Trgovinski lanci sve više prodaju proizvode pod vlastitim imenom

Možete da kupite salamu koja nosi ime poznatog brenda ili onu koja se zove kao i trgovinski lanac u kojem pazarite, isto je i s roštilj-kobasicama, viršlama, sokovima, a sve je više i grickalica na čijim pakovanjima umesto poznatog brenda stoji ime prodavnice. Tako je kod nas, a još izraženije je u Evropi

Artikli koji se proizvode pod imenom brenda nekog trgovinskog lanca – privatne ili trgovačke robne marke, jeftiniji su od sličnih brendiranih proizvoda i dostupni velikom broju potrošača. Po istraživanju agencije Nielsen, u 17 zemalja EU učešće takvih proizvoda u ukupnom prometu veće je od 30 odsto. Najveći udeo, čak 45 procenata, zabeležen je u Austriji.

Potrošače u Srbiji svetski trendovi u trgovini nisu zaobišli. Sve više se okreću privatnim robnim markama jer cena takvih proizvoda može biti i do 30 posto niža od poznatog brenda. Potrošači kupuju te proizvode jer je, kažu, kvalitet nekad isti kao i kod poznatih brendova. Drugi kažu da su to obično proizvodi proverenog kvaliteta i da ne veruju u reklame.

Kupujući robne marke, najviše se može uštedeti na konditorskim proizvodima, ali i začinima i dodacima za jela jer su cene tih proizvoda niže od 37 do 40 odsto, pokazuju podaci organizacija za zaštitu potrošača.

Kafa i sokovi jeftiniji su 40 do 60 odsto, a brašno i proizvodi od žita do 35 odsto.

Za mleko i mlečne proizvode trgovačkih robnih marki potrebno je izdvojiti 24 odsto manje novca, a za meso i mesne prerađevine 18 odsto.

Naravno, sve te podatke treba uzeti s rezervom jer se kvalitet onoga što nude trgovci i što su upakovali poznati brendovi svakako razlikuje od slučaja do slučaja.

U velikim trgovinskim lancima u Srbiji učešće privatnih robnih marki je između 15 i 20 odsto.

Nikola Papak iz Deleza kaže da je evidentno da u poslednje vreme raste interesovanje, ali i poverenje, potrošača u privatne robne marke.

“Razlog za to je pre svega dobar odnos cene i kvaliteta – naveo je Nikola Papak za RTS. – Što se tiče strukture gde su zastupljene privatne robne marke, reč je o osnovnim namirnicama, proizvodima od mleka, od mesa i slično.”

I neki domaći proizvođači nalaze interes u tome da svoje proizvode plasiraju pod imenom velikih trgovačkih brendova. Što je veće poverenje u trgovinski lanac, veća je i prodaja privatnih robnih marki.

Profesor Zoran Bogetić s Ekonomskog fakulteta u Beogradu objašnjava da konkurencija na nivou privatnih robnih marki ide u pravcu plasmana robe „premijum” kvaliteta, što znači da se diže nivo konkurencije na nivou privatnih robnih marki.

„To znači bolji kvalitet za naše kupce po povoljnijim uslovima u odnosu na ono što nude proizvođački brendovi”, kaže Bogetić.

 

Autor: D. Vujošević
Izvor: www.dnevnik.rs