TEMA MESECA: SLAVOLJUB STANKOVIĆ o plagiranju u advertajzingu

Narednih desetak dana, predstavićemo mišljenja nekih od najznačajnijih kreativnih direktora advertajzing scene u Srbiji a o fenomenu plagiranja ili prisvajanja tuđih ideja u reklamnoj industriji, koji spada u jedan od najvažnijih problema savremenog kapitalističkog sistema, kako zbog upražnjavanja te prakse, tako i zbog borbe zvaničnih institucija protiv te pojave. Zaštita ideja u pogledu njihovog autorstva mora se staviti u prvi plan iz ovog bitnog razloga: DINAMIČAN I NAPREDAN SISTEM PROMOCIJE BRENDOVA SAVREMENOG SVETA IMA U BUKVALNOM SMISLU SVAKODNEVNU POTREBU ZA NOVIM I SVEŽIM IDEJAMA…Razgovor vodio Nenad Danilović

_____________________________________________________________________________________
UVOD. Pitanje autentičnosti i originalnosti produkata advertajzinga postavljamo ne toliko iz moralnih i pravnih razloga koliko iz svakodnevne životne potrebe savremenog oglašavanja, koje mora day-by-day da prati promene u sadržaju i formi komunikacije ljudi. Internetizacijom i generalno digitalizacijom, stvoreno je jedno potpuno novo okruženje poslovanja, gde se novi podsticaji za razvoj komunikacije sa potrošačima odvijaju iz tenutka u trenutak. Nove ideje u komunikaciji zastarevaju vrlo brzo jer je sama komunikacija oslobođena u gotovo totalnom smislu. Drugim rečima, kopiranje tuđih ideja jeste oslanjanje (po prirodi ovog vremena) na zastarele ideje, jer su sam život i komunikacija postali „veća umetnost od umetnosti“. U prilog ovde iznetoj ideji, organizovali smo seriju intervjua sa značajnimm kreativcima u Srbiji. Nadamo se da će ovo imati pozitivan efekat u pogledu shvatanja značaja sveže kreativnosti i novih ideja, kako u svesti oglašivača, tako i kod kreativaca uposlenih u komunikacijskim agencijama svih vrsta.

Ovom prilikom se zahvaljujemo svima koji su se odazvali na upit na ovu temu, koja je po svojoj prirodi dosta osetljiva i teži u većoj meri tajnosti nego javnosti.
_____________________________________________________________________________________

Našim sagovornicima postavili smo sledeća pitanja:

Kako prepoznati plagijat među produktima reklamne industrije? Koja je razlika između plagijata i slične ideje? Kako advertajzing agencija ili klijent mogu da dokažu da je neko iskopirao njihovu originalnu ideju?

Možete li navesti neke primere plagiranja kreativnih ideja u advertajzingu, bilo u svetu, bilo u Srbiji i regionu?

Da li ste se lično susreli sa krađom vaših i ideja vaše agencije? Da li je do krađe došlo na pičevima, posle realizacije i objavljivanja ideje u javnosti ili pak na neki treći način?

Da li se agencija u kojoj ste zaposleni na bilo koji način štiti od krađe sopstvenih ideja?

Na koji način vi i vaša agencija vršite samoregulaciju po ovom pitanju, odnosno, da li i kako izbegavate situacije u kojima biste vi potencijalno postali plagijator?

Koliko je originalnost ideja u advertajzing industriji danas uopšte na ceni? Da li se prednost daje originalnosti ideje ili se ide linijom pragmatizma i praktične koristi u poslovanju agencije, bez obzira na značaj autentičnosti/originalnosti primenjenih ideja? Uporedite svetske i ovdašnje tendencije u tom pogledu.

Gde leže glavni uzroci plagiranja i kopiranaja tuđih ideja u reklamnoj industriji?

Da li ste upoznati sa odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima i da li je taj zakon u svakodnevnoj upotrebi vaše agencije? Da li taj zakon uspeva da zaštiti interese vaše agencije, odnosno da li je on praktično upotrebljiv u praksi? Da li se nekada vaša agencija našla pred sudom, bilo kao tužitelj, bilo kao tuženi povodom pitanja zaštite autorskih i srodnih prava?

 

SLAVOLJUB STANKOVIĆ, Kreativni Direktor Mercator-S

…kako prepoznati plagijat…Zavisi od slučaja do slučaja. Može da se plagira sve, od brifa do realizacije.

Ali, da skratim, plagiranje u kreaciji je totalno bizarna pojava. Onaj ko plagira, taj ne razume posao kojim se bavi.

Zato i verujem da se takve stvari najčešće događaju nenamerno.

…primeri…Skoro sam dobio mail sa fotografijama…u Kirgistanu je otvoren maloprodajni lanac koji se zove Idea. Ima i isti logotip kao i mi. Bilo mi je i smešno i neprijatno…

…susret sa pojavom…Uopšte uzevši, ne volim da trošim vreme na to, niti da to pamtim. Pozovem kratko dotične persone, a sve u nadi da se uverim da je u pitanju bio samo puki slučaj i završim priču.
Evo, recimo, najsvežiji i najinteresantniji primer sam imao sa instalacijom BElgrade na Trgu Nikole Pašića. Ta ideja je bila deo kampanje za promociju Amstela i zamišljena je kao poklon Amsterdama našem glavnom gradu. Agencija Communis je ideju prezentovala gradu pre više od decenije. Sad je neko realizovao. I blesavo ostavio boje Amstela. Ova priča ima i zgodan nastavak. Istu ideju je, ne znajući za našu, par godina kasnije ponudio gradu i poznati dizajner Slaviša Savić. Eto u jednom primeru i namere i slučaja.

…zaštita …Čuo sam da naša konkurencija ima neke momke koji prevoze uhvaćenog lopova njegovoj kući… Ma, nismo time opterećeni. Ako se desi takva brljotina, tu je pravni tim.

…samoregulacija…Korporativna kultura Mercatora neguje, traži i podstiče autentičnost i originalnost. Tačka.

Ono što lično sledim, jeste valjani proces kreacije koji uvek počinje fazom Informacije – sakupiti sve relevantno za komunikaciju teme.

U toj fazi vidim šta je bilo i kako neću raditi.

…značaj originalnih ideja u savremenom advertajzingu…Poznati slovenački advertiser Igor Arih ima zgodnu mantru: sve što ne koristi, šteti. Dakle, šteta je ne koristiti glavu koja je tu da nam koristi.
Što se nas i sveta tiče, slikovit je primer Slavimira Stojanovića i njegovog čuvenog oglasa Stopa-nota za Sony. Te godine po svetu nagrađivano rešenje godinu dana kasnije plagirala je velika svetska agencija i isto pobrala velika priznanja. Biju naši, al’ biju i Turci…

…uzroci plagiranja…Verujem da je najčešći slučaj neobaveštenost. Tolika je količina poruka u opticaju da je to nesagledivo i otuda i teško za proveru autentičnosti ideje. Opet, kako kaže stara narodna, prilika rađa lopova.

…zakonske odredbe, upoznatost i primena… Mercator, rekoh, ima snažan pravni tim koji se time, po potrebi, uspešno bavi. Što se mene tiče, nikada nisam doveo sebe u situaciju kršenja autorskih prava, niti sam bio u iskušenju. Samo živa kreativa.

 

TEMA MESECA: GORAN RUŠKUC o plagiranju u advertajzingu
TEMA MESECA: UROŠ VUKOVIĆ o plagiranju u advertajzingu
TEMA MESECA: ANA ŠUTIĆ o plagiranju u advertajzingu
TEMA MESECA: JANKO PAVLOVIĆ o plagiranju u advertajzingu
TEMA MESECA: BOJAN BRUKNER o plagiranju u advertajzingu
TEMA MESECA: VLADIMIR MITROVIĆ o plagiranju u advertajzingu
 

Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia