U Srbiji se svake godine proda preko 80 hiljada tona odeće

U Srbiji se svake godine proda preko 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je prvo zvanično društveno istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u našoj zemlji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine

 

Najviše kupujemo hulahopke i čarape (8,3 komada), bokserice i gaćice (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada). Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, kupuju se nešto ređe, između dva i tri komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odeća, odela, kravate, bademantili) kupuju najređe.

Potrošači u Srbiji najviše vole da kupuju u prodavnicama globalnih brendova. Čak 60,5 odsto stanovnika se oblači u ovim trgovinama, dok su na drugom mestu radnje sa polovnom odećom, gde pazari 16,2 odsto kupaca. Prodavnice domaćih proizvođača su na trećem mestu, u kojima pazari 13,4 procenata žitelja Srbije.

– Manje od 10 odsto nas pazari preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima. Kvalitet odeće je presudan za 54,5 procenata ispitanika, dok 41,2 odsto njih smatra cenu kao najvažniji faktor. Samo njih 4,3 odsto kupuje odeću zbog trenda – podatak je ovog istraživanja.

Rezultat da je životni vek para pantalona, farmerki, trenerke i majice, za trećinu ispitanika do 12 meseci, u Centru smatraju za zabrinjavajuć, jer je za proizvodnju jedne majice potrebno 2700 litara vode, a za jedan par farmerki vrtoglavih 10.000 litara. Prosečno, kažu, najkraće nosimo čarape – 14 meseci i veš – 20 meseci. Čak 73.1 odsto ispitanih, sokne nosi do godinu dana. Slično je i sa boksericama, ženskim vešom, brushalterima, koje polovina baca i za manje od 12 meseci. Na drugoj strani, najdugovečniji rok nošenja imaju ski odela, u proseku traju 58 meseci, kaputi i bademantili – po 52 meseca.

– Kada posmatramo ukupnu sliku najveći broj tipova odeće se nosi između 30 i 40 meseci. Kada više ne žele da nose pojedine odevne komade, više od polovine ispitanika poklanja odeću, 16 odsto je čuva u ormaru, a isto toliko je poklanja. Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda, njih oko dva odsto, koristi je u druge svrhe oko sedam odsto, a gotovo četiri procenata je baci – kažu iz Centra za unapređenje životne sredine.

Istraživači ove analize naglašavaju da bi sve brojke bile veće, jer je analiza rađena usred pandemije korone virusa, kada je kupovina smanjena za čak 48 procenata.

Iako se često ponavlja da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo da oba pola beleže isti prosek. Čak je rok nošenja odevnih predmeta kod muškaraca kraći nego kod žena – podatak je Istraživanja o modnim navikama naših žitelja.

Oko polovine ispitanika upoznato je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije. Iako je 55 odsto upoznato sa ovim fenomenom „brze mode“, ali ne i njenim posledicama.
 

Izvor: Tanjug
Foto: pixabay