Zlato na putu ka novoj rekordnoj ceni: Da li bi signali iz Nemačke mogli da ubrzaju njen rast?

Međunarodni analitičari i investitori prognoziraju novi istorijski maksimum cene zlata u narednih 12 – 18 meseci.

 

Među faktorima koji bi mogli da podrže dalji rast cene izdvajaju se geopolitička neizvesnost, inflacija i tražnja centralnih banaka. Posebna pažnja usmerena je na signale iz Nemačke koji ukazuju na moguću promenu pristupa upravljanju zlatnim rezervama.

Nakon što je u januaru 2026. godine dostigla približno 5.500 dolara po finoj unci, cena zlata pretrpela je značajnu korekciju i pala na oko 4.100 dolara. Prema prognozama stručnjaka koje je anketirao Financial Times, ovaj plemeniti metal mogao bi da dostigne novi istorijski maksimum u narednih 12 – 18 meseci.

Ove prognoze zasnivaju se na očekivanjima da će investitori nastaviti da traže zaštitu od geopolitičke neizvesnosti, tržišnih turbulencija, inflacije i pada cena državnih obveznica. Goldman Sachs prognozira cenu od 4.900 dolara po finoj unci do kraja 2026. godine, što je približno 800 dolara iznad trenutnog nivoa.

„Trenutno se nalazimo u fazi akumulacije nakon neočekivane korekcije cene zlata početkom ove godine, do koje je došlo usled jačanja američkog dolara, očekivanja da će kamatne stope ostati visoke duže vreme, kao i realizacije dobiti od strane investitora nakon snažnog rasta cene zlata“, prokomentarisao je Georgi Hristov, direktor „Tavex zlato&srebro“ i ekonomski analitičar.

Da li bi Nemačka mogla da pruži novi podsticaj ceni zlata?

Dodatnu pažnju perspektivama zlata privukle su izjave predsednika Bundesbanke Joakima Nagela tokom govora u Sorentu, u Italiji. Nagel je izneo argumente u prilog diverzifikaciji aktive banke, odnosno povećanju udela zlata u njenim rezervama. On je istakao da su, iako su rastući prinosi na državne obveznice učinili ove instrumente privlačnijim sa stanovišta prinosa, sve veći nivoi zaduženosti izazvali zabrinutost u pogledu kreditnog rizika.

Predsednik Bundesbanke takođe je naglasio značaj geopolitičkih rizika prilikom donošenja odluka o upravljanju rezervama centralne banke.

Iako je investiciono zlato naročito popularno među brojnim centralnim bankama u Aziji i istočnoj Evropi, ovakav stav koji dolazi iz Nemačke ukazuje na potencijalno značajnu promenu politike najvažnije centralne banke u evrozoni. To je značajno ne samo zato što su nemački centralni bankari poslednji put kupovali zlato pre gotovo 30 godina, već i zato što banka, čak i nakon Drugog svetskog rata, kada je raspolagala viškom američkih dolara, nije pribegavala kupovini zlata, uzimajući u obzir značaj svog ključnog transatlantskog saveznika.

Iako Nagelove izjave ne predstavljaju zvaničnu odluku o kupovini dodatnih količina zlata, potencijalna promena politike Bundesbanke mogla bi da postane važan signal za međunarodna finansijska tržišta.

„Potrebno je da vidimo kupovine različitih grupa investitora, a signal centralnih banaka, koje su najveći učesnici na tržištu, posebno je važan. Bilo bi naročito interesantno ukoliko bi se centralne banke zapadne Evrope pridružile tom trendu, na šta ukazuju signali koje smo čuli prošle nedelje“, izjavio je Hristov. „Nakon toga bismo imali signal sa tržišta i brzo kretanje cene naviše, ka novom, višem nivou.“

Šira promena u globalnom monetarnom sistemu

Prema istraživanju Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), sprovedenom među 74 centralne banke i objavljenom u junu ove godine, 45% ispitanih centralnih banaka navelo je da planira da u narednih godinu dana kupuje dodatne količine zlata. To je najveći procenat od početka sprovođenja istraživanja 2018. godine. Samo jedna centralna banka planira da smanji svoju izloženost ovom plemenitom metalu.

„Drugim rečima, svedoci smo spore, ali značajne strukturne promene globalnog monetarnog sistema,  nečega što je veće čak i od ukidanja sistema iz Breton Vudsa i odluke Ričarda Niksona iz 1971. godine da zatvori zlatni prozor. U suštini, reč je o postepenom potiskivanju državnih obveznica iz njihove uloge primarne rezervne aktive centralnih banaka i povratku zlata ulozi koju je ono imalo vekovima“, zaključuje Hristov.

U tom kontekstu, prognoze o novom istorijskom maksimumu cene zlata dobijaju dodatnu težinu. Potencijalno uključivanje jedne od vodećih centralnih banaka zapadne Evrope među aktivne kupce zlata moglo bi da postane važan faktor koji će uticati na naredno kretanje cene ovog plemenitog metala.

Image by Steve Bidmead, Pixabay