Cene hrane na svetskom tržištu u drastičnom padu

Usporavanje globalne ekonomije izazvalo je drastičan pad cena hrane na svetskom tržištu, najveći od 2015

 

Usporavanje globalne ekonomije izazvalo je drastičan pad cena hrane na svetskom tržištu u martu ove godine, najveći od 2015, usled slabljenja potražnje za svim vrstama robe, počevši od mleka, pa do šećera, navedeno je u izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Indeks cena hrane, koji objavljuje FAO kao globalni pokazatelj mesečnog kretanja cena korpe proizvoda u kojoj su žitarice, uljarice, mlečni proizvodi, meso i šećer, pao je u martu za 4,3 posto, na 172,2 poena, javlja Reuters.

Takav oštar pad posledica je uvedenih ograničenja slobode kretanja u velikom broju zemalja sveta radi zaustavljanja širenja pandemije korona virusa, što je urušilo potražnju.

„Na pad cena uglavnom utiču faktori potražnje, a ne ponude, a faktori potražnje pod uticajem su sve lošije ekonomske perspektive„, izjavio je Abdolreza Abbassian, viši ekonomista u FAO-u, prenosi Tanjug.

FAO je u novom izveštaju blago povećao procenu proizvodnje žitarica na ukupno gotovo 2,721 milijardu tona, u odnosu na prethodnu procenu od 2,719 milijardi tona.

Cena šećera, prema indeksu FAO-a, zabeležila je pad za 19,1 posto u martu u odnosu na prethodni mesec. Tome su doprineli smanjenje potrošnje uzrokovane uvođenjem karantina u brojnih državama zbog oboljenja COVID-19, kao i manja potražnja proizvođača etanola usled nedavnog pada cena sirove nafte, što je izvršilo pritisak na industriju biogoriva, navodi FAO u izveštaju.

Cene uljarica i biljnih ulja potonule su za 12 posto zbog pada cena palminog ulja i rastuće neizvesnosti u vezi s uticajem korona virusa na tržište.

„Cene nafte više su nego prepolovljene tokom prošlog meseca, što se odrazilo na proizvođače biogoriva (skuplje nego nafta), koji su važan resurs potražnje na tržištima šećera i biljnih ulja„, objašnjava Peter Toenes, analitičar FAO-a.

Cene mleka skliznule su za tri posto zbog pada kvota i usporavanja globalne uvozne potražnje za obranim i punomasnim mlekom u prahu, dok je indeks cena mesa oslabio za 0,6 posto.

Žitarice su pojeftinile za 1,9 posto, ali su cene pirinča zabeležile rast treći mesec zaredom zbog pojačanih kupovina i pravljenja zaliha usled zabrinutosti zbog pandemije i najava da bi Vijetnam mogao da uvede zabranu izvoza.

 
Izvor: Agencije