Razgovarali smo sa Sašom Vidakovićem, londonskim dizajnerom čiji je grafički rad izabran za zvanični logo EXPO 2027, o procesu nastanka logoa, njegovoj simbolici, nagradama…Razgovor vodio Nenad Danilović, glavni i odgovorni urednik izdanja Advertiser Serbia
Dragi Saša, najpre želimo da vam uputimo duplu čestitku, jednu za činjenicu da je logo koji ste vi kreirali izabran kao zvanični logo za EXPO 2027, kao i za nagradu koju je ovaj logo dobio od renomirane izdavačke kuće Graphis (SAD). Zanima nas na koji način je vaš logo izabran za zvanični logo EXPO 2027?
– Hvala vam. Proces dobijanja nagrade tekao je tako što Graphis poziva određeni broj dizajnera iz celog sveta da budu deo žirija za izbor najboljih radova. Mi smo prikupili dovoljno glasova da osvojimo srebrnu medalju.
Verujem da je naš logo izabran jer smo uspeli da pronađemo balans između teme Specijalizovane izložbe „Igraj za čovečanstvo“ s jedne strane i izražavanja duha Beograda, odnosa između dve reke i grada s druge strane. Taj proces smo nazvali „igra svetla i vode“. Upravo taj narativ, izražen kroz boje, forme i tipografiju, doprineo je da ovaj logo bude odabran kao zvanični.
Kako je nastao vaš logo za EXPO 2027? Gde ste našli inspiraciju za kreiranje logoa?
– Analizirali smo igre i njihov potencijal, kao i koncept koji predstavlja Beograd kao grad domaćin. Kao osnovu ideje za igru uzeli smo „kolariću paniću“ i lastiš, dok smo za Beograd istražili odnos grada prema rekama i njihov odraz u Savi i Dunavu. Našli smo forme koje se stapaju, stvarajući nove oblike i boje.
Simbol nije statičan, već varira u bojama i oblicima, tako da na prvi pogled deluje isto, ali uvek nosi različite permutacije. Svako može prepoznati nešto lično u tim apstraktnim formama.
Ova vrsta grafičkih radova po definiciji mora da ima značajnu simboličku vrednost, punoću, jer je logo znak za nešto bitno (bar za onoga ko je naručilac znaka)… Koje je značenje vašeg logoa ili bolje reći koja su njegova značenja? Kako biste opisali stil koji ste koristili u kreaciji znaka? Meni se čini da ste vi vašim logoom želeli da izrazite i određenu poetiku, ne samo dizajnersku estetiku, odnosno stil…
– Uspeh svakog znaka, pa i ovog, leži u definisanju simbolike EXPO kroz sjedinjenje kultura, pozivanje drugih zemalja da dođu kod nas, otvorenost i razigranost, što je suština ove teme. Kao što se dve reke stapaju i postaju nešto veće, tako i dve forme sa svojim paletama boja preklapanjem stvaraju bogatiju kompoziciju.
Stilom smo težili da kroz boje i oblike prenesemo emocije prijateljstva, topline i razigranosti, ali smo svesno ostavili poluapstraktne forme, da bi posmatrač sam dovršio asocijaciju.
Takođe, koristili smo savremenu tehnologiju, što čini logo prilagodljivim za digitalne alate.
Kako je raditi znak za veliki svetski događaj? Da li ste u prošlosti imali prilike da učestvujete sa svojim radovima na konkursima za značajne događaje ali i značajne svetske i evropske organizacije i institucije? Postoji li u ovakvim situacijama pojačani pritisak i zahtevnost, bilo od strane klijenta, bilo sa vaše strane kao onoga ko kreira?
– Naravno da postoji pritisak i odgovornost pri kreiranju ovakvog znaka, ali ne radi se samo o znaku, već o vizuelnom identitetu. Kod velikih organizacija, što je veća implementacija, to su zahtevi širi i složeniji. Logo mora biti prepoznatljiv i fleksibilan, primenjiv od digitalnih formata do štampe i trodimenzionalnih prikaza. Sam znak ne može nositi toliku rasprostranjenost, pa identitet mora biti fleksibilan, ali jedinstven, prilagođen različitim disciplinama i ograničenjima.
Radio sam na velikim rebrending projektima, od autoindustrije do Formule 1, za globalne organizacije, i ponosan sam što mogu primeniti to međunarodno iskustvo na naš EXPO i time doprineti njegovom uspehu.
Na početku našeg razgovora pomenuli smo da ste dobili nagradu izdavačke kuće Graphis…Recite nam nešto više o samoj nagradi i ovoj izdavačkoj kući kao dodeliocu nagrade.
– Graphis je za mene veoma značajna institucija, a njihova nagrada mi je posebno važna. Još kao student, bio sam opsednut njihovim časopisom, koji je bio moj prvi prozor u svet dizajna. Moja akademija u Sarajevu bila je pretplaćena na Graphis, pa smo svaki treći mesec dobijali časopis sa sjajnim intervjuima i radovima.
Moj prvi dizajnerski uzor dolazi iz tih dana, pa je nakon toliko godina priznanje od Graphisa, s kojim imam vezu od početka karijere, za mene od posebnog značaja. S obzirom na to da se radi o međunarodnom konkursu, na kojem učestvuju brojni projekti i agencije iz celog sveta, izdvojiti se iz te mase i dobiti priznanje za različitost i snagu dizajna čini me veoma ponosnim.
U Londonu upravljate brending i dizajn agencijom SVIDesign…Pretpostavljam da ste tokom vremena stekli uvid u londonsku ali i britansku dizajn scenu…Kako ocenjujete pozicioniranost vaše agencije na londonskom kreativnom tržištu, ali i šire? Da li je nekome ko je sa ovih prostora teže da se probija na tako zahtevnom tržištu kao što je londonsko? Da li su kapitalističke metropole kao što su Njujork i London teže ali i sigurnije mesto za egzistenciju jedne kreativne agencije? Pretpostavljam da u Londonu postoje i druge kreativne agencije čiji su osnivači sa ovih prostora, sa područja ex-YU…Postoji li neka povezanost tih agencija, postoji li njihova saradnja, postoji li prepoznavanje potrebe za povezivanjem, udruživanjem itd?
– Moja profesionalna karijera razvijala se u Londonu, gde sam se i izgradio kao dizajner. Doživeo sam kulturološki šok kada sam dobio prvi posao – očekivao sam da ću odmah biti kreativni direktor, ali sam počeo s najjednostavnijim zadacima, poput fotokopiranja za starije kolege.
Velika razlika između našeg i njihovog pristupa dizajnu je u tome što tamo moraš zaslužiti titulu dizajnera kroz iskustvo, a ne samo obrazovanje. Tokom 30 godina karijere, niko me nikada nije pitao za diplomu. Završio sam studije tek nedavno, pod pritiskom profesora, jer sam morao da ih prekinem zbog rata.
Dizajn se tamo tretira kao rešavanje problema, a ne kao stvar estetskog dopadanja. Najvažnije je rešenje, a tek onda dolazi pitanje da li je nešto vizuelno lepo.
Bio sam kreativni direktor u mnogim agencijama pre nego što sam osnovao svoju, i to iskustvo me naučilo da je objektivan pristup ključan, a emocija dolazi na kraju.
Bilo bi dragoceno da za naše čitaoce uporedite dizajnersku scenu ex-YU sa dizajnerskom scenom Londona ili Velike Britanije. Ima li „napaćeni Balkan“ svoje prednosti kada su u pitanju radni uslovi, atmosfera, kontekst…?
– Možda zbog mog odrastanja u bivšoj Jugoslaviji, gde je dizajn imao važnu ulogu u kulturi, osećam da su tada odluke brže donošene, a dizajneri imali više prostora za kreativnost. Danas, u polukapitalističkom sistemu s više klijenata, situacija je drugačija.
Naše tržište je i dalje komercijalno, a odnos između dizajnera i klijenata nije kao na Zapadu, što je jedan od razloga zašto nemamo afirmativne i kvalitetne rezultate dizajna.
To nije zbog manjka kreativnosti – dizajneri iz Srbije, Bosne, Hrvatske imaju dovoljno kreativnosti, a internet omogućava lak pristup međunarodnim trendovima. Problem je u tome koliko mogu da izraze svoju kreativnost i u kakvom su odnosu s klijentima. Dakle, ključ je u procesu i odnosu, a ne u nedostatku kreativnosti.
Gde je danas London u pogledu njegovog značaja na svetskoj dizajnerskoj sceni? Kakav estetski stil danas preovladava u njemu? Koja scena danas dominira u svetu? Kako vidite poziciju Kine, Indije i Rusije u pogledu prisustva na globalnoj brending i dizajn sceni? Koja škola dizajna je po vašem ukusu a kojoj želite sreću bržeg i većeg prodora u svetskoj utakmici stilova?
– Iz svog iskustva smatram da su zapadne zemlje, zbog bržeg prihvatanja kapitalizma i industrijske revolucije, razvile zreliji pristup dizajnu, jer ga vide kao ključni element uspeha kompanije, baš kao i kadrovska politika ili finansijska strategija. Dizajn koriste da bi proizvodi i usluge izgledali efikasnije i privukli pažnju.
Tamo je odnos između dizajnera i klijenta partnerski, dok u nekim drugim zemljama taj nivo zrelosti i primene dizajna nije dostignut, uglavnom zbog ekonomskih i političkih okolnosti.
To nije manjak kreativnosti – kreativnost postoji, ali dizajn je vrlo svrsishodna profesija. Ja preferiram jednostavan, efikasan stil, što se može svesti na jednu reč ili rečenicu. Međutim, postoje situacije gde minimalizam nije odgovarajuć, a problem zahteva bogatiji pristup.
Ne postoji jedna „najbolja’“škola dizajna – svaka ima svoje prednosti. Na Akademiji likovnih umetnosti sam imao fantastičan umetnički trening, ali zanatske veštine su bile zanemarene. U Velikoj Britaniji studenti dolaze s velikim konceptima, često poslovno orijentisanim, ali bez praktične primene. S druge strane, švajcarska škola je vrlo disciplinovana, s fokusom na strukturu i mrežu, što je efikasno, ali bez mnogo emocija.
Meni je najdraže kada radim s mladim dizajnerima koji su znatiželjni, jer im to omogućava brz profesionalni rast.
Kako ocenjujete aktuelni materijalni položaj dizajnera na Ostrvu?
Sve je relativno i zavisi od toga koliko ste dobri i koliko umete da predstavite svoj dizajn ili rešenje klijentu na način koji jasno pokazuje kako doprinosite uspehu njihovog posla. Manje je bitno da li se nekom sviđa vaš rad, jer je to često subjektivno. Ako se nekome sviđa, to ne mora nužno značiti da je rešenje efikasno. S druge strane, pogrešno je ići do te mere da pitate klijenta šta on želi, šta misli da bi bilo dobro, pa da zatim oblikujete njegovu ideju. To je u suprotnosti sa ulogom dizajnera. Pristup dizajnu i kvalitet rada direktno su povezani sa materijalnim stanjem. Što ste bolji u svom poslu, što bolje objašnjavate i primenjujete svoje ideje, i što ste bolje analizirali i dokazali da vaše rešenje doprinosi uspehu, to ćete biti bolje nagrađivani. Uspešan dizajner može imati vrlo uspešnu karijeru i dobru zaradu, ako me to pitate.
Pisci vole da kažu, parafraziram, pisac je tamo gde je njegov jezik… Kada je u pitanju dizajn tu stvari stoje nešto drugačije, postoji univerzalni znakovni jezik koji mogu da razumeju i oni L.A. ali oni u Ulan Batoru. Ipak se postavlja pitanje, može li se preneti ovdašnja estetika i poetika u londonski kontekst? Da li je taj svet tamo zainteresovan za prihvatanje nekih drugih, manjih i udaljenih estetskih i poetskih koncepata?
Еstetski jezik zavisi od konteksta u kojem se primenjuje. Mogu se pojaviti situacije u kojima nešto što je vrlo specifično za nas može odgovarati određenim okolnostima. Svako rešenje je direktno povezano sa problematikom. Dakle, upotreba jednog izraza ili stila u različitim situacijama je pogrešan pristup. Na primer, vizuelni jezik koji savršeno oslikava dečji vrtić ne može se koristiti za banku ili bolnicu. Ne postoji univerzalni jezik; dizajner je zapravo i psiholog. Dobar dizajner treba da bude vešt u odabiru oblika, boja i principa kompozicije kako bi precizno izrazio određenu kulturu sredine i rešio konkretan problem. Ako komuniciramo igru, treba da prenesemo razigranost i prijateljski ton. Ako treba da komuniciramo sigurnost, pouzdanost ili finansijski aspekt, moramo koristiti oštre oblike i tamne boje – to je psihologija komunikacije.
Ako se neko oslanja samo na svoj stil, dobiće klijente kojima to odgovara. Ja nemam vizuelni stil, već vizuelni pristup.
Šta biste preporučili mladim dizajnerima sa ovih prostora, da ostanu tu gde jesu ili da se hrabro otisnu u veliki svet, kao što ste recimo vi učinili?
Poručio bih da se više oslanjaju na rad, a manje na talenat, da ne prestanu da budu gladni analize i avanture i da nikada ne prestaju biti znatiželjni. U trenutku kada prestanu da budu znatiželjni i pomisle da su već postali kreativni direktori koji ne moraju ništa više da uče, to je početak stagnacije. Stvari, sudbina i život će im se predstaviti na način na koji treba da se predstave. Ako se ukažu prilike da se vrata otvore i da odu van zemlje, možda će to i uraditi, ali ne znači da je pogrešno ostati tamo gde jesi. Izazov je u svakom slučaju isti.
Šta volite da slušate, čitate, gledate…?
– Džez, Murakami, Bunjuel
Gde generalno tražite svoju inspiraciju?
Svuda. Na ćošku stola, u šari na tapeti, u kompoziciji oblaka, kada pritisnem pogrešno dugme na fotokopiru i izađe nešto drugo, kada vidim kako žuti list pada na zelenu travu, kada lopta razbije prozor – ako znaš da gledaš, inspiriaciju možeš pronaći u svemu.
Da niste dizajner, bavili biste se…?
– Možda glumom. Kao što dizajner ulazi u različite uloge, tako i glumac usvaja različite karaktere. Po prirodi sam znatiželjan i nezadovoljan u pozitivnom smislu. Fasciniraju me promene u ponašanju i izgledu – jednog dana želim da se ponašam i izgledam kao pirat, a drugog kao penzioner.
Dragi Saša, hvala vam na izdvojenom vremenu i uloženom trudu…Želimo vama i vašem timu puno uspeha u daljem radu!
– Hvala vama i živi i sretni bili.
Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia
Prijavite se za Advertiser Serbia Daily Newsletter
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS