Zakon zabranjuje „Kupujmo domaće“

Aktuelni propisi ne dopuštaju ograničavanje slobode trgovanja u Srbiji. Svi trgovci i roba, domaći ili strani, moraju imati jednak tretman. Država ne može potrošačima da sugeriše kupovinu srpskih proizvoda

Kada damo 100 dinara za domaći proizvod, često i do 95 dinara ostaje u zemlji i ide na troškove proizvodnje, plate radnika, investicije i izdvajanja za prosvetu, zdravstvo, penzije, a samo pet dinara odlazi kroz profit u džepove vlasnika firme, ma koje vere ili nacije oni bili! Objašnjava ovo za „Novosti“ Milan Ristić, predsednik Udruženja „Moja Srbija“, koje godinama vodi akciju o važnosti kupovine domaće robe, ukazujući da ako se istih tih 100 dinara da za uvozni proizvod, najveći procenat sume izlazi iz novčanih tokova Srbije.

Iako je zvanična kampanja „Kupujmo domaće“ startovala pre više od 10 godina, nikada nije u punoj meri zaživela u našoj zemlji. Bilo je sporadičnih akcija i pokušaja da se favorizuje domaća roba, ali uglavnom kratkog daha. Kampanja „Kupujmo domaće“ počela je na proleće 2004. godine, i u to vreme je bila u skladu sa zakonskim rešenjima i sporazumima iz oblasti trgovine. Vlada Srbije tada je podržala akciju Ministarstva trgovine „Kupujmo domaće – obnovimo Srbiju“ zbog povećanja tražnje za domaćim proizvodima i otvaranja novih radnih mesta.

– Osnovna pretpostavka tadašnjeg ministarstva nadležnog za trgovinu, bila je da postoje izraženi stereotipi u javnosti, prema dobrom kvalitetu stranih i lošem kvalitetu domaćih proizvoda – kaže za Novosti Željko Rakić, načelnik Odeljenja za trgovinu i razvoj konkurencije Ministarstva trgovine. – To nije odgovaralo stvarnosti i u velikoj meri posledica je imidža robne marke.

Kampanja je imala promotivni karakter i zasnivala se na organizovanju skupova i prikazivanju TV spotova o kupovini domaće robe. Ipak, utisak je da nije bilo suštinskih promena i novog načina razmišljanja u stvarnosti, kroz povećanje kvaliteta, podsticanje domaće proizvodnje, uvođenja zaštitnog znaka…

– Aktuelni Zakon o trgovini zabranjuje ograničenja slobode obavljanja trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije – dodaje Rakić. – To znači da svi trgovci i sva roba na našem tržištu imaju jednak tretman, nezavisno od toga da li dolaze iz naše zemlje ili inostranstva. Država zbog toga više ne može da sugeriše kupovinu domaće robe, jer bi time uticala na slobodan izbor potrošača što nije u skladu sa normama o ravnopravnom tretiranju proizvoda na tržištu. Pravo na slobodan izbor je primarno među pravima potrošača, u pravnim sistemima i EU i UN.

Rakić napominje da je kampanja „Najbolje iz Srbije“ koju od 2004. zajedno organizuju Privredna komora Srbije uz podršku Ministarstva trgovine, bila u skladu sa principima EU i UN, a imala je cilj da podstiče stvaranje kvalitetnih srpskih proizvoda i jača njihovu tržišnu poziciju u zemlji i inostranstvu.

„SRBIJA IMA KVALITET“

Umesto „Birajmo domaće“, udruženje „Moja Srbija“ poslednjih godina vodi akciju „Srbija ima kvalitet“. Prema Ristićevim rečima, naziv je promenjen kako bi se omogućilo državnim funkcionerima da se lakše uključe, bez obzira na EU ograničenja.

– Za šest godina, naša akcija nije dobila nijedan dinar pomoći – kaže Ristić. – Slične akcije su u Hrvatskoj organizovane pod okriljem tamošnje Privredne komore sve do trenutka ulaska u EU, uz velika novčana ulaganja. Ono što izdvaja našu kampanju od sličnih jeste i to što ne pozivamo građane da kupuju domaće proizvode pošto-poto. Kažemo ukoliko je domaći proizvod dovoljno kvalitetan i cenovno konkurentan stranom proizvodu.

 

Autor: D. Marinković
Izvor: Novosti