Prava intelektualne svojine – koncept sa kojim se često susrećemo, o kom se naširoko govori, a opet deluje apstraktno, dok ta zaštita deluje gotovo nedostupna malim i srednjim preduzećima.
Razbijamo mit – šta su prava intelektualne svojine? Zašto su važna? I kako CEFTA planira dalje jačanje trgovine implementacijom okvira prava intelektualne svojine?
Šta su prava intelektualne svojine i zašto su važna za ekonomiju?
Osnovna svrha prava intelektualne svojine (IPR) je zaštita i ostvarivanje prava stvaralaca i vlasnika pronalazaka, dizajna i kreativnih radova. Na taj način prava intelektualnog vlasništva podstiču razvoj i distribuciju novih proizvoda i usluga. Prava intelektualne svojine pokrivaju široku oblast, obuhvataju prava industrijske svojine kao što su patenti i žigovi, ali i autorska i srodna prava koja vidimo u muzici, filmu i drugim kreativnim oblastima. Prava intelektualne svojine takođe štite neotkrivene informacije, opšte poznate kao poslovne tajne i praktično znanje i umeće, obezbeđujući fer konkurenciju među kompanijama.
Zaštita prava intelektualnog vlasništva ima vitalnu ulogu u rastu današnjih ekonomija. S jedne strane, pomaže u promociji inovacija, omogućavajući inovativnim kompanijama da rastu tako što obezbeđuje različitost njihovih proizvoda od proizvoda konkurenata. Ovo je posebno važno za startape, mala i srednja preduzeća jer zaštita njihovih inovacija izjednačava uslove igre, omogućavajući im da se takmiče sa mnogo većim kompanijama.
Zaštita intelektualnog vlasništva takođe koristi potrošačima i društvu u celini. Pomaže u pružanju inovativnih proizvoda i usluga potrošačima, a konkurencija koju stvara takođe ima tendenciju pada cena. Drugi važan aspekt je da pomaže u zaštiti potrošača od krivotvorenih i piratskih proizvoda, čuvajući njihovo zdravlje i sigurnost, jer ovi proizvodi često nisu u skladu sa sigurnosnim standardima.
Sa kojim se poteškoćama suočavaju preduzeća?
Nedavne studije su pokazale da su, u oblasti zakona i propisa o intelektualnoj svojini, sve Strane u prethodnim godinama implementirale izmene u svom zakonodavstvu i njihovo zakonodavstvo je u velikoj meri usklađeno sa odredbama Sporazuma o pravima intelektualne svojine u vezi sa trgovinom (TRIPS) Svetske trgovinske organizacije (WTO) i odredbama Evropske unije (EU).
Međutim, i dalje postoje poteškoće u sprovođenju prava intelektualne svojine. Kompanije i privredne komore navode da se suočavaju sa sledećim preprekama:
- Skup i dugotrajan proces registracije pojedinačno za svako tržište i/ili na nivou EU
- Geodiskriminacija i dalje postoji
- Pravni sistemi ne nude dovoljnu zaštitu, skupi i dugotrajni sudski procesi
- Upravama carina nedostaje jedinstven pravilnik za utvrđivanje prava iz intelektualne svojine (odnosno za proveru da li je nešto kopija ili original)
- Kancelarije intelektualne svojine, koje su zadužene za zaštitu ovih prava, nemaju dovoljnu razmenu prakse sa drugim Stranama
- Nedostaje harmonizacija, sistematizacija i elektronski sistem carinskih uprava
Zašto su prava intelektualne svojine važna za promovisanje trgovine između CEFTA Strana?
Kad je reč o CEFTA Stranama, iz Agencije za intelektualnu svojinu BERIN ističu da su globalizacija, olakšane prilike za trgovinu na svetskom tržištu i sve veći ekonomski značaj intelektualne svojine pokretači ekonomskog rasta. Sektori koji se oslanjaju na prava intelektualne svojine predstavljaju značajan deo razvijenih ekonomija i ekonomija u razvoju, u smislu BDP-a, zaposlenosti, poreza, prihoda i strateškog značaja. IPR također promoviše direktna strana ulaganja i transfer tehnologije u razvijene i ekonomije u razvoju.
Integracija tržišta roba i usluga omogućila bi malim ekonomijama CEFTA-e da postanu deo ne samo regionalnih, već i globalnih lanaca nabavke i proizvodnih mreža, što bi zauzvrat smanjilo troškove za potrošače i učinilo ove ekonomije privlačnijim za strane investicije. Štaviše, posmatrano iz regionalnog okvira, integracija je preduslov za ulazak u EU, što bi pripremilo otvaranje regionalnog tržišta usluga CEFTA ekonomija za funkcionisanje u okviru jedinstvenog tržišta EU. Na ovaj način se posebno promovišu direktna strana ulaganja, a podstičući inovacije, velikim i malim kompanijama obezbeđuje niz alata koji pomažu u podsticanju njihovog uspeha i koristi potrošačima i društvu kroz kontinuirani protok inovativnih, konkurentnih proizvoda i usluga, kao i širenje ukupnog znanja društva. Kao rezultat dobijamo ciklus deljenja i iskorišćavanja novog znanja koje koristi svima u društvu.
Šta novi okvir CEFTA znači u smislu prava intelektualne svojine?
Jedan od ciljeva u okviru odeljenja međusektorskih trgovinskih mera Zajedničkog regionalnog akcionog plana tržišta 2021-2024 je usvajanje novog okvira o trgovinskim aspektima intelektualne svojine i srodnih prava do 2023. godine. Cilj novog okvira je obezbeđivanje usklađene regulative ili minimalnih standarda pravne zaštite u različitim oblastima intelektualne svojine, kao i unapređenje postupaka izvršenja za koje su privredni subjekti prepoznali da nedostaju i da im je potreban rad. Novi okvir će uzeti u obzir EU i globaln (TRIPS) praksu i dodatno će biti poboljšan unapređenjem koordinacije između kancelarija za intelektualnu svojinu.
Stručnjaci CEFTA-e već su se na tehničkom nivou usaglasili oko teksta Odluke Zajedničkog odbora, koja nastoji da se blisko pridržava najnovijih pravnih kretanja Evropske unije. Odluka Zajedničkog odbora će nastojati da olakša saradnju između Strana u oblasti zaštite prava intelektualne svojine putem:
- Usklađivanja minimalnih standarda za zaštitu i sprovođenje prava intelektualne svojine među Stranama u cilju uklanjanja trgovinskih barijera u vezi sa pravima intelektualne svojine;
- Promovisanja tehnoloških inovacija, prenosa i širenja tehnologije između Strana; i
- Promovisanja efikasne i adekvatne zaštite i sprovođenja prava intelektualne svojine obezbeđivanjem da sprovođenje mera i postupaka izvršenja samo po sebi ne postane prepreka za trgovinu.
Usklađeni minimalni standardi uključuju princip nediskriminacije između CEFTA Strana, tako da se zaštita koja se pruža pojedincima ili preduzećima u jednoj CEFTA Strani pruža i pojedincima ili preduzećima drugih CEFTA Strana. Ovo se takođe primenjuje u slučaju bilo kakvog povoljnog tretmana koji se pruža bilo kojoj od CEFTA Strana, a odnosi se i na pojedince ili preduzeća drugih CEFTA Strana.
Odluka takođe uvodi usklađeni režim iscrpljivanja robnih marki i dizajna između CEFTA Strana kako bi se olakšala slobodna trgovina. Ako su roba ili usluge legalno stavljene na tržište bilo koje CEFTA Strane, njihova zaštita žiga ili dizajna se smatra iscrpljenom, a roba ili usluge se mogu trgovati između pojedinaca ili preduzeća iz CEFTA Strana bez pozivanja na pravnu zaštitu. Ovo povećava konkurenciju. Štaviše, Odluka stavlja snažan fokus na promociju tehnoloških inovacija i transfer znanja između CEFTA Strana, obezbeđujući usklađena pravila o neotkrivenim informacijama, posebno u pogledu naknade štete, u skladu sa pravnim tekovinama EU. Takođe, biće formirano novo CEFTA telo, Podkomitet za prava intelektualne svojine, koje će unaprediti saradnju između nadležnih organa unutar Strana.
U praksi, Odluka će omogućiti koordinaciju između Strana na uspostavljanju jedinstvenog pristupa zaštiti i sprovođenju prava intelektualne svojine. Kao proizvod ove koordinacije uskoro ćemo u realnom vremenu imati razmenu informacija relevantnih za implementaciju carinskih mera, kao i online alata i digitalizaciju podnesaka u vezi sa pravima intelektualne svojine, aktivnosti podizanja svesti i uspostavljanje službi za pomoć u intelektualnoj svojini i fokalnih tačaka za angažovanje malih i srednjih preduzeća u zaštiti i razvoju svojih prava intelektualne svojine kroz obrazovne aktivnosti i kontinuiranu saradnju sa organima Evropske unije, posebno sa Kancelarijom Evropske unije za intelektualnu svojinu.
Novi okvir CEFTA-e je mali, ali važan element izgradnje u okviru Akcionog plana za Zajedničko regionalno tržište koji doprinosi jačanju integracije prava intelektualne svojine u CEFTA-i kao dela zajedničkog tržišta, olakšava trgovinu robom i uslugama unutar CEFTA-e i trgovinu sa Evropskom unijom za održiviju i inkluzivniju ekonomiju.
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS