Zlatna groznica 21. veka – Za dve decenije cena žutog metala skočila 800 odsto, a od početka ove godine konstantno raste

U proteklih godinu dana zlato konstantno probija rekorde. Ova godina započela je sa najvišom cenom u istoriji 2.050 dolara, a svaki mesec dostizala je novi maksimum.

 

Tržišta su nastavila sa ogromnim interesovanjem i investiranjem u ovaj plemeniti metal, što je dovelo da od marta ove godine sve do sad cena konstantno raste. Trenutna svetska berzanska iznosi oko 2.520 dolara za uncu, što je rast od gotovo 500 dolara za samo osam meseci ove godine, a očekuje se završetak godine sa novim rekordom.

Da je definitivno na snazi zlatna groznica 21. veka svedoči podatak da je za dve decenije cena ovog plemenitog metala skočila za 800 odsto!

Prema rečima Georgi Hristova iz Tavex zlato & srebro Srbija, zlato beleži dugoročno konstantan rast cene već skoro pola veka i tretira se kao “investicija sigurnog utočišta”.

Ukupna svetska tražnja za zlatom za drugi kvartal ove godine iznosi 1.258 tona, što je skok od četiri odsto u poređenju sa prošlom godinom. Štaviše, Svetski savet za zlato je izjavio da je ovo najjači kvartal ikada od kako su počeli da vode evidenciju 2000. godine. Takođe, kupovine od strane centralnih banka su skočile za šest procenata u poređenju sa prošlom godinom, koja je takođe bila rekordna. Tako da očigledno možemo videti da je tražnja za zlatom trenutno u svom istorijskom maksimumu – objašnjava Hristov. Centralne banke širom sveta vide benefit zlata kao stabilne rezerve koja je u potpunosti pod njihovom kontrolom i ne zavisi od stranih faktora, a ovu matricu preuzima i sve veći broj privatnih investitora – navodi naš sagovornik.

Tako ga tretiraju mnogi investitori i centralne banke širom sveta. Između ostalog i Narodna banka Srbije, koja zlato gleda kao dugoročni štit od inflacije i kao stabilnu rezervu, pa trenutno ima rekordnih gotovo 46,5 tona ovog metala u svojim trezorima.

Kina najveće tržište zlata na svetu

Kako analitičari kažu, tražnja za investicionim zlatom u Americi i Evropi gotovo je konstantna. U SAD je ukupna tražnja za zlatom dostigla vrhunac 2021. godine i trenutno iznosi oko 250 tona. Slična situacija je i u Zapadnoj Evropi. Investiciono zlato najjače „blista“ na tržištima na Istoku – primarno Kini, Indiji i Turskoj. Prema podacima svetskog saveta za zlato kupovina fizičkog investicionog zlata je dostigla novi vrhunac na istoku i njihova ogromna tražnja je jedan od ključnih faktora koji gura cenu zlata gore.

Kina je najveće tržište zlata na svetu i procena je da svake godine uvoze 1.300 tona zlata u formi investicionog zlata i zlata za nakit. Zlato kao investicija u Kini se tretira kao jedna od najsigurnijih i najodgovornijih kupovina. Tražnja za investicionim zlatom u prvom kvartalu ove godine je skočila za 68 odsto u poređenju sa prošlom godinom, što je apsolutno nezamisliv rast za samo godinu dana -objašnjava Hristov i ističe da osim investitora i pojedinaca u Kini, još veći ljubitelj zlata je Narodna banka Kine.

Od 2015. godine do danas, Kineska centralna banka, digla je svoje rezerve sa oko 1.050 tona na čak 2.264 tona i nalazi se na 6. mestu u svetu po zlatnim rezervama, ali ako nastavi sa ovakvim kupovinama mogla bi da prestigne prvoplasirane. Amerika je na provom mestu po rezervama – 8.133 tona. Sledi Nemačka sa 3.352 tone, pa Italija – 2.452 tone, Francuska 2.437 tona, Rusija – 2.336 tona.

Srbija sa 46,5 tona ima ubedljivo najviše rezerve zlata na Zapadnom Balkanu, čak ima više nego sve ostale zemlje zajedno puta dva. Makedonija je druga na Zapadnom Balkanu sa 7 tona zlata, zatim Albanija sa 3,5 tone, Slovenija sa 3,1 tonu, Crna Gora sa 1,9 tona, Bosna i Hercegovina sa 1,5 tona i Hrvatska centralna banka ne drži nikakvo zlato u rezervama. Prestigla je i Bugarsku koja trenutno ima 40,6 tona zlata, i približili smo se Finskoj koja ima 49 tona u svojoj rezervi. Pored toga smo ispred i mnogih drugih Evropskih država poput Irske (12 tona), Kipra (14 tona), Češke (30 tona), Slovačke (32 tona), Luksemburga (2.2 tone) i mnogih drugih.

U Srbiji je najčešća kupovina oko 200 eur. Možemo da zaključimo da je u ostalim zemljama u regionu ovaj iznos veći i to je potpuno normalno. Dobar znak je da ovaj iznos svake godine postaje veći i da broj ljudi koji se odlučuju da ulože u investiciono zlato raste – kaže Hristov.

Zlato čuva rezerve od stranih faktora

Prema istraživanju američkog fonda Invesco, 96% centralnih banaka širom sveta tretira zlato kao sigurnu investiciju. Nakon rata u Ukrajini i sankcionisanja Rusije, Centralne banke širom sveta su videle koliko je lako Rusija isključena iz međunarodnih finansijskih tokova, i koliko je lako bilo zamrznuti Ruske rezerve koje su bile u formi dolara, evra, stranih obveznica itd. Zbog toga su mnoge centralne banke počele da kupuju zlato i da ga čuvaju u sopstvenim trezorima. Na taj način je njihova rezerva osigurana i ne zavisi ni od jednog stranog aktera.

Globalna potražnja neprestano raste, a svake sledeće godine sve više ljudi i centralnih banaka kupuje investiciono zlato. Razlog za to je što mnogi uviđaju promene u monetarnom sistemu i sami mogu da naprave procene o tome šta bi se moglo dogoditi u budućnosti na globalnom nivou – kaže naš sagovornik i ističe da je tržište u Srbiji još relativno novo. Očekivano je da domaće tržište trenutno raste, bez obzira na globalne događaje.

Prema njegovim rečima, iako je tržište u Srbiji u razvoju, potražnja kod nas, kao i svuda u svetu, raste sve više.

Mnogi faktori su odgovorni za to. Investiciono zlato ima nisku korelaciju sa drugim finansijskim instrumentima poput akcija, obveznica, kriptovaluta. Kada su recimo berza, vrednost akcija i nekretnina u padu, zlato uglavnom nije u problemu. Inflacija je najviše gurala cenu zlata poslednjih godina. Osim toga, zlato je univerzalno, svetski prepoznatljivo i svuda standardizovano. Nije vezano za jednu državu, jedno tržište ili jednu valutu. Može da se kupi i proda bilo gde u svetu za cenu blizu berzanskoj. To daje veliku fleksibilnost investitorima i čini zlato jako pristupačnom investicijom – kaže Hristov i dodaje da je važan faktor koji zlato čini toliko privlačnim za investitore njegova ograničena ponuda. A to mu daje dodatnu stabilnost cene.

Kada je reč o prognozama, kaže da inflacija i geopolitičke tenzije utiču na cenu zlata. S obzirom da živimo u novoj eri ratova i globalnih suprotstavljanja, bilo kakav događaj te vrste bi zabrinute investitore okrenuo ka sigurnosti koju donosi zlato.
 

Foto: pixabay