Savet za štampu obeležio je deset godina postojanja, a govornici na svečanosti istakli su važnost samoregulacije i slobode medija za svako demokratsko društvo
Predsednik Upravnog odbora Saveta za štampu Dragan Đorđević rekao je da je „samoregulacija način da se sačuva funkcija medija da informišu građane tačno, objektivno i blagovremeno„.
Istakao je da je Komisija za žalbe Saveta za štampu rešila više od 700 predmeta zbog kršenja Kodeksa novinara Srbije, a da je projekat posmatranja onlajn medija pokazao da oni u kršenju Kodeksa ne zaostaju za tradicionalnim.
Đorđević je rekao da su pred Savetom mnogi izazovi, da mediji koji krše Kodeks i dalje dobijaju novac na konkursima za sufinansiranje medija i da je zadatak Saveta da ubedi vlast da oni koji krše Kodeks ne rade u javnom interesu i ne smeju da budu nagrađeni novcem građana.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je svaka profesija jaka koliko i njegova etika. Prema njegovim rečima, ključni zadatak svakog demokratskog društva je da zaštiti slobodu medija i govora, a mediji su potrebni kao integralni deo društva, da bi ono bilo bolje.
Fabrici je rekao da mediji treba da budu slobodni, brzi i tačni, kako bi građani dobili potrebne informacije, i da EU želi da pomogne da Srbija ima zdravo medijsko okruženje, dodavši da na tome treba mnogo raditi.
Medijska strategija predstavlja dogovor šta treba da se uradi, a EU će insistirati da se ona i primeni, poručio je Fabrici.
Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio pohvalio je zajedničke napore više medijskih udruženja da se stvori samoregulativno telo i istakao da mu je drago što ulogu Saveta prepoznaju i novi onlajn mediji.
Oricio je istakao da su nezavisni i istraživački novinari na meti i da se nazivaju raznim imenima, poput špijuna, kao i da se govori o njihovom privatnom životu, što nije javni interes, a naglasio je da je sigurnost novinara važno pitanje i da mora da se stvori okruženje u kojem mediji mogu neometano da ispune svoju ulogu.
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Vida Petrović Škero rekla je da Komisija treba da doprinese jačanju kvaliteta medija i da vrati poverenje u medije, koje je u ranijem periodu duboko poljuljano.
Istakla je da Komisija treba da bude institucija koja će se boriti za život i realizaciju Kodeksa, kako on ne bi postao „samo papir“, kao i da treba da se bori za vraćanje ugleda novinarske profesije, između ostalog i ukazivanjem na neprofesionalni rad medija, kada do njega dođe.
Koliko žalbi je podneto
Prema podacima koji su podeljeni medijima, Komisija je od 2011. rešila 296 žalbi u kojima je ustanovljeno kršenje Kodeksa novinara Srbije, u 95 žalbi nije bilo prekršaja, 44 su rešene medijacijom, po 50 žalbi Komisija se nije usaglasila, 161 žalba je odbačena, a u 28 slučajeva podnosilac je odustao od žalbe.
Najviše žalbi, 355, podneto je na onlajn medije, na štampane medije ih je bilo 268, a šest na novinske agencije.
Mediji su najviše kršili Kodeks u oblastima – istinitost izveštavanja (171), odgovornost novinara (153), novinarsku pažnju (140), poštovanje privatnosti (59) i poštovanje autorstva (30). Kada je reč o podnosiocima, 122 žalbe podnele su organizacije civilnog drustva, 309 pojedinci, 39 organizacije i institucije i 55 mediji.
Izvor: FoNet
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS