MARIJANA MIRKOVIĆ, logoped: „Deci do treće godine ne davati mobilne telefone“

Nedavno je u Sava Centru održana prva u nizu tribina koja je deo kampanje pod nazivom „Dečji svet je veći od ekrana” a koju je pokrenuo Telekom Srbija i na kojoj su učestvovali eksperti iz različitih oblasti. Tim povodom razgovarali smo sa masterom logopedije Marijanom Mirković…Razgovor vodila Snežana Milić

 

Marijana Mirković, Master logopedije

Rođena u Aranđelovcu, gde je pohađala osnovnu i srednju školu. Osnovne akademske studije završila na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu i odbranila i master rad.
Pripravnički staž obavila u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović” u Beogradu, gde je i zaposlena od 2007. godine.
Tokom radnog iskustva od dve i više decenije, sticala stručna znanja na brojnim kongresima, simpozijumima, seminarima sa kojih poseduje sertifikate i diplome i na kojima je izlagala stručne radove. Bila učesnik više projekata pod pokroviteljstvom UNICEF-a.
Aktivno učestvovala u radu Udruženja logopeda Srbije. Takođe, bila članica/predsednica Nadzornog odbora i predsednica Udruženja logopeda Srbije.
Na odluku da studira logopediju presudno je uticao njen rođak, profesor psihologije Univerziteta u Beogradu. Voli svoju profesiju, jer je oduvek privlačio rad sa decom.
Bavi se prevencijom, detekcijom, dijagnostikom i tretmanom razvojnih govorno-jezičkih poremećaja kod dece predškolskog i školskog uzrasta, što podrazumeva i stimulaciju ranog razvoja. To joj pruža priliku da neposredno uoči koliko je rasprostranjena ova patologija kod dece u našoj zemlji.
 

Draga Marijana, za početak, recite nam nešto više o stručnom aspektu sa kojeg proučavate i radite na problemu izloženosti dece ekranu?

– Problemu izloženosti dece ekranu pristupam sa aspekta logopedske nauke. Procenjujući nivo razvijenosti govorno-jezičkih struktura u skladu sa uzrastom deteta, primenom dijagnostičkih procedura i postupaka, uz upotrebu baterije logopedskih testova. Na taj način, ispitujem govorno razumevanje, neverbalnu i verbalnu komunikaciju. Zatim opserviram detetovo ponašanje, pažnju, socioemocionalne reakcije, samostalnost u aktivnostima. Takođe, prikupljam anamnestičke podatke od roditelja i pružam savete.

Nedavno je u beogradkom Sava Centru održana veoma značajna tribina koja se bavi upravo problemom izloženosti dece ekranu u kojoj ste i Vi uzeli zapaženo učešću kao panelistkinja. Koji je bio sadržaj tribine, odnosno o kojim temama iz okvira navedenog problema je bilo reči? Kakva su mišljenja i stavovi izraženi?

– Na prvoj tribini bilo je reči o samom pojmu ekranizma, o zabrinjavajućoj činjenici da nam je najveći deo najmlađe, a samim tim i najranjivije populacije društva prerano i previše izložen sadržajima sa ekrana različite vrste, što poprima nivo epidemije, da ne kažem pandemije. Govorilo se o uravnoteženoj upotrebi ekrana, posledicama i mogućnostima njihovog prevazilaženja uz intenzivnu saradnju roditelja i stručnjaka različitih profila (psihijatara, psihologa, defektologa, logopeda…).

Dominantno je mišljenje da ovoj temi treba pristupiti sistemski (zakonski), kako bi se našla najbolja rešenja.

Kakvo je uopšte interesovanje javnosti za ovaj problem, koliko ljudi je prisustvovalo tribini? Možete li da istaknete reakcije publike koje su bile izražene pitanjima i stavovima?

– Interesovanje javnosti za ovaj problem je ogromno, obuhvatilo je učesnike različitog nivoa obrazovanja. Tribini je prisustvovalo preko hiljadu ljudi. Reakcije su bile pozitivne.

Stigla je zahvalnost kompaniji Telekom Srbija od roditelja i kolega, i pohvale nama stručnjacima koji smo se odazvali tribini.

Izneli smo veoma različita stanovišta o gorućim problemima dece i roditelja.

Ova tribina je deo jedne šire kampanje koju je pokrenuo Telekom Srbija. Možete li da uporedite očekivane i postignute rezultate kampanje?

– Prerano je za konačnu ocenu kampanje. Očigledno je da je tema duboko zaintrigirala javnost. Nakon realizacije svih tribina koje je Telekom Srbija planirao, možemo govoriti o rezultatima kampanje. Činjenica je da je ova tema ozbiljna i da se interesovanje za nju neće i ne može brzo završiti. O njoj će se još govoriti.

Potrebno je vreme i volja svih nas da se zaustavi negativan uticaj malih ekrana ne samo na decu već i na sve nas koji previše vremena provodimo uz mobilne telefone – zbog posla ili navika.

Kako Vi lično, i kao čovek i kao profesionalac, vidite značaj kampanje?

– Ova tema je pogodila u srž sve roditelje bez izuzetka, da li su suočeni sa zavisnošću svoje dece od ekrana, kao i širu javnost. Značaj ove kampanje je veliki imajući u vidu porast broja dece sa različitim smetnjama u razvoju, koja su rano izložena ekranima. Suština je u tome da roditelji blagovremeno prepoznaju devijacije/loše navike koje deca dobijaju od nekontrolisanog korišćenja ekrana.

Do 3 godine NE TREBA deci davati mobilne telefone. Izuzetno, deci od druge do treće godine može se prirediti zadovoljstvo gledanjem odabranih edukativnih sadržaja ili crtanih filmova na TV-u do 30 minuta dnevno, uz obavezno prisustvo roditelja (odraslih).

Pored tribine u Beogradu, planirano je da tribine budu održane u još 3 grada Srbije – Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Uputite poziv svim zainteresovanim građanima da prisustvuju predstojećim tribinama.

– Interesovanje za temu je ogromno u svim slojevima društva. Zato pozivam građane da se prijave za besplatno učešće na drugoj tribini, koja će se održati 26.05.2024. godine u Novom Sadu u Velikoj sali kongresnog centra Master Novosadskog sajma sa početkom u 10 časova. Prijave se vrše preko sajta NTC sistema učenja. Treća tribina održaće se 08.06.2024. godine u Kragujevcu, a četvrta 15.06.2024. godine u Nišu. O svim detaljima vezano za naredne tribine potražite informacije na društvenim mrežama Telekoma Srbija.

 

Autor: Snežana Milić
Izvor: Advertiser Serbia
Autor naslovne fotografije: Zoran Rašić