Tri lica zlata prednosti i razlike – ETF, digitalno i fizičko

Globalni investitori su podigli ukupnu vrednost zlatnih ETF fondova na više od 503 milijarde dolara, pri čemu je samo u proteklom mesecu uloženo čak 8,2 milijarde dolara.

 

Zlatni ETF-ovi su investicioni fondovi kojima se trguje na berzi, a čija je osnovna imovina fizičko zlato, što investitorima omogućava da ulažu u zlato bez direktnog posedovanja metala.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, rastuća cena zlata i veliki prilivi doveli su ukupnu vrednost globalnih zlatnih ETF-ova na još jedan rekordni nivo, a obim trgovanja na tržištu zlata je eksplodirao, u proseku 561 milijardu američkih dolara dnevno. Iako svetski apetiti za zlatom kroz ETF-ove obaraju rekorde, u Srbiji je slika znatno drugačija. Prema rečima domaćih berzanskih analitičara, interesovanje investitora za ove moderne oblike ulaganja i dalje je relativno skromno, a da radije biraju opciju “investiciono zlato u ruci”.

Iako ETF-ovi nude jednostavniju i likvidniju alternativu, a digitalne verzije zlata omogućavaju posedovanje plemenitog metala bez brige o čuvanju, domaći investitori i dalje često ističu da fizičko zlato pruža dodatni osećaj sigurnosti, jer digitalni i finansijski instrumenti uvek nose određeni nivo rizika.

Zašto domaći investitori radije biraju fizičko zlato

„Kupovina fizičkog zlata bliža je prosečnom domaćem ulagaču koji želi da ima opipljivu imovinu, a većina naših građana pre investira na ovaj način. To je delom posledica konzervativne orijentacije domaćih investitora, ali i činjenice da su kupci zlata često ljudi koji imaju izvesnu dozu skepticizma prema tradicionalnim finansijskim sistemima“, objašnjava berzanski stručnjak Nenad Gujaničić i napominje da uprkos tome, domaći investitori imaju i mogućnost ulaganja u zlatne ETF-ove, kao i investitori u svetu.

„Kao i kod svakog finansijskog proizvoda, postoje i rizici. U ovom slučaju, to je prvenstveno rizik poslovanja kompanije koja upravlja fondom, zbog čega se preporučuje izbor ETF-ova sa velikom imovinom pod upravljanjem i dugom istorijom poslovanja“, ističe Gujaničić, a kada je reč o kretanju cene zlata, podseća da je ovaj plemeniti metal od početka godine ojačao oko 56 odsto i time postao jedan od najatraktivnijih investicionih alternativa u 2025. godini.

„Zlato tradicionalno daje najbolje rezultate u periodima povišene neizvesnosti, inflacije i geopolitičkih tenzija i predstavlja jednu od najpouzdanijih dugoročnih zaštita portfelja od inflacije i tržišnih šokova“, objašnjava i upozorava da je važno razumeti cikličnost tržišta i da ne treba donositi odluke isključivo u trenucima jakih skokova cene, jer kao i kod svake investicije, postoje faze u kojima cena može biti više ili niže atraktivna.

„Zato je najvažnije da se kupovina zlata posmatra kao dugoročna strategija i kao zaštita portfelja, a ne kao kratkoročna špekulacija. Investitori koji tako pristupe zlatu dugoročno imaju stabilniji rezultat“, objašnjava Gujaničić.

Da svaka vrsta ulaganja ima svoje prednosti i rizike smatra i Georgi Hristov iz kompanije „Tavex zlato&srebro“. On veruje da je fizičko zlato i dalje najbezbedniji izbor, dok su digitalne platforme i posebno ETF-ovi primereniji investitorima koji su spremni na nešto dinamičnije tržišno okruženje.

“Kod digitalnog zlata, investitor poseduje određenu količinu zlata, u gramima ili uncama, ali kompanija ili platforma čuva fizički metal. Kod “zlatnih” ETF-ova, investitor poseduje akcije koje je izdao fond, u potpunosti ili delimično podržane zlatom, ali bez prava na fizičko zlato. S druge strane, investitori u fizičko zlato poseduju stvarne unce”, objašnjava Georgi Hristov i dodaje da su ETF-ovi na zlato veoma koristan instrument za špekulacije cenom zlata.

“Takođe su koristan instrument za one koji već imaju željenu količinu fizičkog zlata u portfoliju i žele samo da trguju kratkoročnim promenama cena zlata. Vlasnik fizičkog zlata ima ogromnu prednost jer poseduje jedno od najlikvidnijih sredstava. To znači da ima kupovnu moć da zadovolji svoje potrebe čak i tokom ozbiljne krize likvidnosti u monetarnom sistemu. Fondovi kojima se trguje na berzi dobar su izbor za kratkoročne špekulacije cenom zlata. Ako, pak tražite zaštitu od mogućih finansijskih previranja, bankarskih kriza, devalvacije nacionalne valute, ETF-ovi na zlato neće biti od koristi. Jedno od najkorisnijih sredstava za takvu svrhu ostaje posedovanje fizičkog zlata.”

Digitalne platforme i ETF-ovi – prednosti, rizici i regulativa

U Narodnoj banci Srbije kažu da u domaćeoj regulativi pojam “digitalnog zlata” zapravo ne postoji. Ni Zakon o NBS ni Zakon o digitalnoj imovini ne prepoznaju tu kategoriju, pa platforme koje posluju uz dozvolu NBS ne nude kupovinu ili čuvanje digitalnog zlata. Regulisan je samo promet monetarnog zlata kojim upravlja NBS, dok sve ostale vrste ulaganja u zlato, preko digitalnih platformi, tokena ili neregulisanih proizvoda, ostaju van domaćeg nadzora.

“Nezavisno od navedenog, napominjemo da je Narodna banka Srbije više puta do sada upozoravala građane Republike Srbije na rizike trgovanja visokorizičnim instrumentima preko pojedinih elektronskih platformi koje ne podležu regulatornim, kontrolnim niti nadzornim ovlašćenjima organa Republike Srbije”, poručuju iz domaće Centralne banke.

Kako Hristov kaže, procena prednosti i mana između fizičkog zlata, digitalnog zlata i ETF-a jedna je od ključnih odluka za svakog investitora. Smatra da se često zanemaruju skriveni troškovi, na primer, provizije platforme naspram troškova bezbednog fizičkog skladištenja. Za one koji se ipak odluče za kupovinu digitalnog zlata preko stranih sajtova i kompanija koje nude takve opcije, obavezno izaberu proverenog i renomiranog provajdera sa jasnom istorijom poslovanja i dobrom reputacijom.

“Kod većine digitalnih aplikacija, investitor ima potraživanje prema kompaniji, i u slučaju bankrota tretira se kao nenamiren poverilac. Zato je važno pažljivo proučiti uslove korišćenja, pravnu strukturu i jurisdikciju platforme. Bitno je i gde je kompanija registrovana, a prednost imaju zemlje sa stabilnim pravnim sistemom i snažnom zaštitom privatne svojine. Najvažnije je da investitor zna da li se zlato vodi na ime kupca, ili ne – kada kupac ima potraživanje prema zajedničkom fondu zlata kompanije”, kaže Hristov i dodaje da obavezno treba tražiti – nezavisne revizije, detaljne liste poluga, jasne informacije o čuvaru trezora, pravni dokaz da bi zlato ostalo vlasništvo investitora i u slučaju stečaja platforme.

Image by Steve Bidmead, Pixabay