SEMPL: 10 komunikacijskih trendova za 2020. godinu

Krajem prošle sedmice u Portorožu je završena 21. konferencija SEMPL, koja je ponovo ponudila uvid u budućnost oglašavanja i komunikacija

 

Iz nastupa trenutno najpoželjnijih i međunarodno priznatih govornika organizatori su izdvojili 10 trendova, koji će krojiti oglašavanje, marketing i poslovanje preduzeća u 2020. godini. Ne treba predvideti da kod nadolazećih trendova ne govorimo više samo o novim tehnologijama i brzini prilagođavanja promenama, već će za uspeh biti potrebno odvojiti vreme i za tišinu, dijalog, autentičnost i promenu u načinu razmišljanja.

1. Uključite pogled u nesvesno
Potrošači ne donose racionalne odluke i ne reaguju onako kako bi preduzeća i robne marke očekivali. Bez obzira na to, što smo pomoću prikupljanja i obrade podataka naučili da tražimo i prepoznajemo šeme ponašanja ljudi, podaci te vrste nam ne otkrivaju razloge, koji motivišu određena ponašanja. Ako na to dodamo i činjenicu da marketinški radnici imaju potpuno drugačije navike u pogledu konzumacije medija i potrošnje, dolazimo do zaključka da savremeni marketing mora neophodno da ponudi i uvid u nesvesno, koji nam donose psihološke i bihejviorističke studije i neuronauka. Britanka Loren Keli (Lauren Kelly), psiholog dizajna, uverena je da nam pri oblikovanju relevantnih proizvoda za potrošača može pomoći jednostavna formula nazvana LASER („Like them“, „Attention-grabbing“, „Social“, „Easy“, „Relevant“).

2. Promenite fokus: sa ROI na emocije i kreativnost
Kao što ni potrošači nisu racionalni, ne bi smele da budu ni oglašivačke kampanje, uveren je Vil Gudhend (Will Goodhand), komercijalni direktor, System1 Group koji kaže: „Kad stvarate, nemojte dozvoliti levoj polovini mozga da vas svojim razumom zaustavi.“ Naime, leva strana se oslanja na činjenice, zato su kreativna rešenja uglavnom suvoparna i sadrže više apstraktnih elemenata. Desna polovina mozga deluje na osnovu emocija i intuicije, zato su rešenja dublja, inovativna i kreativna, a oglasi efikasniji. „Kreativnost, koja se zasniva na činjenicama, ostaje jedna od dugoročno najefikasnijih strategija. Najbolji načini za izgradnju takve emotivne veze su pričanje priča i humor,“ kaže Kjara Manko (Chiara Manco), pomoćnica urednice za studije slučajeva u WARC-u, polazeći od analize najuspešnijih primera dobrih praksi.

3. Ključ uspeha krije se u povezivanju
Niti jedna inovacija ne nastaje na nivou pojedinca, što dokazuju i brojne studije slučajeva razvoja najvećih ideja u istoriji i načina rada inovatora, koji se nalaze u pozadini. Jedan od najvažnijih stručnjaka u oblasti inovacija Greg Satel (Greg Satell) uveren je da se u budućnosti dobro piše pre svega onim preduzećima, koja će umesto ideja umeti da potraže dobre, smisaone probleme i da se u traženju rešenja za iste povezuju sa drugima.

4. Robnoj marki udahnite strast i svrhu
Danas je, više nego bilo kada ranije, potrebno izaći iz proseka i sa ljudima se povezati na nivou njihovih vrednosti i uverenja. Naime, po najnovijim istraživanjima moraju robne marke, da bi (p)ostale kulturno relevantne, da se obraćaju socijalnim pitanjima i da vraćaju u zajednicu. Zato morate svojoj robnoj marki dati glas, koji stvara poverenje i strast, a svoje priče govoriti konzistentno, uverena je kreativni tekstopisac Viki Ros (Vikki Ross). Tu ideju prate i nova četiri P marketinga, kao što ih u svom konceptu „Marketinga s karakterom“ navodi Fil Kemiš (Phil Kemish), nagrađivani marketinški delatnik i govornik: svrha („Purpose“), ljudi („People“), Strast („Passion«“) i odnos („Physical“). Svrha je pronaći i deliti vrednosti i uverenja, povezati se sa ljudima, razumeti šta su njihove strasti i stvarati trenutke koji zbližavaju.

5. Tradicionalni mediji ostaju važni
Rešenje efikasnog oglašavanja i dalje se nalazi u kombinaciji tradicionalnih i novih medija. „Dok prvi izgrađuju robnu marku, sa potrošačem se povezuju na emotivnom nivou i postižu takozvanu misaonu raspoloživost, pomoću drugih lakše dolazimo do manjih, ciljno odabranih grupa potrošača, omogućavamo veću merljivost i dolazimo do takozvane fizičke raspoloživosti,“ o ulozi tradicionalnih i novih medija rekli su Semjuel Skot (Samuel Scott), kolumnista u The Drum, i Ivan Ivanov, direktor marketinga i komunikacija za region CEEMCA u Discovery-ju. Ivanov je takođe upozorio na važnost traženja zajedničkog imenitelja u merenju dometa u različitim medijima i upozorio da su „modne“ ciljne grupe, kao što su npr. milenijalci, velika zabluda. Naime, radi se samo o demografskoj grupi, koja se po pitanju medijske potrošnje ni u čemu bitno ne razlikuje od drugih generacija, a bez obzira na to smo im pripisali mnogo jedinstvenih osobina koje uglavnom nisu tačne.

6. AI i razgovorno poslovanje
Trend naprednog oblika glasovno aktiviranih oglasa, koji se zasnivaju na razgovoru između veštačke inteligencije i potrošača, već se koristi za kvalitativno povezivanje sa potrošačem prijemčive robne marke u SAD i Velikoj Britaniji. „Za većinu je glas alat svakodnevne komunikacije i do željenog cilja ili kompromisa dolazimo dijalogom, zato sam uveren da je to sigurno pravi put i u oglašavanju,“ kaže Sajmon Danlop (Simon Dunlop), serijski preduzetnik, koji usluge te vrste trenutno nudi preko preduzeća Instreamatic.com. Veštačka inteligencija i dijalog među komunikacione kanale, koje ne smete da propustite, umetnuće i tzv. razgovorno poslovanja i time aplikacije za obaveštavanje, koje razvijaju sve više rešenja za personalizovane razgovore robnih marki sa korisnicima.

7. Privucite pažnju i zvukom i glasom
Za veću pažnju, dozivanje i razumevanje oglasnih i drugih medijsko komunikacionih sadržaja oglašivači, agencije i drugi, koji na jedan ili drugi način žele da privuku pažnju potrošača, slušalaca i gledalaca, moraće veću pažnju da posvete i zvuku i glasu. To, da su zvuk, intonacija, način i brzina govora snažno povezani sa nivoom pažnje, dokazuju studije Eme Rodero (Emme Rodero), istraživača i profesora na Univerzitetu Pompeu Fabra u Španiji. „Problem današnjih oglasa su rečima zasićeni sadržaji, koji su u vrlo kratkom vremenu izgovoreni prebrzo i sa pogrešnom intonacijom, što kod potrošača dokazano ne izaziva željene reakcije„, objašnjava Rodero.

8. Marketing pomoću influensera
Deo marketinških sredstava u narednoj godini sigurno treba posvetiti saradnji sa influenserima, koja mora biti koncipirana dugoročno ili, kao što kaže Mat Torn (Matt Thorne), suosnivač start-upa Reboxed, umesto marketinga uticaja uvodite marketing pomoću influensera. Smisaono ih integrišite u sve segmente kampanja, ne samo odvojeno u okviru delovanja na društvenim mrežama, i birajte one koji zagovaraju vaše vrednosti. Pri tom nikako nemojte prevideti platformu koja trenutno najbrže raste, TikTok, koja ima već 500 miliona korisnika. Osnivač agencije MG Empower Majra Đenoveze (Maira Genovese) TikTok oglašivačima preporučuje i zbog toga, jer određeni video sadržaj uspeva da zadrži pažnju gledaoca mnogo duže nego bilo koja druga mreža, u proseku čak 8 sekundi.

9. Promenite način razmišljanja
Danas se sa lošim poslovanjem zbog nedostatka dodate vrednosti za korisnike odnosno potrošače susreće više od 50 posto preduzeća. Ako se trudimo da izbegnemo neuspeh i želimo drugačije rezultate, treba izaći iz zone udobnosti i promeniti način razmišljanja. Poznati futurista Džonatan Mekdonald (Jonathan MacDonald) savetuje da nove poslovne prilike tražimo u oblastima, gde vlada haos, a ne tamo gde smo sami već prisutni ili naša konkurencija. To da moramo da prestanemo da imitiramo ljude oko sebe i da pronađemo ono, što nas stvarno raduje, kaže i Ali Mahlodji, Evropski omladinski ambasador: „Niti jedna karijera nije linearna crta. Greške, usponi i padovi sastavni su deo posla, koji samo za hrabre stvaraju nove prilike.“

10. Nemojte zaboraviti na tišinu
Zavisnost od društvenih mreža, opsednutost podacima i efikasnošću, što veća efikasnost u najkraćem mogućem vremenu. Sve su to razlozi bolesti novog doba, a posao i život u neprestanoj buci nas na kraju krajeva i udaljavaju od željenih ciljeva. Snaga tišine nam s druge strane nudi mogućnost da se bolje upoznamo: „Tišina i mir neodvojivo su povezani sa kreativnošću i mogu voditi do revolucionarnih ideja,“ uveren je Erling Kage (Erling Kagge), prvi čovek koji je pešice stigao na sva tri vrha sveta: severni i južni pol i Mont Everest. Tišinu kao alat za lakše razmišljanje uspešno koristi i tehnološki genije Ilon Mask (Elon Musk).

Foto: Ziga Intihar