Hrvatskim kupcima smetaju maloumne poruke i oglasi koji se ne mogu zatvoriti

ZAGREB – Ispitanicima smetaju podcenjivanje inteligencije i internet oglasi koji se ne mogu zatvoriti, a čak 50 posto tvrdi da ignoriše sve oglasne poruke.

Radi rastućeg problema percepcije i negativnih stavova prema oglašavanju i tržišnom komuniciranju, a posebno prema korišćenju određenih etički dvosmislenih poruka i sadržaja, Hrvatska udruga reklamnih agencija (HURA) je sprovela istraživanje na uzorku od 606 punoletnih ispitanika putem online upitnika.

Istraživanje je pod naslovom Kako se doživljava oglašavanje sproveo je i publikovao sudski veštak za oglašavanje i tržišno komuniciranje Kamilo Antolović. Poseban zadatak istraživanja predstavljalo je utvrđivanje stavova prema nekim oblicima i sadržajima koji uključuju pravne i etički dvosmislene sadržaje kao što su preterana agresivnost, zavaravajuće oglašavanje, korišćenje seksualnosti i scena nasilja, zloupotreba i diskriminacija te poruke usmerene prema deci i mladima i druge. Posebno je zanimljivo da je čak 306 ispitanika upisalo neku zamerku ili zapažanje, uglavnom negativne komentare i ocene na račun stvaranja prividne realnosti kod mladih, podcenjivanje inteligencije primaoca poruke, preteranog podizanja cena i učinaka proizvoda, vizure grada pokvarene billboardima, maloumnosti kreiranja poruka u komunikacijskim kampanjama, oglašavanja prema deci, internet oglasa koji ne mogu da se zatvore, neželjenih SMS poruka.

U saglasju s ranijim nalazima drugih istraživanja slede agresivnosti, preuveličavanja i neistinitosti, čak 53 posto ispitanika žali se da nema odgovarajućeg sankcionisanja oglašavanja koje narušava odredbe zakona i kodeksa. Posledično, baš zbog takve prirode, a mimo ustaljenih mišljenja, uticaj oglašavanja na ponašanje potrošača nije tako velik, navodi se u rezultatima istraživanja. Pokazalo se da oglasne poruke ignoriše čak 50 posto ispitanika. Prema iskustvu korišćenja nabrojanih sadržaja, a i učestalih zamerki te predloženih sadržaja, uočljivo je da potrošači smatraju kako nema previše scena erotike i seksa u oglašavanju. Čak 84 posto ispitanika ocenjuje da ima puno agresivnosti, a najviše se preteruje sa svojstvima proizvoda.

Prema istaknutim obeležjima oglašavanja učestale su zamerke na gotovo sva obeležja (32 – 68 posto). Ipak, najveći postotak (62 posto) smatra da je zavaravanje i navođenje na kupovinu nepotrebnih proizvoda najizrazitije i najučestalije. Uočava se kako velikom procentu potrošača smeta prekidanje programa porukama, nešto više pretrpanost oglasima, a najviše im smeta distribucija oglasnog materijala u poštanske sandučiće. Posmatrajući moguće opcije regulacije i samoregulacije oglašavanja, vrlo je mali postotak ispitanika koji su za potpunu slobodu oglašavanja. Znatno veći broj ispitanika smatra potrebnim strože zakone i sankcije. Veliki broj ispitanika smatra da je samoregulacija važan pristup većoj etičnosti i ukupnoj društvenoj odgovornosti. Uočeno je da čak 51 posto ispitanika ne zna da postoje neka strukovna udruženja. Od onih koja znaju 22 posto zna da postoji HURA, dok je šest posto čulo za HUOJ.

 

Izvor: poslovni.hr