Ask an expert: MILICA VUKELIĆ, docent na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Ako Svetska zdravstvena organizacija kaže da je ovo Kovid maraton, to znači da kao maratonci moramo da trčimo trku u kojoj treba da pokažemo strpljenje, imamo manje ciljeve i budemo istrajni, rekla je Milica Vukelić, docent na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je na susretu „Ask an expert“ u organizaciji Srpske asocijacije menadžera govorila o tome kako da sačuvamo mentalno zdravlje u „novoj realnosti“, koja je usledila kao posledica epidemije korona virusa

 

Pojačana higijena, pojačane emocije, brige i stres, posao koji, ipak, nije kao u redovnim okolnostima, egzistencijalne tegobe, zabrinutost oko zaposlenih i održavanja biznisa, stvarnost su koja je mesecima izmenjena. Pandemija korona virusa uvela je čitav svet u novu realnost, koja je višestruko stresna, ne samo u zdravstvenom, već je puna izazova na svim poljima. Opterećenje je sve veće na naše mentalno zdravlje, pa se kao jedna od najvažnijih stvari u ovom momentu nameće kako da se očuvamo u stanju prolongiranog stresa.

Otpornost na stres

Veliki zadatak u ovom trenutku je je razvoj rezilijentnosti – otpornosti za izlaženje na kraj sa stresom. Ne znamo koliko će ovo trajati, ne možemo da iskoristimo resurse odmah, trčimo na duge staze. Otpornost na stres najbolje razvijamo kroz problemske situacije, učimo najbolje kad se nađemo u tim situacijama, tad je učenje najproduktivnije i za ceo život. Učimo da budemo zadovoljni malim stvarima. Živeli smo u izvesnosti u odnosu na ovu situaciju. Ne možemo da planiramo sigurnost, već slučajnost, da uračunamo stres kao svakodnevni događaj.

Tolerancija na greške

Veliko pitanje za biznis je koliko prihvatamo greške. Moramo da razvijemo toleranciju na greške i sistem nagrađivanja prilagodimo onome što imamo.

Planirajte samo slučajnosti

Pokušaj pravljenja plana je pokušaj kontrole situacije, smatra Vukelić koja ističe da je trenutno na snazi životni i karijerni šok za sve i u ovom trenutku je gotovo nemoguće napraviti plan.

„Sada treba da planiramo slučajnosti, to je termin koji postoji u psihologiji i podrazumeva da planiramo da je budućnost neizvesna, da treba da planiramo slučajnosti i da računamo na stres kao na svakodnevni događaj. Predstoje nam razne krize, kriza talenata, uvođenje tehnologija je za mnoge stres, a mi sami moramo da razvijemo toleranciju na greške“.

Informište se, ali kontrolisano

Infodemija je odgovorna za značajnu dozu anksioznosti. To su pokazala istraživanja. Treba da budemo informisani, ali ne da samo to radimo po ceo dan. Infodemija je reč koja je važna i ključna – pokazalo se u studijama u Kini da je izazivala veliku anksioznost, posebno kod tinejdžera – kojima je teško palo „zatvaranje“.

„Problem je kad se to radi po ceo dan, moramo pokušati da pronađeno deo dana kad gledamo TV i čitamo novine i deo dana kad nećemo to raditi. U psihološkom smislu uvek treba da razmišljamo šta je ono što možemo, a šta ne možemo da kontrolišemo i u poslu i u privatnom životu. Moramo da naučimo da živimo sa rizikom, a pitanje ja kako možemo da pomognemo sebi svaki dan. SZO kaže da treba da budemo svesni šta možemo da kontrolišemo, a šta ne. Treba da se okrenemo onome šta možemo da kontrolišemo, da peremo ruke, nosimo maske, da vodimo računa o higijeni, a ne da se nerviramo što ne znamo kada će biti kraj pandemije. To je pitanje kome treba da budemo posvećeni i da pomognemo sebi svakog dana“.

Biti lider u teškim vremenima

To podrazumeva hrabrost, saosećajnost, autentičnost i emocionalnu zrelost, ne znači samo imati beneficije, već i veliku odgovornost.

Preporuke za održavanje dobrobiti

Fondacije za mentalno zdravlje Novog Zelanda izdvojila je interesantne preporuke koje su važne za održavanje dobrobiti u ovoj situaciji. To su pomaganje, odnosno davanje koje je u ovim okolnostima blagotvor, zatim povezivanje jer socijalno mi treba da budemo povezani, ali da držimo fizičku distancu. Takođe, za očuvanje dobrobiti oni preporučuju održavanje aktivnosti u svakodnevnom životu kao i učenje, iskoristiti ovu situaciju da nešto naučite za sebe.

Kako da zaposleni izbegne novu vrstu hroničnog stresa

Stanje emocionalne iscrpljenosti prouzrokuje pad produktivnosti i gde ljudi postaju neljubazni je zapravo stanje „sagorelosti“. To je kad se čovek oseća kao izduvan balon, kad zahtevi prevazilaze resurse. Postoje pristupi u psihologiji rada koji kažu da ne možemo da izbegnemo stres, ne postoji lakši način u obavljanju nekih zanimanja, kao npr. što su lekari. Ali, možemo da vidimo kako da uskladimo odnos između zahteva i resursa i da napravimo dobar balans.

Mi smo nacija koja poslednja traži psihološku i psihoterapijsku pomoć

Ljudi se slabo opredeljuju za nju jer je to usluga koja nije široko dostupna svima zbog ekonomske i materijalne situacije, ali je važno da treba da potraže pomoć kad osete da ne mogu da se bore sami sa problemima. To nije sramota, to je benefit i može doneti samo dobro.

Napravite kutak za sebe, ne radite po celoj kući

Za rad od kuće Milica Vukelić smatra da je značajan benefit za zaposlene i to treba uvek podvući. Ali da bi produktivnost bila veća morate jasno da napravite svoj home office.
„Sad kad zatvorim ova vrata znači da me nema, to je ono što svi vaši ukućani treba da znaju. Produktivnost je veća kada imate kutak za posao u svom domu. Ono što moramo istaći je i da su žene definitivno podnele veći teret pandemije, prema njima treba biti tolerantniji“.

Savet kompanijama kako da postupaju sa zaposlenima u narednom periodu

Ključno je uraditi dobro istraživanje stanja u kompaniji, napraviti intervenciju koja će biti kreirana u skladu sa rezultatima. Bitno je razraditi informisanje i uključivanje zaposlenih u procese donošenja odluka.

Šta je motiv kada je pred nama neizvesnost?

Moramo da prihvatimo da ne može sve biti optimalno, da ne možemo biti inovativni, kreativni u uslovima povećanog stresa. Potrebno je da se odreknemo nekih velikih ciljeva, da bismo održali „glavu iznad vode“. To je, smatra Milica Vukelić, realno u datim okolnostima.

Ceo razgovor možete pogledati na linku:

O SAM-u
Srpska asocijacija menadžera (SAM), je udruženje profesionalnih menadžera koje okuplja 450 članova, rukovodilaca uspešnih firmi i timova od više od 70.000 zaposlenih koji godišnje realiziju posao vredan 9 milijardi evra. SAM u svom fokusu ima profesionalni razvoj menadžera, afirmaciju, profesionalizaciju i promociju menadžerske struke, povezivanje menadžera i promociju najboljih poslovnih praksi, kompanija, odgovornog, etičkog i održivog poslovanja. SAM je takođe usmeren i na kontinuiranu saradnju sa Vladom Republike Srbije i njenim institucijama putem zajedničkih aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje poslovne klime u Srbiji i unapređenje regionalne saradnje. Predsednik SAMa je Dragoljub Damljanović, a izvršni direktor Jelena Bulatović.