Šest godina primene GDPR-a u Srbiji: Svest raste, ali i izazovi u oblasti zaštite podataka

BEOGRAD – Povodom šestogodišnjice primene Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR), kompanija PULSEC, lider u oblasti cyber bezbednosti na Zapadnom Balkanu, ističe značaj kontinuiranog unapređivanja bezbednosne kulture i suočavanja sa novim digitalnim izazovima.

 

GDPR, globalno postavljen standard u oblasti privatnosti i transparentnosti, koji je stupio na snagu 25. maja 2018. godine, ostaje ključni okvir za balans između tehnološkog napretka i zaštite ljudskih prava, navodi Milorad Zrnić, menadžer za korporativno upravljanje i bezbednost u kompaniji PULSEC.

„Podaci su više od digitalne valute – oni su deo našeg identiteta. GDPR nas podseća da svaka organizacija mora da gradi odgovornost prema pojedincu, ali i da investira u prevenciju rizika koji prate digitalnu transformaciju.“

Tokom šest godina primene, GDPR je doveo do izricanja više od 2,5 milijardi evra kazni za prekršaje širom Evrope, što je jasna poruka o povećanoj odgovornosti organizacija. Istovremeno, preko 70% građana u EU i izvan nje sada poznaje svoja prava u vezi sa zaštitom podataka, što ukazuje na značajan napredak u digitalnom osnaživanju pojedinaca. Ipak, broj prijavljenih incidenata raste, što svedoči ne samo o boljoj detekciji već i o eskalaciji cyber pretnji.

Mada je GDPR osigurao robustan pravni okvir, više od 80% incidenata i dalje potiče iz ljudskih grešaka, uključujući korišćenje slabih lozinki, phishing prevara ili nepažljivo rukovanje podacima. Zbog toga kompanija PULSEC naglašava da su osnove digitalne higijene ključne: korišćenje jedinstvenih i snažnih lozinki, aktiviranje višefaktorske autentifikacije, redovno ažuriranje softvera i uređaja, kao i sistematska edukacija zaposlenih. Bez ovih koraka, čak i najsloženiji tehnički sistemi ostaju ranjivi.

„Region Zapadnog Balkana suočava se sa kritičnim izazovima u oblasti cyber bezbednosti. U julu 2022. godine, masovni cyber napad na državne institucije jedne zemlje regiona paralizovao je ključne javne servise, otkrivši nedostatke u otpornosti infrastrukture. U drugom slučaju, ransomware napad na obrazovnu ustanovu doveo je do trajnog gubitka svih podataka o studentima zbog nepostojanja backup kopije. Ovi slučajevi su dokaz da bez proaktivne zaštite i poštovanja GDPR standarda, posledice mogu biti razorne – ne samo po podatke, već i po poverenje javnosti. Bezbednost se ne može svesti na reakciju i popravljanje štete, ono mora biti deo DNK svake organizacije“, dodaje Zrnić.
 
Foto: PULSEC