Zbog prekomerne upotrebe digitalnih uređaja, deca gube interesovanja za svakodnevne aktivnosti!

Istraživanja pokazuju da čak oko 70% dece mlađe od dve godine provodi više od dva sata pred ekranom, što je previše za taj uzrast. U prilog ovoj činjenici govori i podatak da sve više dece ima poteškoće u razvoju govora, što predstavlja samo jedan od kasnijih razvojnih problema.

 

Kako bi ukazala na važnost kontrolisane upotrebe digitalnih uređaja u ranom razvoju, kompanija Telekom Srbija pokrenula je kampanju ,,Dečji svet je veći od ekrana”. Jedan od autoriteta koji su ovu inicijativu podržali svojim učešćem je i Marijana Mirković, master logoped, koja nam objašnjava koje su sve posledice neprimerene upotrebe digitalnih uređaja na razvoj dece.

Na koje sve funkcije utiče prekomerna upotreba ekrana u formativnim godinama razvoja dece?

– Prekomerna upotreba ekrana na ranom uzrastu od rođenja do treće godine života deteta, a i kasnije, ima negativan uticaj na kognitivne funkcije uključujući pažnju, pamćenje, mišljenje, učenje, govor, jezik i ponašanje. Takođe, ima nepovoljan uticaj i na motorni i socio-emocionalni razvoj, jer ne podstiče decu na kretanje, na igru, na druženje i komunikaciju sa okolinom. U društvu digitalnih uređaja deca su vizuelno i auditivno prestimulisana, pa se teško usredsređuju na dešavanja u realnom svetu i na taj način gube interesovanja za svakodnevne aktivnosti, a ustvari se razvijamo kroz interakciju sa okolinom.

Šta se podrazumeva pod ,,uravnoteženom upotrebom ekrana”?

– Uravnotežena upotreba ekrana odnosi se na ograničeno vreme koje deca mogu provesti ispred ekrana, ali uz roditeljski nadzor. Prema preporuci stručnjaka, za decu do 3 godine dovoljno je 30 minuta pred ekranom. Za stariju decu savetuje se da pred ekranom ne budu duže od sat vremena dnevno. Najbolje je da roditelji odaberu sadržaje na internetu primerene uzrastu deteta, da razgovaraju sa njima o toj temi i da im pomažu da razmišljaju o slikama koje gledaju. Deca ne mogu da budu pasivni posmatrači. Kada se uspostavi svrha korišćenja digitalnih uređaja i poštuje dogovor oko primene, ne bi trebalo da bude problema.

Koliko je važno govoriti o ovoj temi?

– Ova tema je važna iz više razloga. Upotreba ekrana kod dece na ranom uzrastu je poprimila razmere epidemije u poslednjih desetak godina. Deca se povlače iz svog okruženja i premeštaju u svet digitalnih medija, a onda ne reaguju na govor okoline, izbegavaju interakciju, ne razvijaju motivaciju, niti potrebu ni za komunikacijom ni za druženjem, najpre sa roditeljima, a zatim ni sa ostalim osobama u okruženju. Primećeno je da je povećan broj dece koja kasne u senzomotornom, saznajnom, socio – emocionalnom i govorno – jezičkom razvoju. A onda deca postaju zavisna. Što više vremena provode uz ekrane, imaju sve veću potrebu za njima, otuđuju se iz sredine, povlače se u sebe… Zato je važno da naglasimo značaj prevencije, tj. odlaganja preranog i preteranog izlaganja dece ekranima u prvim godinama života, a na kasnijem uzrastu im ograničiti vreme.

Zašto je dečji svet veći od ekrana?

– Dečji svet jeste veći od ekrana i treba da bude, jer kroz igru, spontanu interakciju, gestovnu i vokalnu imitaciju sa svojom porodicom i širim socijalnim okruženjem, deca prirodno razvijaju sve svoje biološke potencijale, od motorike, čula, inteligencije, razumevanja, govora i jezika, pažnje, pamćenja, ponašanja. Uče se strpljenju, empatiji, društvenosti, saradnji, uče se ljudskim veštinama.
Odnos sa roditeljima, starateljima i drugim bliskim osobama, uči ih svemu onome što ne može da im pruži svet ekrana, a to je na prvom mestu fizički dodir, ljubav, razumevanje, lepa reč, podrška.

Koje konkretne savete biste uputili roditeljima?

– Ne stavljajte svoju decu pred ekrane, ne smirujte ih ekranima, ne hranite ih pred ekranima, ne kupujte im ljubav ekranima, korist je mala, a šteta velika. Nemojte brinuti da li će vaše dete naučiti da koristi pametne uređaje. Digitalna tehnologija je postala neophodno sredstvo za svakodnevni život i funkcionisanje, ali nije potrebna deci do treće godine kada je njihov razvoj najintenzivniji i kada treba da ih učite drugim veštinama. Bolje je sprečiti, nego lečiti!

Kompanija Telekom Srbija poziva zainteresovane građane da prisustvuju tribinama na kojima će imati priliku da čuju stručna mišljenja renimiranih eksperata u ovoj oblasti. Pored Marijane Mirković, govornici na tribinama biće dr Ranko Rajović, šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju na Pedagoškom fakultetu u Kopru i doc. dr Bojana Drljan sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Tribine će se održati 12. maja u Beogradu, 26. maja u Novom Sadu, 8. juna u Kragujevcu i 15. juna 2024. godine u Nišu. Prisustvo je besplatno, uz prethodnu registraciju.

Naslovna fotografija: Marijana Mirković, master logoped, Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović“; (autor fotografije: Zoran Rašić)