Francuski vizionar i modni dizajner Pjer Karden (Pierre Cardin) preminuo je u bolnici u Nejiu na Seni, zapadno od Pariza, saopštila je njegova porodica. Karden je zaslužan za futuristički dizajn koji je definisao modu šezdesetih i sedamdesetih godina
Pjer Karden je naturalizovani Francuz, inače poreklom Italijan. Poznat je po svom avangardnom stilu i dizajnima za svemirsko doba. Stavljao akcenat na geometrijske oblike i motive, često ignorišući žensku formu. Bavio se uniseks modom, ponekad eksperimentalno, ali ne uvek i praktično. Osnovao je svoju modnu kuću 1950. godine i predstavio „bubble dress“ 1954. godine.
Karden je imenovan za ambasadora Uneskoa 1991. i ambasadora Faoa 2009. godine.
Uspon u karijeri je doživeo pošto je dizajnirao oko 30 kostima za „žurku veka“, maskenbal u Veneciji 1951. godine, čiji je domaćin bio vlasnik palate, Karlos de Baistegi. Bio je prvi dizajner koji se okrenuo Japanu kao tržištu visoke mode kada je tamo putovao 1959. godine.
Tokom šezdesetih Karden je započeo praksu koja je danas uobičajena – prvi je uveo sistem licenci. Kolekcija odeće koja je izbačena u tom periodu iznenadila je mnoge jer je po prvi put sadržala logo dizajnera.
Bio je prvi koji je kombinovao mini i maksi suknje sedamdesetih. Pravio je haljine sa šlicem i rukavima nalik na slepog miša i mešao romske suknje sa struktuisanim gornjim delovima. Ove kreacije su dozvolile da geometrijski oblici koji su ga očaravali imaju kontrast. Karden je bio cenjen jer je započeo pokret popularne mode ranih 70-ih.
Inspirisan putovanjem u svemir i istraživanjem Karden je posetio Američku svemirsku agenciju 1970. godine, gde je probao originalno odelo za kosmonaute koje je nosio prvi čovek koji je hodao po Mesecu, Nil Armstrong. Toliko je zavoleo to odelo, da je napravio svoj dizajn za Nasu iste godine.
Godine 1975. Karden otvara svoj prvi salon nameštaja koji je bio inspirisan njegovim modnim dizajnom. Svoje ime je koristio najpre samo kao prestižni modni brend da bi se šezdesetih proširio u industriju parfema i kozmetike.
Uključio se i u industrijski dizajn tako što je napravio trinaest jednostavnih šema koje bi se stavljale na različite proizvode i svaka bi bila prepoznatljiva i sadržala bi njegovo ime i logo.
Nakon uspeha Gučijevih enterijera za automobil „hornet“ industrija automobila je uvela Kardenov dizajn na „džavelin“ model počev od 1972. godine. To je bio prvi američki automobil koji je nudio paket opreme koji je kreirao francuski modni dizajner.
Karden je kupio lanac restorana „Maksim“ 1981. godine i ubrzo je otvorio objekte u Njujorku, Londonu i Pekingu. Lanac hotela „Maksim“ u Palm Springsu i Kaliforniji 1986. je takođe postao deo njegovog poseda. Takođe je licencirao širok asortiman hrane pod tim imenom.
Godine 2001. Karden kupuje ruševine zamka u Lakostu, u kome je nekada živeo Markiz de Sad. Delimično je renovirao zamak i u njima održavao festivale muzike i plesa.
Takođe posedovao je i palatu u Veneciji pod imenom „Ca’Bragadin“. Iako je govorio u nekoliko intervjua da je ova kuća nekada bila u vlasništvu Đakoma Kazanove, zapravo je bila kuća Đovanija Bragadina, biskupa Verone i patrijarha Venecije.
Izvor: RTS
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS