i „traženje odgovora na činjenična pitanja“ (18 odsto). Traženje preporuka zastupljeno je sa 15 odsto. Kako se navodi u izveštaju, AI zadovoljava i širi spektar potreba, pa značajan broj korisnika koristi ove sisteme za generisanje novih ideja (14 odsto), sažimanje tekstova (13 odsto) i dobijanje podrške (13 odsto).

Upotreba AI u kontekstu vesti i dalje je, posmatrano u celini, ograničena na manju grupu korisnika, ali je u porastu. U šest zemalja za koje postoje podaci počev od 2024. godine, taj udeo porastao je sa tri odsto u 2024. na šest odsto u 2025. i devet odsto u 2026. godini. Kada se posmatra svih devet zemalja obuhvaćenih izveštajem, udeo iznosi osam odsto.

Među onima koji koriste AI za informisanje, „traženje nastavka neke priče“ (49 odsto) sada je najčešći razlog upotrebe, ispred „praćenja najnovijih vesti“ (46 odsto). Ovaj drugi oblik upotrebe beleži pad od osam odsto u odnosu na 2025. godinu, u šest zemalja za koje postoje raniji podaci.

Većina ispitanika nema mnogo iskustva u oslanjanju na AI sisteme radi dobijanja informacija, niti ima jasno formirane stavove o pouzdanosti rezultata koje oni pružaju. Ipak, među onima koji koriste ove sisteme, u devet obuhvaćenih zemalja, 75 odsto korisnika koji su koristili AI za odgovore na činjenična pitanja veruje dobijenim odgovorima. Isto važi za 76 odsto onih koji su AI koristili za savete i 72 odsto onih koji su je koristili za vesti, dok samo mali broj ispitanika izražava nepoverenje.

Istovremeno, poverenje i pouzdanost u ovoj fazi ne deluju kao ključni razlozi zbog kojih se ljudi oslanjaju na AI sisteme. Ispitanici ove sisteme uglavnom doživljavaju kao alate koji olakšavaju procese i smanjuju napor. Tako 64 odsto ispitanika navodi da je najčešći razlog korišćenja mogućnost bržeg i jednostavnijeg dobijanja odgovora, a sledi interaktivnost koju omogućavaju interfejsi zasnovani na prirodnom jeziku (56 odsto). Samo manjina (21 odsto) navodi da ove sisteme koristi zato što preko njih dobija pouzdanije informacije nego iz drugih izvora.

U delu izveštaja Rojtersovog instituta posvećenom veštačkoj inteligenciji u novinarstvu i vestima navodi se da se ljudi i dalje ne osećaju prijatno u vezi sa primenom AI u redakcijama, posebno kada je reč o ideji da se vesti u potpunosti ili pretežno kreiraju pomoću veštačke inteligencije. U proseku, u devet zemalja, samo 12 odsto ispitanika izjavilo je da je veoma ili donekle zadovoljno vestima koje u potpunosti generiše AI. Taj procenat raste na 19 odsto ukoliko postoji određeni nivo ljudskog nadzora. Kako se dodaje, ovi rezultati gotovo da se nisu promenili od 2024. godine.

Ljudi uglavnom ne prihvataju s lakoćom vesti kreirane pomoću AI, bez obzira na to da li je reč o breaking news sadržajima ili izveštavanju, a još manje im odgovara korišćenje veštačke inteligencije za komentare i mišljenja. S druge strane, imaju pozitivniji stav prema njenoj primeni u zadacima poput prevođenja i ispravljanja pravopisa i gramatike.

U šest zemalja ispitanici i dalje smatraju da će AI doprineti tome da proizvodnja vesti bude jeftinija i da informacije budu ažurnije, ali i da će vesti postati manje transparentne i manje pouzdane.

Uprkos izrazitim promenama u ukupnoj upotrebi AI i umerenome rastu njene primene u informisanju, stavovi ljudi o korišćenju veštačke inteligencije u redakcijama ostali su uglavnom nepromenjeni i negativni od 2024. godine.

U ovogodišnjem izveštaju Rojtersov institut prvi put je zabeležio da polovina ispitanika namerno koristi specijalizovane sisteme generativne veštačke inteligencije, prvenstveno ChatGPT, najmanje jednom nedeljno.

Za manje od četiri godine od javnog predstavljanja ChatGPT-a, u novembru 2022. godine, i početka trke u razvoju AI, koja ne pokazuje znake usporavanja, generativna veštačka inteligencija postala je deo svakodnevice većine ljudi u demokratskim zemljama sa visokim prihodima. To se odnosi najmanje na devet zemalja na pet kontinenata obuhvaćenih ovim istraživanjem – Argentinu, Dansku, Francusku, Japan, Veliku Britaniju i SAD, koje su praćene tokom 2024. i 2025. godine, kao i Australiju, Finsku i Norvešku, koje su prvi put uključene ove godine.

Iako i namerna upotreba AI i slučajno susretanje sa njom nastavljaju ubrzano da rastu, značajan deo javnosti i dalje je skeptičan prema generativnoj veštačkoj inteligenciji, dok drugi još nisu formirali stav. Zaključak je da mnogi korisnici najrasprostranjenijih specijalizovanih AI sistema – ChatGPT-a i njegovih konkurenata kao što su Gemini, Copilot i Claude – navode da imaju poverenja u njih. Oni koji svesno koriste generativnu veštačku inteligenciju ne samo da usvajaju ove alate već su spremni i da se oslone na njih, čak i u situacijama kada su mnogi drugi građani znatno uzdržaniji.

Usvajanje ove tehnologije nije ravnomerno. AI se češće koristi u stručnim i profesionalnim zanimanjima nego na jednostavnijim radnim mestima, dok osobe koje imaju plaćeni pristup češće koriste naprednije alate, poput AI agenata, navodi se, između ostalog, u izveštaju.

Kompletan izveštaj Rojtersovog instituta dostupan je na ovom linku.
 

Izvor: Reuters Institute
Photo by Steve A Johnson, Unsplash