TikTok ne dozvoljava reči: „gej“, robovi“, „klimatske promene“…

Istraživanje nemačkih javnih servisa pokazuje da kineska društvena mreža TikTok ne dopušta komentare na videe koji sadrže određene ključne reči. To može da izopšti određene teme sa mreže.

 

Kratki snimci na kojima ljudi pevaju ili plešu „proslavili“ su TikTok. Kineska društvena mreža je popularna širom sveta.

Danas se tamo mogu videti kratki filmove o aktuelnim događajima, politici ili ekonomiji – a ne samo o plesnim ili kulinarskim umećima.

Samo u Nemačkoj oko 50 odsto mladih starih između 12-19 godina redovno koristi ovu mrežu. U starosnoj grupi 20-29 godina koristi je otprilike jedna trećina.

Istraživanje nemačkih javnih servisa NDR, WDR i Tagesšau su otkrila da kineski koncern koristi najmanje dvadeset reči uz pomoć kojih automatski „filtrira“ sadržaje. Komentari u kojima se nalazi barem jedan od tih pojmova ne pojavljuju se ispod nekog klipa. Ukupno je testirano 70 reči ili kombinacija reči.

Blokirani pojmovi

Među rečima koje TikTok očito blokira su i ovi pojmovi: „nazi“ (skaćeno od „nacistički“), „robovi“, „gas“, ali i „LGBTQ“ ili „gej“.

Nemački novinari su suočili portparolku TikToka s rezultatima istraživanja, a ona je rekla da mreža koristi tehnologije koje „proaktivno traže komentare koji krše naša uslove korišćenja ili kod kojih se radi o spemu“.

No, priznala je i greške: „U ovom slučaju su komentari koji ne krše naša pravila korišćenja platforme pogrešno deklarisani kao potencijalno štetni.“

TikTok će, dodala je, nastaviti da „trenira“ svoje algoritme. Osim toga će se probranim istraživačima već tokom jeseni omogućiti pristup sistemu moderiranja komentara, potvrdio je koncern.

Bez znanja korisnika

Tokom testa koji su napravili nemački novinari, video-platforma ni u jednom trenutku svojim korisnicima nije saopštila da njihov komentar nije objavljen i zbog čega. Umesto toga je aplikacija TikTok ostavila dojam da su komentari javno dostupni.

Ta metoda se stručno naziva „shadow-banning“. Korisnici TikToka u stvari misle da su njihovi komentari vidljivi, iako nisu.

TikTok je saopštio da se ispituje transparentnost komentara te da koncern razume zabrinutost – posebno LGBTQ+ zajednice koja je još uvek izložena govoru mržnje i mobingu.

Ovo nije prvi put da se javno tematizuje praksa uklanjanja komentara na TikToku. Već u februaru su istraživački novinari nemačkih javnih servisa otkrili da se ne objavljuju komentari u kojima su pojmovi poput „queer“ ili „gej“, odnosno „Aušvic“ ili „nacionalsocijalizam“.

I tada je kineska kompanija priznala određene greške i najavila da će analizirati stvar.

I zaista se pokazalo da se reči kao što su „homoseksualno“ ili ime kineske teniserke Peng Šui sad mogu javno koristiti u komentarima. No, zanimljivo je ipak da TikTok i dalje blokira neke pojmove koje je nakon istraživanja u februaru jedno vreme bilo moguće koristiti – reči poput „LGBTQI“, „gej“ ili „heteroseksualno“.

„Problematično“ ponašanje TikToka

„To je načelno problematično“, kaže Kristijan Šteker, medijski stručnjak na Visokoj školi za primenjene nauke u Hamburgu. On kaže da platforme poput TikToka imaju veliku odgovornost: „Tamo se odvija javni diskurs, ali sve dok ne znamo kako TikTok moderira, s kojim alatkama i s kakvom radnom snagom, to je onda problem.“

Šteker navodi da pitanje moderacije komentara ima veze i s troškovima. Softver ili automatizovani filteri za reči su jednostavno jeftiniji, nego da se zaposli veći broj ljudi koji bi moderirali komentare.

Kako su sada utvrdili novinari, na udaru algoritma su i reči „kokain“, „kanabis“ ili „krek“, dok pak „ekstazi“ ili „kristal met“ ponekad prolaze filter.

No nije se moglo dokučiti kako je filter tačno programiran. Jer, jednu istu reč je isti korisnik mogao da objavi ispod nekih videa, dok ispod drugih nije.

Pojmovi poput „klimatska kriza“ i „klimatske promene“ u većini slučajeva nisu bili objavljeni. TikTok očito koristi filtere i za pojmove vezane za rat u Ukrajini – između ostaloga za reči „Ukrajina“, „specijalna operacija“, „borbeni avioni“, „međunarodno pravo“ ili „trupe“.

Suptilno sortiranje korisnika

Kaja Tim, profesorka medijskih nauka na Univerzitetu u Bonu, smatra da se radi o takozvanom „agenda cutting“ – odnosno, sistematskom suzbijanje nekih tema.

„Najpre to može izgledati suptilno kada ne dozvoljavam neke jednostavne ključne reči, ali ako to funkcioniše, onda se o tim temama više ne diskutuje“, kaže Tim. Ona kaže da je „veoma problematično“ kad neki koncern na taj način trenira ili sortira svoje korisnike.

TikTok po sopstvenim navodima ima više od milijardu korisnika širom sveta. U Nemačkoj ih je navodno oko 20 miliona. Vlasnik platforme je kineska tehnološka kompanija ByteDance, čiji je suvlasnik i kineska država.
 

Izvor: DW